Greške u mišljenju

Da biste razumeli mentalnu snagu, treba da shvatite koliko su vam misli, osećanja i ponašanje isprepletani i koliko često sarađuju među sobom kako bi stvorili zajedničku spiralu.

• Misli – da iracionalne misli zamenimo racionalnim razmišljanjem.

• Emocije – kontrolisanje sopstvenih osećanja kako emocije ne bi vodile glavnu reč.

• Ponašanje – na pozitivan način, znači funkcionalno ponašanje uprkos okolnostma.

Sve vreme slušamo: Razmišljaj pozitivno. Ali sam optimizam nije dovoljan da vam pomogne da ostvarite pun potencijal. Važno je i na koji način razmišljate!

Postoji nekoliko različitih načina kako možemo razmišljati.

Crno-belo mišljenje ili tendencija da se misli u krajnostima

Većina ljudi voli filmove, ali su takođe mnogi od njih zarobljeni u sopstvenom crno-belom filmu. Naime, ovi ljudi, koji se često nazivaju „čovek pridev”, odnosno „ili-ili”, van okvira krajnosti teško tumače događaje i ljude oko sebe. Osobe sa kojima stupaju u kontakte su ili pametne ili glupe, ili poštene ili pokvarene, ili dobre ili zle. Ovaj referentni okvir uključuje i mišljenje o sopstvenoj ličnosti, tako da mogu biti ili genijalci ili nesposobnjakovići. Naravno da će ovakvi stavovi proizvesti usamljenost, zbog otežane sposobnosti ovih ljudi da sklapaju prijateljstva, zbog toga što su sumnjičavi, podložni razočarenjima i kajanju, a neretko „pate” i od osećanja da su prevareni i izigrani.

Primer

Nastavnica, koja priča o svom mužu u superlativu u prošlom vremenu, dok u sadašnjosti ne može da se seti nijedne njegove pozitivne osobine. Njegovi roditelji su bili loši, a njeni dobri. Učenike kojima je predavala delila je na pametne i glupe, poštene i loše.

Sklonost osobe da misli da se oko nje okreće svet

Neke osobe gotovo svaku situaciju tumače kao da se sve dešava zbog njih. Oni sve gledaju iz sopstvenog ugla i u potpunosti zanemaruju mogućnost da se makar na trenutak stave „u tuđu kožu”. Takve osobe ne preuzimaju na sebe i svoju nesrećnu sudbinu samo sopstvene greške, nego i tuđu nemarnost, nesavršenstvo, nesreću.

Primer

U jednoj psihijatrijskoj ustanovi neka žena je pokušala da se otruje lekovima. Prva reakcija njene sestre, koja je na tužnu vest izbezumljeno dotrčala u bolnicu, glasila je: „Kako si mogla da mi učiniš takvu stvar?”

„Kako vama?!”, upitao je doktor. „Uradila je to sebi!”

„Ne znate vi, doktore”, odgovorila je ucveljeno žena.

Arbitrarno mišljenje

Reč je o verovanju osobe da jedan detalj, često nebitan, presuđuje kako treba razumeti neki problem ili neku životnu situaciju. Osobe sklone ovakvom načinu razmišljanja lako prosuđuju o nekim pojavama na osnovu jedne ili dve činjenice, zapostavljajući pri tome celinu problema. Izreka za takve osobe da „od drveća ne vide šumu”, u potpunosti oslikava njihov kognitivni stil.

Primer

Mladić, posle nekoliko meseci veze, počinje da se brine da se devojka sa kojom je u vezi udaljava i da osećanja koja je gajila prema njmu lagano nestaju. Međutim, uzrok njene odsutnosti nije taj – devojka, inače jako savesna i odgovorna, brine zbog problema koje ima na poslu.

Samopropaganda ili mišljenje po tipu začaranog kruga

Neasertivne osobe obično imaju kompleks niže vrednosti iz koga mogu proizići „proročanstva” o predstojećim događajima, koji su po pravilu, negativnog ishoda. Samim razmišljanjem na takav način izazivaju događaj koga se pribojavaju. Time upadaju u začarani krug samopropagande na sopstvenu štetu.

Shutterstock

Primer

Osoba strahuje od predstojećeg govora pred većom skupinom ljudi. Ona unapred zna da će imati ubrzan rad srca, da će se znojiti i pocrveneti. I zaista, ona je pred sam trenutak govora prilično anksiozna i crvena u licu, jer je sve vreme koncentrisana na telesne simptome umesto na predstojeći govor.

Magijsko mišljenje ili neuzdržavanje od kontradikcije

Ovakav način mišljenja karakteriše zamena verovanja u sopstvene sposobnosti verovanjem da su neki predmet, osoba ili ritual glavni „krivci” našeg uspeha ili neuspeha. Jasno je da se time uslovljava sujeverje, kao i verovanje u razne fetiše.

Primer

Student tumači neuspeh na ispitu time što mu je crna mačka prešla put do fakulteta, umesto da se pozabavi činjenicom da možda nije dovoljno vremena spremao ispit.

Prenaglašavanje i „katastrofiranje”

Neasertivnim osobama uvek su potrebni specijalni uslovi, i sve bi bilo bolje i drugačije „da je muzika bila bolja, da tog dana nisu imale sukob sa prijateljem, da nije padala kiša, one bi se ponašale opušenije na žurci, ostavile bi bolji utisak na osobu prema kojoj osećaju naklonost…”

Primer

Devojka, posle raskida sa mladićem, upada u opsesiju samooptuživanja. Smatra da ga je opterećivala nepotrebnim „glupostima”, „da ga je gušila”, ne ostavljajući mu dovoljno „prostora”, iako se o njoj može zaključiti da je širokih shvatanja i da nije sklona kontroli tuđeg ponašanja. U daljem razgovoru zaključuje se da devojka uopšte nije „uskraćivala slobodu delovanja i mišljenja”, već je njen mladić taj koji je želeo da svaki slobodan trenutak provedu zajedno. Jasno se može uočiti preuveličavanje i „katastrofiranje” kao kognitivni stil ove devojke.

Analogno zaključivanje

Analogno mišljenje predstavlja vrlo primitivan način zaključivanja. Osobe koje su učvrstile ovakav obrazac mišljenja veruju da će se u njihovim životima nešto dobro ili loše desiti, upravo onako kako se stvar odvijala u nekom prošlom vremenu.

Primer

Žena odlučuje da veče provede kod kuće umesto da ode na zabavu, jer se na prošloj zabavi, na kojoj je bilo nekoliko osoba koje su pozvane i večeras, ona dosađivala. Pritom je zanemarila činjenicu da će tamo biti i neki drugi ljudi koji bi mogli biti zanimljivi i ulepšati joj veče.

Generalizacija

Generalizacija je sklonost ka uopštavanju na osnovu prethodnog oskudnog iskustva. Često se na osnovu malog broja činjenica zaključuje o nekom ili nečem, verovatno iz preterane želje da se što pre vidi s kim ili s čim se „ima posla”.

Shutterstock

Primer

Devojka, koja je imala dve neuspešne veze sa mladićima koji su se nemarno i grubo ponašali prema njoj, veruje da su svi muškarci loši. O posledicama ovakvog mišljenja je nepotrebno raspravljati.

Selektivna apstrakcija

Ljudi ovakvog načina mišljenja skloni su da iz mase činjenica izdvoje samo dobre ili samo loše, zanemarujući „drugu stranu novčića”. Na taj način, skloni su odbacivanju ljudi, prelako ulaze u nove situacije, ako gledaju samo negativnu stranu, ili se ne upuštaju u „rizik”, ako su sagledali samo „tamnu stranu medalje”.

Primer

Čovek nije bio u prilici da pomogne svom prijatelju poslednja dva puta kada ga je zamolio za uslugu zbog, po njemu, objektivnih razloga. Ovaj zaključuje da mu nije nikakav prijatelj, prekida druženje s njim, bez obzira što mu je on puno puta pre toga uvek pomagao i kada je on to od njega tražio i kada je sam procenio da je prijatelju potrebna pomoć.

Mišljenje koje potvrđuje pretpostavke

Neretke su osobe koje vole da se igraju scenarista i da od svog života prave predstave. Ovi Šopenhauerovci imaju uglavnom unapred pripremljen skript o svemu, tako da i najmanju naznaku koja bi mogla potvrditi njihov tekst koriste kao jak argument za potvrdu. Od njih ćete često čuti izjave: „Znao sam!” ili „Zar ti nisam rekao?”

Da li ste i vi, kao čitaoci, uspeli da se pronađete u nekom od ovih načina razmišljanja?

Svakako, radite na jačanju svoje mentalne snage, jer konstruktivno razmišljanje daje veću otpornost na stres, veće zadovoljstvo životom i bolje performanse, bilo da vam je cilj da budete bolji roditelji, da pospešite produktivnost na poslu, budete bolji u sportu…

Dobar način razmišljanja će vam pomoći da dostignete svoj pun potencijal.

Naslovna fotografija: Shutterstock