Žene koje ne žele da se menjaju – i zašto je to potpuno u redu

Svake godine, krajem decembra, svet se pretvara u jednu veliku listu odluka. Nova godina, nova ja. Novi ciljevi, novo telo, nova karijera, novi način razmišljanja (mindset). Kao da je stagnacija smrtni greh, a kontinuitet znak lenjosti. A šta ako si žena koja u novu godinu ulazi sa istim vinom u čaši, istim ritualima i istim navikama – i pritom se oseća sasvim dobro? Šta ako nemaš potrebu da se menjaš, jer si već tu, prisutna i stabilna?

Nema novih ciljeva, nema nove verzije sebe. Psihologija kaže: možda radiš sve kako treba.

Stabilnost kao snaga, a ne slabost

Psihologija ima vrlo jasan odgovor: to nije problem. To je snaga. U kulturi koja glorifikuje promenu, stabilnost se često pogrešno doživljava kao manjak ambicije. Ipak, istraživanja iz oblasti razvojne psihologije i psihologije dobrobiti pokazuju da ljudi koji imaju stabilne rituale, predvidive obrasce i osećaj kontinuiteta u identitetu, često imaju niži nivo anksioznosti i veći osećaj životnog zadovoljstva. Rutina nije dosada – rutina je regulacija nervnog sistema. Ona telu šalje poruku: bezbedna si.

Snaga istih rituala

Žene koje već dvadeset godina imaju isti novogodišnji ritual i ne traže nešto dramatično, često intuitivno rade nešto vrlo zdravo. One neguju ono što psiholozi nazivaju „egzistencijalna koherentnost” – osećaj da život ima smisao jer nije stalno u previranju. U svetu koji se ubrzava, sposobnost da ostaneš ista nije slabost, već oblik otpora.

Stalna promena kao skriveni izvor stresa

Nauka o stresu jasno pokazuje da stalna potreba za promenom može postati hronični izvor stresa. Svaki novi cilj, svaka odluka tipa „od ponedeljka sve drugačije”, aktivira simpatički nervni sistem – onaj zadužen za ʼborbu i begʼ. Nasuprot tome, poznati obrasci, poznati ljudi i poznati rituali aktiviraju parasimpatički sistem, koji telo vraća u stanje smirenosti. Drugim rečima: isto vino svake godine može biti tvoj lični oblik terapije.

Identitet posle četrdesete

Postoji još jedan važan psihološki aspekt – identitet. Nakon četrdesete, mnoge žene ulaze u životnu fazu u kojoj više nemaju potrebu da se dokazuju promenama. Erik Erikson, jedan od najznačajnijih razvojnih psihologa, najpoznatiji po teoriji psihosocijalnog razvoja ličnosti – ovu fazu opisuje kao period integriteta – vreme kada osoba traži osećaj celovitosti, a ne stalnu rekonstrukciju sebe. Ne želiš novu verziju sebe jer ti se ova sviđa. I to je zdravo.

Ciljevi su opcija, ne obaveza

Lifestyle kultura često zaboravlja da kaže da su ciljevi opcija, a ne obaveza. Nemaš nove planove? Sjajno. To može značiti da živiš u skladu sa sobom. Imaš iste prijatelje, isti posao, iste navike? To može značiti da si već izabrala život koji ti odgovara.

Psihološka istraživanja o zadovoljstvu pokazuju da sreća ređe dolazi iz velikih promena, a češće iz osećaja prihvatanja onoga što jeste.

Stabilnost nije isto što i stagnacija

Naravno, stabilnost ne znači stagnaciju. Ne znači da nikada ne učiš, ne rasteš ili se ne prilagođavaš. Razlika je u motivaciji. Promena koja dolazi iz radoznalosti i unutrašnje želje je zdrava. Promena koja dolazi iz srama, pritiska ili stalnog poređenja – nije. Ako ne osećaš unutrašnji poriv da se menjaš, možda si jednostavno dobro „kalibrisana”.

Ritual kao sidro

Nauka o navikama dodatno potvrđuje da dugoročni rituali stvaraju osećaj identiteta i pripadnosti. Oni su sidra. U vremenima nesigurnosti ljudi se prirodno vraćaju poznatom. Žene koje to rade svesno, ne beže od života – one ga ukorenjuju.

Isto vino, isti mir

Zato, ako u ponoć ponovo sipaš isto vino, slušaš istu pesmu i osećaš mir umesto euforije, znaj da s tobom nije ništa pogrešno. Možda si samo odrasla u svetu koji još nije naučio da ceni stabilnost. Nova godina ne mora biti reset. Ponekad je dovoljna potvrda: ovo što živim – meni je dovoljno dobro. I to je, psihološki gledano, jedan od najzdravijih ciljeva koje možeš da imaš.