Ženski časopisi u Srbiji nekad i sad

Sve je počelo pretraživanjem starih ženskih magazina, iz čega se rodila ideja o kraćem blogu, nekoj vrsti preseka ženske štampe od prvih izdanja u Srbiji do danas.

Prošlo je oko 150 godina od kada su u Srbiji redovnije počeli da izlaze ženski magazini. U to vreme, sadržaji i prezentacija bili su mnogo drugačiji, bila su to štampana izdanja bez ilustracija. Prve ženske novine bavile su se više tradicionalnim temama i vrednostima tada bitnim za žene, kao i savetima za domaćice. I danas imamo štampana izdanja, međutim trend su sve više digitalni portali, a teme su nega, lepota, zdravlje, lični razvoj, fitnes, nutricionizam…

Pođimo na malo putovanje kroz najbitniju žensku štampu u Srbiji od nastanka do danas.

Vospitatelj ženski

Prvi časopis koji se bavio ženskim temama kod nas je izašao 1847. Bio je to Vospitatelj ženski (originalni naziv: Vospitatelь ženskіӣ), koji je pokrenuo Matija Ban, profesor, političar, diplomata, a u to vreme vaspitač dece kneza Aleksandra Karađorđevića. Bio je namenjen „krasnom polu južnoslovenskih naroda”, sa željom da se utiče na prosvećivanje žena, kao i na podizanje njihove kulture. Sadržao je književne priloge, tekstove o nezi dece, teme iz oblasti medicine. Delovi su bili posvećeni vođenju domaćinstva, ali je bilo tu i tekstova iz oblasti istorije, geografije… Kao što se iz naslova naslućuje, izlazio je na slavenosrpskom, odnosno predvukovskom jeziku, i smatra se da je to bio jedan od razloga što je kratko izlazio – objavljena su samo tri broja (tzv. sveske).

Bez obzira na to, ovaj časopis, koji je za to vreme bio revolucionaran, jer je pisao o položaju žena i njihovim akcijama širom sveta, izazvao je veliko interesovanje i žena, ali i muškaraca.

Domaćica, časopis Beogradskog ženskog društva

Nakon gašenja časopisa Vospitatelj ženski, prvenca među ženskim časopisima, 1879. je pokrenut list Domaćica* koji je izlazio sve do početka Drugog svetskog rata.

Iako je Srbija u to vreme prolazila kroz teške periode (balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat) i kratka mirna razdoblja, ipak su se žene na neki način odupirale, opismenjavale i počele da razmišljaju o ekonomskoj nezavisnosti.

Domaćica je bila časopis Beogradskog ženskog društva i prvenstveno je imao edukativne sadržaje, promovisao ženske vrline, čast, privrženost deci, suprugu, porodici i domovini. Ipak, pružao je informacije o različitim aspektima života. Interesantno je da tokom perioda izlaženja ovog časopisa šminka postaje društveno prihvaćena, dok je moda sve više naglašavala ženstvenost. Žene su se podsticale da budu doterane i elegantne.

Idejni tvorac časopisa bila je Katarina Milovuk, upravnica Više ženske škole, ali su list ipak uređivali isključivo muškarci, sve do 1937. godine, jer se smatralo da žene nemaju sposobnosti da se brinu o novcu i imovini, kao i da ne mogu da se pojavljuju pred sudom. Iako je nisu uređivale, za Domaćicu su pisale mnoge ugledne žene tog vremena: Ljubica Luković, učiteljica, prevodilac i bolničarka, a od 1905. i predsednica Kola srpskih sestara, Milka Grgurova Aleksić, srpska glumica, književnica i prevodilac, slikarka Poleksija Todorović, pa čak i kraljica Draga. Zanimljivo je da je pripovetka Milovana Glišića Prva brazda prvi put objavljena 1885. upravo u ovom časopisu.

Da biste stekli utisak o tome kakvi su tada bili pogledi na dužnost i ljubav, o teškim izborima koji su stajali pred mladim devojkama, o muškarcima koji su bili u dilemi kako da se postave prema ženama koje se sve više emancipuju, kao i kako su izgledali zdravstveni saveti ili saveti iz kujne itd., možete pročitati nekoliko članaka, na primer iz broja 4 iz jula 1934. (predlažemo da počnete od 37. strane). Naravno, koristeći link koji smo dali na početku priče o Domaćici, možete listati i druge brojeve.

Između tradicije i savremenih ženskih pokreta

Ipak, pomenuti časopisi prilično su kasnili za ženskim časopisima koji su izlazili u Evropi, u kojima se mnogo više osećao uticaj feminističkog pokreta. Pomenuti srpski časopisi više su se bavili tradicionalnom ulogom žene, odnosno ženom kao domaćicom, majkom, stubom kuće i porodice.

The Ladiesʼ Mercury, na primer, u Engleskoj je izašao još u februaru 1693. Bio je to prvi časopis namenjen isključivo ženama i sadržaao je savete o ljubavi, braku i drugim temama koje su interesovale žene tog vremena.

Kao što smo pomenuli, naši rani ženski časopisi nisu bili ilustrovani. Eventualno bi se ponegde pojavila fotografija neke poznate ličnosti, još krajem 1940-tih naslovnice su uglavnom ukrašavali crteži. Ilustracije su u prvo vreme objavljivane samo na naslovnim stranama.

Ženski svet – dah savremenosti

U Novom Sadu je 1886. počeo da izlazi magazin Ženski svet, organ dobrotvornih zadruga Srpkinja, i izlazio je do 1914. Ovaj časopis je takođe bio obrazovnog karaktera, ali je imao i elemente zabave. Među saradnicima su bili i Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Delfa Ivanić (jedna od žena koje su osnovale Kolo srpskih sestara), Kosara Cvetković, književnica, prevodilac, fotograf, pozorišni i književni kritičar, Zorka Janković, aktivistkinja, prevodilac i književnica.

U Ženskom svetu su provejavali članci koji promovišu prava žena. Časopis je redovno donosio izveštaje o radu ženskih zadruga koje su se tada osnivale i radile u Austrougarskoj. Osećalo se da žene traže pravo glasa, a časopis je inspirisao žene da budu aktivne i bore se za svoja prava.

Žene su sve više smatrale da i one mogu ekonomski doprineti porodici i, uopšte, pomoći muškarcima. Međutim, bilo je i autora koji su i dalje videli obrazovanje žena kao pomodarstvo i smatrali da žene treba da zadrže svoje uobičajene i najbitnije uloge, da budu dobre majke i domaćice. Inače, glavni cilj časopisa bio je uključivanje žena u javni život.

Magazin Žena i prva urednica

Tu je magazin Žena, koji je izlazio u Novom Sadu u periodu od 1911. do 1921. godine, sa prekidom za vreme Prvog svetskog rata. Ovaj časopis je uređivala (i bila njegov vlasnik i izdavač) Milica Tomić, ćerka Svetozara Miletića i Anke Milutinović i žena Jaše Tomića, u to vreme jedina žena na našim prostorima koja je uređivala novine, što je bilo moguće zbog drugačije pravne prakse u Vojvodini.

Slogan ovih ženskih novina bio je: Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.

I dalje je akcenat na tome da je uloga žene, prvenstveno, da bude majka, supruga, Srpkinja, ali je želja izdavača ipak bila da utiče i na emancipaciju i obrazovanje žena. Nalazili su se tu i saveti o materinstvu i domaćinstvu. Između ostalog, Žena se bavila raznim pravima žena, na primer odbijanjem da rađaju. Ili, kako je to pisalo u poslednjem broju (časopis je, inače, prestao da izlazi zbog materijalnih poteškoća): „Žena je bila savremena, moderna i kazala ono što treba kazati, ali ona nije padala u krajnost, nit je bacila sve obzire na stranu.”

Za časopis su pisali i muškarci i smatra se da je među tim člancima provejavala bojazan da postoji mogućnost da žene muškarcima postanu ravnopravane protivnice.

Posestrima, za pouku i zabavu

Tu je i ženski časopis Posestrima, „list za pouku i zabavu našem ženskinju”, koji je počeo da izlazi 1. aprila 1890. godine u Pančevu i Velikoj Kikindi. I ovaj časopis bio je edukativanog i zabavnog karaktera. Žene su pisale o svojim problemima, osvajale su prava i prostore javne komunikacije koji su do tada pripadali samo muškarcima. Naravno, one su svojim znanjima i iskustvom i podučavale. Jedna od zanimljivih vesti koju su mogle da pročitaju čitatoci Posestrime, odnosila se na otvaranje knjižare koja će prodavati i dela koja su napisali ženski autori.

Posestrima je imala kratak vek, časopis je izlazio samo od aprila do decembra 1890. godine i u tom periodu je objavljeno 18 brojeva.

Žena danas – magazin za aktivne žene

Između dva svetska rata, 1936. godine, pokrenut je časopis Žena danas. Vlasnica časopisa i njegova urednica bila je Radmila Dimitrijević. Bio je to jugoslovenski ženski magazin koji je izlazio do 1981 godine. Prvenstveno je bio namenjen emancipaciji žena, ali je propagirao i antifašizam i komunizam.

Nakon Drugog svetskog rata Žena danas počinje više da zastupa ravnopravnost među polovima i obaveštava o događajima u svetu. Žene su pisale o svojim problemima, porodici, uopšte svom životu. List je sprovodio i zanimljive ankete i tako su se mogla saznati razmišljanja žena različitih godina i prilika o braku, ljubavi, porodici. Jedno vreme je časopis bio zabranjen, ali je ponovo pokrenut 1943. godine kao organ Antifašističkog fronta žena Jugoslavije i predstavljao je glasilo socijalističkog feminizma.

Bio je to magazin usmeren na žene koje su radile i bile aktivne u socijalističkom društvu, osnaživao je žene i povezivao ih sa aktuelnim temama.

Reklama za preparat Memoril, objavljena u Politici Bazar, 1992. – korišćena građa nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije**.

Ženska štampa u 20. veku

Sredinom 20. veka pojavljuje se naprednija ženska štampa: Praktična žena, Bazar, Nada.

Praktična žena je prvi moderni ilustrovani časopis kod nas. Počela je da izlazi 1956. godine i smatra se jednim od najuticajnijih ženskih listova u tadašnjoj Jugoslaviji. Pored niza praktičnih saveta, intervjua i reportaža koje su čitateljke mogle da pročitaju, Praktična žena bila je i promoter savremene mode. Praktična žena bila je izdanje Novinsko-izdavačkog preduzeća Duga, prvo je izlazila kao dodatak zabavnog časopisa 300 čuda, a nešto kasnije počinje da izlazi samostalno. BIGZ preuzima Praktičnu ženu i magazin nastavlja da izlazi do 1993. godine, kada je ugašen zbog međunarodnih sankcija i finansijske krize. Ubrzo počinje da izlazi pod nazivom Žena Duga, ali se gasi 2000. Ponovo, 2001. godine, počinje da izlazi pod prvobitnim nazivom Prakitčna žena, da bi 2003. časopis definitivno prestao sa izlaženjem.

Beba Lončar u modernoj kombinaciji za vreme šezdesetih, kao i dve manekenke u retro kostimima, objavljeno u Politici Bazar, 1964. – korišćena građa nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije**.

Prvi broj Bazara (izdanje izdavačke kuće Politika) izašao je 15.12. 1964. Sa njegove naslovne strane nam se smešila Milena Dravić. Bio je to vrlo popularan ženski magazin, namenjen savremenim ženama. Donosio je teme o modi, lepoti, karijeri, zdravlju, ljubavi i porodici. Bio je važan izvor informacija za sve žene; u njemu su mogle da pročitaju odlične reportaže, intervjue, savete, uopšte zanimljive tekstove i uzbudljive priče. Zasigurno se može reći da je od početka imao jak uticaj na žensko novinarstvo u Srbiji. Bazar izlazi još uvek.

Reklama za dezodorans Duet objavljena u Politici Bazar, 1971. – korišćena građa nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije**.

Nekoliko fotografija iz starih izdanja Bazara: Kviz lepote kraj ogledala iz 1971., On i ona – Prvi put zajedno Rade Šerbežija i Lepa Lukić iz 1981., reklame za Soleu i Helena Rubinstein preparat iz 1971., Dešavanja u svetu – Klaudija Šifer…iz 1992., – korišćena građa nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije**.

Nada je časopis koji se pojavio 1976. godine, izdavala ga je novinska kuća Borba. U njoj su mogli da se nađu članci o zdravlju, lepoti, estradi. Izlazila je do 1993. Nešto kasnije, ove novine su nastavile svoj život sve do 2004. godine, ali ipod drugačijim nazivima.

Danas postoji veliki broj ženskih publikacija i digitalnih portala koji se fokusiraju na različite teme, kao što su kultura, umetnost, putovanja, kuvanje, uređenje prostora, moda, lepota, antiejdžing, psihologija, zdravlje i dr.

Želja nam je bila da se vratimo unazad i podsetimo na pionire ženske štampe, ali i na to koliki napredak su u međuvremenu doživela izdanja namenjena ženama. Takođe, prateći žensku štampu od njenih početaka, možemo da pratimo i kako su se menjali uloga i položaj žene u našem društvu.

* Na sajtu Narodne biblioteke Srbije, u odeljku periodike, postoje digitalne zbirke starih časopisa.

Naslovna fotografija – Milena Dravić na naslovnoj strani prvog broja Politike Bazar, 15.12.1964. – korišćena građa nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije.

**Za sve objavljene fotografije iz lista Politika Bazar postoji odobrenje Narodne biblioteke Srbije broj: 0101-1016/2-29.08.2024.