Čarli

Streljanje političkog aktiviste Čarlija Kirka, pred hiljadama ljudi i pred stotinama kamera, sigurno je bio mračni događaj nedelje. Smrt ovog tridesetjednogodišnjeg borca za slobodu govora, čoveka koji je zastupao konzervativne stavove, a želeo da debatuje sa svima, izazvala je lavinu reakcija. Nije sporno da je ovaj pucanj, koji je odjeknuo u celom svetu, u međuvremenu postao i sredstvo za skupljanje najrazličitijih političkih poena. Mnogi analitičari tvrde da posle ovakve brutalnosti u ućutkivanju slobode govora, Amerika, a možda ni svet, više nikada neće biti isti.

I iako se brzinom munje rađaju najrazličitije teorije, ne samo o navodnom ubici i o zaveri koja iza ovoga stoji, iako mnogi, željni brzog skupljanja lajkova na društvenim mrežama, tvrde da je u pitanju samo još jedna od mnogih pozorišnih predstava koju nam priređuje matriks, iako nema sumnje da je ovaj događaj bio i simboličko ubistvo slobode govora i svih iluzija o demokratiji, iako je logično pomisliti da je krajnji domet ove javne egzekucije i širenje straha, panike i beznađa, postoji jedna stvar koja je sve normalne ljude ostavila bez teksta.

A to su bile reakcije takozvanih liberala. Na primer, Stiven King, čuveni pisac horora, oglasio se implicitno odobravajući ovaj zločin jer je Čarli Kirk bio protiv gej populacije. Jedna profesorka u Kanadi naterala je svoje desetogodišnje đake da gledaju snimak ubistva objašnjavajući im da je Kirk zaslužio da umre! Iako je Stiven King sutradan obrisao svoju objavu, a Amazon skinuo njegove naslove sa svog sajta, nezapamćen govor mržnje, koji slavi i opravdava ovu i svaku drugu smrt političkih protivnika, širi se društvenim mrežama poput požara. Ono što je možda najšokantnije jesu reakcije mladih ljudi, studenata, koji su u kratkim anketama u kampusima pozdravljali ovo ubistvo, jer Čarli Kirk nije govorio ono što žele da čuju i što su učili na fakultetima.

Dok brojne muzičke zvezde, poput Pola Makartnija i Stiva Martina, na svojim koncertima odaju poštu Čarliju Kirku, utisak o slavljenju ubistva političkog neistomišljenika nadmašuje, po svojoj ogavnosti i malicioznosti, čak i sam pucanj.

Svet koji vidimo, ispostavlja se kao najgori od svih svetova, jer u svojoj bolesnoj nadmenosti, u smrti, likvidaciji i potpunom nedostatku empatije, vidi rešenje svih problema.

Rat svih protiv svih, krajnji je cilj ribara ljudskih duša.