ʼUljubljenostʼ vs zaljubljenost

Postoji jedna reč povezana sa pojmovima ljubavi i zaljubljenosti, reč koja mi već dugo nedostaje u našem jeziku. Reč koja opisuje stanje, a ne događaj. Prostor, a ne odnos. Izvor, a ne reakciju. Zato sam je stvorila: ʼuljubljenostʼ!

Za razliku od zaljubljenosti, koja se skoro uvek dešava ka nečemu ili nekome, ʼuljubljenostʼ je stanje u kome je ljubav već prisutna u nama. Pre nego što se iko pojavi. Pre nego što nas neko izabere. Pre nego što nas neko vidi. Zaljubljenost je često nalik talasu, dok je ʼuljubljenostʼ ceo okean. Umemo li da plivamo u njemu?

Zaljubljenost – stanje intenziteta i projekcije

Zaljubljenost je neurološki spektakl. Zaljubljenost je kao trenutna varnica, zaslepljujuća i uzbudljiva, koja pali čula, ubrzava srce i boji stvarnost ružičastim tonovima. Zaljubljenost je magnetska, telesna, impulsivna i početna je faza emotivnog vezivanja. Ona se javlja naglo i često je praćena snažnom telesnom i emocionalnom reakcijom. Aktivira se nervni sistem, luče se hormoni zadovoljstva i uzbuđenja, a percepcija druge osobe postaje idealizovana. Na psihološkom nivou, zaljubljenost je često povezana sa projekcijom, jer u drugoj osobi prepoznajemo sopstvene potrebe, neostvarene želje ili ideale. Zbog toga zaljubljenost nosi osećaj euforije, ali i nesigurnosti. Na energetskom nivou, energija zaljubljenosti ide ka spolja. Fokus je na drugom, na kontaktu, potvrdi i uzvraćanju osećanja. Frekvencija je visoka, ali nestabilna, što objašnjava zašto zaljubljenost često ne traje dugo, ukoliko ne pređe u dublji oblik povezivanja.

Karakteristike zaljubljenosti su:

• snažan emocionalni i telesni naboj;
• idealizacija druge osobe;
• strah od gubitka;
• potreba za intenzitetom i stalnim kontaktom.

Međutim „problem” nastaje kada tu hemijsku oluju zamenimo za stabilan izvor ljubavi. U mom radu sa ljudima, naročito sa ženama, često vidim isto – žene koje su bile „žive” samo dok su bile zaljubljene, koje su se smejale samo dok ih je neko želeo, koje su imale smisao samo dok su bile nečiji izbor. Kada se odnos završi – ne gubi se samo partner. Gubi se unutrašnje stanje. I tada nastupa praznina, neretko ispunjena patnjom i bolom.

Shutterstock.com

ʼUljubljenostʼ – stanje zrelosti i prisutnosti

Moja ʼuljubljenostʼ je tiha reka koja ne mora da buja da bi bila snažna. U njoj vidimo drugog u celini. I biramo da ostajemo u odnosu, jer nismo zaslepljeni, već živimo veću jasnoću. ʼUljubljenostʼ ne traži da drugi ispune naše praznine, već da sa njima delimo punoću.

ʼUljubljenostʼ se razvija postepeno i zahteva vreme, iskustvo i unutrašnju stabilnost. Ona nastaje onda kada prestanemo da projektujemo i počnemo da vidimo drugog („sebe”) onakvim kakav jeste, sa vrlinama, senkama, ranama i ograničenjima. Na psihološkom nivou, ʼuljubljenostʼ je povezana sa prihvatanjem, realnim sagledavanjem odnosa i preuzimanjem odgovornosti za sopstvena osećanja. Ne traži savršenstvo, već autentičnost. Na energetskom nivou, ʼuljubljenostʼ je usklađena sa srčanim centrom. Njena vibracija je mirna, stabilna i koherentna, kada ritam srca i moždani talasi ulaze u sklad. To je srce koje zrači, a ne traži! Na nivou nervnog sistema, to je prelazak u parasimpatikus – stanje obnove i poverenja, gde dah postaje dublji, telo opuštenije, a prisustvo prirodno. Energija se ne rasipa, već kruži između dve osobe.

Ezoterijski rečeno – to je ljubav koja više nije vezana za objekat, već je sveprisutna i večna frekvencija. Iz ʼuljubljenostiʼ, odnosi prestaju da budu mesto duševne gladi. Postaju mesto susreta, jer dve osobe ne dolaze da popune rupe, već da podele punoću. Zaljubljenost je često vezana za hemiju tela, za hormone, poglede, dodire i uzbuđenje novog. Ona vibrira visoko, ali kratko, kao snažan ton koji brzo iščezne. ʼUljubljenostʼ vibrira stabilnije, kao harmonija koja se s vremenom produbljuje. Ona nije manje strastvena, već je njena strast svesna, prizemljena i postojana.

Zaljubljenost pita: Hoćeš li me voleti?

ʼUljubljenostʼ kaže: Ja jesam ljubav. Hajde da se sretnemo.

Karakteristike ʼuljubljenostiʼ su:

• osećaj sigurnosti i poverenja;
• sposobnost ostajanja i u izazovima;
• emotivna zrelost;
• balans između bliskosti i lične slobode.

ʼUljubljenostʼ znači biti u ljubavi i kada nisi u vezi, nisi sigurna, nisi u ekstazi, nisi „postala ono što misliš da treba”. To je sposobnost da budeš sa sobom, „bez nasilja nad sobom”, bezbedna u svojoj sigurnoj kući – svom telu. ʼUljubljenostʼ se gradi utiskivanjem poverenja u telo bez obzira na spojašnje okolnosti. U tom stanju, ljubav nije stalno „lepa”. Nekad je tiha, nekad je setna, nekad je sirova…, ali je životna i stvarna. Ti, životna i stvarna!

Kako bi bilo da poverujete da nismo došli na ovaj svet da stalno tražimo ljubav, već upravo da ljubav postanemo?! Da živimo svesno i biramo da budemo ljubav svake sekunde ovog dragocenog života, dok god se potpuno ne ʼuljubimoʼ – u sebe i sve(t) oko sebe! Jer, zaljubljenost je početak priče, dok je ʼuljubljenostʼ odluka da se priča živi kroz večnost!

Grlim vas glasom ljubavi,

Ana

Naslovna fotografija-Shutterstock.com