Terapija nadoknade testosterona – nova šansa za zdravlje muškaraca

Testosteron je ključni hormon za zdravlje muškaraca. Njegov uticaj se proteže daleko van sfere seksualnosti – utiče na mišićnu masu, gustoću kostiju, raspoloženje, nivo energije, koncentraciju i zdravlje srca. Uprkos tome, terapija nadoknade testosterona (TRT – testosterone replacement therapy) i dalje je tabu tema u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju.

Ovaj tekst ima za cilj da objasni šta je TRT, ko su kandidati za ovu terapiju, kako izgleda dijagnostika i praćenje, kakve efekte pacijenti mogu očekivati, i zašto je važno razbiti stigmu koja okružuje ovu vrstu lečenja.

Šta je testosteron i zašto opada?

Testosteron je primarni muški polni hormon koji se stvara u testisima pod uticajem luteinizirajućeg hormona (LH). Njegova koncentracija prirodno opada sa godinama – za oko 1odsto godišnje nakon 30. godine. Međutim, kod nekih muškaraca dolazi do naglog i klinički značajnog pada – stanja poznatog kao hipogonadizam.

Najčešći uzroci hipogonadizma su:

• Starenje (andropauza)
• Hronični stres
• Gojaznost
• Dijabetes
• Upotreba anaboličkih steroida u prošlosti
• Tumori hipofize ili testisa
• Povrede testisa ili operacije

Kada posumnjati na nizak testosteron (Low T)?

Simptomi koji upućuju na hipogonadizam su brojni i često se ne prepoznaju kao hormonski problem, jer se njihovi simptomi preklapaju sa znacima depresije, starenja ili hroničnog stresa. Muškarci i lekari često pogrešno pripisuju umor, pad libida, loše raspoloženje ili smanjenu koncentraciju svakodnevnim izazovima ili godinama, ne uzimajući u obzir mogućnost hormonskog disbalansa. U našoj kulturi, muški hormonski disbalans često se zanemaruje, jer se andropauza još uvek ne percipira kao stvaran klinički problem, za razliku od menopauze kod žena. Najčešće se pacijenti javljaju zbog:

• Smanjenog libida i erektilne disfunkcije
• Hroničnog umora i gubitka energije
• Depresije i anksioznosti
• Smanjenja mišićne mase i povećanja telesne masti
• Slabe koncentracije i kognitivnih smetnji (tzv. moždana magla)
• Problema sa spavanjem
• Smanjene gustine kostiju

Laboratorijska dijagnostika

Osnovna analiza je određivanje ukupnog i slobodnog testosterona u serumu. Preporučuje se merenje između 7 i 10 sati ujutru, kada je koncentracija testosterona najviša.

Najvažnije laboratorijske analize:

• Totalni testosteron
• Slobodni testosteron
• Biodostupni testosteron
• SHBG (sex hormone binding globulin – globulin koji vezuje polne hormone)
• Estradiol (osetljivi test za muškarce, posebno prilagođen da meri niske koncentracije estradiola kod muškaraca sa visokom tačnošću)
• LH (Luteinizirajući hormon) i FSH (Folikulostimulišući hormon – važni za diferencijaciju između primarnog i sekundarnog hipogonadizma)
• Prolaktin (ako postoji sumnja na tumor hipofize)
• DHEA-S (dehidroepiandrosteron-sulfat) – prekursor androgena
• KKS (kompletna krvna slika) – zbog rizika od policitemije
• Kompletan biohemijski profil – jetra, bubrezi, elektroliti
• PSA – prostata – specifični antigen (ako je pacijent stariji od 40 godina, zbog prostate)

Tumačenje laboratorijskih rezultata zahteva iskustvo i kontinuirano praćenje pacijenata – nije jednostavno, i često nije moguće donositi zaključke samo na osnovu jednog nalaza.

Shutterstock.com

Kada je indikovana TRT terapija?

Terapija se preporučuje kada:

• Postoje jasni simptomi hipogonadizma
• Nivo ukupnog testosterona je ispod 8-10 nmol/L
• Slobodni testosteron je nizak, čak i ako je ukupni u normalnom opsegu
• Isključeni su reverzibilni uzroci i korigovane potencijalne kontraindikacije

Važno: TRT ne služi za pojačavanje performansi zdravih muškaraca i nije namenjen za rekreativnu upotrebu. Takođe, važno je napomenuti da je TRT zabranjen sportistima prema Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu, jer se smatra doping sredstvom kada se koristi bez odobrenog terapijskog izuzeća (TUE).

Kako se sprovodi TRT terapija?

Najčešći oblici:

1. Injekcije testosterona enantata ili cipionata – 1x nedeljno ili 2x nedeljno u malim dozama (često subkutano, ne intramuskularno)
2. Transdermalni gelovi – svakodnevna aplikacija na kožu
3. Implantati ili pečati (ređe korišćeni)

Pomoćna terapija:

• HCG – stimuliše testise da ne atrofiraju i održava plodnost
• AI (aromatase inhibitors) – kod osoba koje proizvode previše estrogena iz testosterona
• SERM (npr. Clomiphene) – alternativa TRT kod mlađih muškaraca ili onih koji žele sačuvati plodnost. Važno je naglasiti da upotreba lekova poput Deca-Durabolina (nandrolona), koji pripada grupi sintetskih progestina, nema mesta u okviru standardne TRT terapije. Iako se koristi za povećanje mišićne mase u sportskim ili estetskim kontekstima, njegova primena nosi ozbiljne rizike poput suzbijanja HPTA ose, ginekomastije i trajnih seksualnih disfunkcija. Deca-Durabolin ne leči hipogonadizam i ne treba ga mešati s klinički opravdanom nadoknadom testosterona kod muškaraca sa dokazano niskim vrednostima testosterona i simptomima.

© Ek Ing / Shutterstock.com

Kako se pacijenti osećaju?

Većina pacijenata prijavljuje poboljšanje u roku od tri do šest nedelja:

• Veći libido i bolja seksualna funkcija
• Više energije i motivacije
• Poboljšano raspoloženje
• Smanjenje telesne masti i porast mišićne mase
• Bolja koncentracija i mentalna jasnoća

Subjektivni odgovor varira – neki se osećaju kao novi, dok je kod drugih napredak postepen. Zbog toga je važno strpljenje i individualizacija terapije, kao i redovno praćenje i saradnja između lekara i pacijenta.

Praćenje i kontrola terapije

Redovna kontrola krvi je ključna za bezbednost:

• 3–4 puta godišnje u prvoj godini
• Nakon stabilizacije – svakih šest meseci

Parametri koje pratimo:

• Hgb/Htc (hemoglobin i hematokrit – zbog policitemije)
• Estradiol
• PSA kod starijih muškaraca
• Jetrene i bubrežne funkcije

Rizici i nuspojave

Kao i svaka terapija, i TRT ima potencijalne neželjene efekte:

• Policitemija (povećana gustina krvi)
• Povećanje estrogena → ginekomastija
• Supresija plodnosti (reverzibilna kod većine)
• Povećanje PSA kod predisponiranih osoba

Uz pravilno vođenje i kontrolu, ovi rizici se uspešno predupređuju.

Zašto je TRT i dalje tabu?

Iako se TRT koristi decenijama, stigma je i dalje prisutna. Razlozi su:

• Mešanje sa zloupotrebom anabolika kod sportista
• Pogrešno poistovećivanje sa anti-aging trendovima ili neproverenim praksama
• Zabrinutost zbog srčanih i onkoloških rizika – što novije studije demantuju
• Nedovoljno edukovani lekari koji znaju da vode pacijente na TRT
• Zakonodavne i kulturne barijere u pojedinim državama

U Srbiji se TRT terapija retko sprovodi, iako broj pacijenata sa dokazanim hipogonadizmom raste. Mnogi muškarci trpe simptome bez dijagnoze, dok ih okolina uverava da je to normalan deo starenja.

TRT nije magični lek, ali može biti game changer za muškarce s klinički potvrđenim hipogonadizmom. Kada se sprovodi pod nadzorom iskusnog lekara, uz pravilno praćenje i laboratorijsku kontrolu, TRT je sigurna, efikasna i moćna terapija koja vraća kvalitet života, energiju i samopouzdanje. Vreme je da otvoreno razgovaramo o niskom testosteronu i prestanemo da tretiramo ovu važnu temu kao tabu. Muško zdravlje to zaslužuje, podjednako kao i žensko.

Naslovna fotografiuja – Shutterstock.com