Nedoumice

Da svoje današnje nedoumice prevaziđem, idem da kupim crveni karmin.

Mojoj drugarici Ani stoji onaj crveni kao marka skupog automobila, a meni onaj što ga zovu letnja varijanta i što vuče na koralnocrvenu. Kupiću i olovku za usta, umorila sam se od zarezivanja stare, a i želim novim iskustvima da pružim priliku. Idem do radnje pa da isprobavam.

Prija mi ovo sunce, ali zebim od onoga što nas čeka iza ćoška, kad Baba Marta otvori svoja vrata.

Preplavljeni smo nedoumicama: životnim, ekološkim, ekonomskim, egzistencijalnim, a da ne govorimo o čuvenom pitanju i večitoj dilemi koju rešava svaka majka: Šta je danas za ručak?

Onda kreće teška artiljerija pitanja i potpitanja: A što to, to nam se ne jede, a zašto opet to, ni to nam se ne jede. Onda kreće graja od grupnih i pojedinačnih pitanja: Zar ti ne znaš da ja to ne jedem, otkad zamišljaš da ja to volim, ja to nikad nisam jeo/jela, voleo/la, zamišljao/la…

Ajde, mama, smisli nešto drugo, što u isto vreme svi volimo, da bude po želji i volji svih, da je ukusno, ali ni slučajno masno, zdravo, ali bez mnogo povrća. Kinesko alʼ srpsko, moderno alʼ da nije živo i nepečeno.

Odlučila sam da stavim kvasac u mlako mleko, da sačekam malo i pustim testu da me odvede.

Porašće i testo i deca, a ja se radujem i jednom i drugom.

Slušajmo danas Petra Konjovića – Veliku čočečku igru i zaigrajmo i mi.