Promaja – između narodnih verovanja i nauke

Promaja je savršen primer sudara kliničkog iskustva, narodnog znanja i stroge epidemiologije. I što je najvažnije, nauka tu nije potpuno jasna „za” ili „protiv”.

U klasičnoj zapadnoj medicini, promaja, sama po sebi, nije prepoznata kao uzrok infektivnih bolesti. Nijedna bakterija ili virus ne nastaje zato što su otvorena dva prozora. U tom smislu, doktori koji ne veruju u promaju formalno su u pravu.

Ali, i tu dolazi ono što je klinički važno, postoje sasvim solidni naučni dokazi koji pokazuju da lokalno ili sistemsko izlaganje hladnom vazduhu može povećati podložnost određenim bolestima, naročito respiratornim i muskuloskeletnim. 

Drugim rečima, promaja ne uzrokuje bolest, ali može da dovede do bolesti, pa time i doktori koji veruju u promaju, među njima i moja malenkost, imaju pravo.

Šta je promaja?

Posebno je važno naglasiti da se savremeni koncept promaje značajno razlikuje od onog od pre nekoliko decenija.

Danas se ljudi daleko češće izlažu hladnom strujanju vazduha putem klima-uređaja, ventilacionih sistema u automobilima, kancelarijama, avionima i tržnim centrima, nego kroz klasično otvorene prozore. Ovi sistemi često stvaraju kontinuirano, lokalno i dugotrajno hlađenje istih regija tela, naročito vrata, ramena i lica, što je upravo obrazac izlaganja za koji fiziološki znamo da može dovesti do mišićnog spazma, bola i slabljenja lokalne odbrane sluzokože.

U tom smislu, promaja je danas više tehnički fenomen ili, što se kaže, „klima ubija”.

Šta kaže literatura?

1. Hladnoća i respiratorne infekcije

Postoje studije Džeksona i Tajrela, rađene u periodu od 1957. do 1967. godine, na osnovu kojih znamo da izlaganje hladnoći povećava učestalost simptoma prehlade, iako ne izaziva direktno infekciju (1). Kasnija istraživanja su precizirala mehanizam, odnosno da hladan vazduh smanjuje lokalnu mukocilijarnu aktivnost, da dolazi do vazokonstrikcije (suženje krvnih sudova) u nosnoj sluzokoži i da slabi lokalni imunološki odgovor (2, 3). Dakle, zaključak bi bio da hladno strujanje vazduha u predelu glave i vrata može povećati verovatnoću da već prisutan virus „probije” lokalnu odbranu. „Nisam bio bolestan, ʼseo sam na promajuʼ i sutradan me uhvatila prehlada.” To bi značilo da je virus bio tu i pre, ali su se uslovi za njegovu dominaciju promenili.

Shutterstock.com

2. Promaja i bolni sindromi (vrat, leđa, ramena)

Ovo je oblast gde je kliničko iskustvo lekara često jače od literature, ali ne bez osnova. Studije iz oblasti neuromišićne fiziologije pokazuju da lokalno hlađenje izaziva refleksni mišićni spazam, povećava aktivnost nociceptora (receptora za bol) i smanjuje lokalnu perfuziju. (4, 5). Ovo savršeno objašnjava klinički fenomen: „Ukočio sam se od promaje”, bez ikakve infekcije, ali sa realnim patofiziološkim supstratom. Pritom, to nije upala, to nije „reuma”, već čista refleksna fiziologija. Zato pacijent može imati normalne laboratorijske nalaze, uredan CRP i biti bez infekcije, a ipak imati realan, funkcionalno ograničavajući bol.

I nauka i iskustvo

Mislim da zadatak lekara nije da potvrdi ili negira narodna verovanja, već da ih prevede na jezik fiziologije. Kada pacijent kaže da mu je „promaja izazvala problem”, korektan odgovor nije podsmeh, ali ni bezuslovno slaganje. Mnogo je važnije objasniti da hladan vazduh ne izaziva infekciju, ali može doprineti simptomima ili njihovom pogoršanju. Na taj način, istovremeno postoji naučni pristup, poštuje se iskustvo pacijenta i jača poverenje u medicinski savet.

Zanimljivo je da verovanje u štetnost promaje gotovo ne postoji u anglosaksonskoj medicini, ali je izrazito snažno u mediteranskim zemljama, na Balkanu i u Istočnoj Aziji (Japan, Koreja). To su sredine gde se mnogo vremena provodi u poluotvorenim prostorima, sa izraženim temperaturnim razlikama i strujanjem vazduha. Drugim rečima, iskustvo je presudilo.

Zašto „promaja” ne postoji u zapadnoj literaturi? Razlog nije to što efekat ne postoji, već se drugačije opisuje, na primer: cold exposure, localized cooling, thermal stress, airflow-related discomfort itd. A kod nas, na Balkanu, jedna reč objedinjuje sve – promaja. Izgleda da je to i lingvistički, a ne samo naučni problem.

Imam utisak da grešimo i jedni i drugi. Mi koji verujemo, često pripisujemo svaku infekciju strujanju vazduha, čak nekad ignorišemo viruse ili bakterije i verovatno često o promaji mislimo u svakodnevnim situacijama (otvoreni prozori, vrata, a pre svega klima-uređaji itd.). S druge strane, skeptični doktori potpuno negiraju uticaj hladnog vazduha, ignorišu fiziologiju i potcenjuju kliničko iskustvo.

Zato mislim da bi najtačnija formulacija, u skladu sa savremenom fiziologijom i kliničkom praksom, bila da promaja nije primarni uzrok bolesti, ali jeste relevantan fizički faktor koji može doprineti nastanku simptoma ili olakšati razvoj infekcije kod predisponiranih osoba. Efekti su lokalni, individualni i zavise od trajanja, temperature i mesta izlaganja. Time se ne krše pravila epidemiologije, ali se uzima u obzir iskustvo lekara i zvuči iskreno prema pacijentima.

Shutterstock.com

I kada pomislite da je problem promaje razrešen, setite se ostalih verovanja na Balkanu: sedenje na betonu, mokra kosa i izlazak napolje, hodanje bos po hladnim pločicama, otkrivena leđa i krsta, oznojen na hladan vazduh itd. Ispada da je problem mnogo složeniji.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Reference:

1. Dowling HF, Jackson GG, Inouye T. Transmission of the experimental common cold in volunteers. II. The effect of certain host factors upon susceptibility. J Lab Clin Med. 1957 Oct;50(4):516-25.

2. Eccles R. Acute cooling of the body surface and the common cold. Rhinology. 2002 Sep;40(3):109-14.

3. Foxman EF, Storer JA, Fitzgerald ME, Wasik BR, Hou L, Zhao H, Turner PE, Pyle AM, Iwasaki A. Temperature-dependent innate defense against the common cold virus limits viral replication at warm temperature in mouse airway cells. Proc Natl Acad Sci U S A. 2015 Jan 20;112(3):827-32.

4. Nakamura, Masatoshi & Hirabayashi, Ryo & Ohya, Shuhei & Aoki, Takafumi & Suzuki, Daichi & Shimamoto, Mitsuki & Kikumoto, Takanori & Ito, Wataru & Nakamura, Emi & Takabayashi, Tomoya & Edama, M.. (2018). Effect of Static Stretching with Superficial Cooling on Muscle Stiffness. Sports Medicine International Open. 02. E142-E147

5. Stjernbrandt A, Hoftun Farbu E. Occupational cold exposure is associated with neck pain, low back pain, and lumbar radiculopathy. Ergonomics. 2022 Sep;65(9):1276-1285.