Bankari bola
Savremena kultura izrodila je zaista neverovatan fenomen – turizam smrti, oličen u zapanjujućem, „otmenom” trendu savremene civilizacije – asistiranom samoubistvu pod nadzorom lekara i pravnih svedoka. Praksa je postala švajcarski turistički bum, dodatno potpomognuta novom kapsulom za umiranje „SARKOM”, koja ima dizajn nekog futurističkog automobila, u kojoj se cela stvar sa životom rešava jednim pritiskom na dugme. Švajcarska je u međuvremenu zabranila upotrebu ove novotarije, ali je priča o smrti, samoubistvu i ubistvu iz milosrđa postala jeziva tema današnjice.
Zapadna kultura ima, malo je reći, vrlo kompeksan odnos prema smrti – s jedne strane je programirana kampanja za život, večitu mladost i dugovečnost, a sa druge istrajna i kontradiktorna fascinacija smrću. Ta fascinacija se može videti u filmovima, muzičkim spotovima, video-igricama i naravno – u vestima.
Pa ipak, izgleda da se sa tom fascinacijom otišlo korak dalje. Ako ratovi i užasne smrti hiljada ljudi „više nisu toliko potresni”, ako je smrt u poslednjih nekoliko decenija prestala da bude tabu tema u zapadnoj civilizaciji, nije suludo pomisliti da ljudski život postaje sve nebitniji, i da su se vladari naših života stvarno na sve načine potrudili da pomislimo kako život i nema smisla. Promocija samoubistava, direktna ili prikrivena, izazvala je u jednom trenutku „veliku zainteresovanost među mladima”. Društvene mreže, nesumnjivo, imaju moć i mentalitet gomile za linč, ali one su uvek samo odraz stanja u društvu.
Kraljevi povreda i bankari bola su, međutim, nevidljivi. Ili su uglavnom nevidljivi. Ali rade nam o glavama. Ideja o lepoj smrti zamenila je ideju o lepom životu.
Evo jednog svežeg primera.
Britanski lord Falkoner nedavno je predložio nešto nečuveno – da ljudi sa autizmom, uz odgovrajuću pomoć, treba da dobiju pravo na asistirano samoubistvo!
Ovakva morbidarija izgleda da je samo uvod u „meki” prelazak na normalizaciju likvidacije svakog društvenog „viška”, i strašno podseća na mračna vremena iz savremene istorije čovečanstva kada su prirodu ljudskih viškova određivali manijaci opčinjeni uređenjem sveta. Kao, na primer, onaj bolesnik koji pokušava da nam zakloni sunce.