Najčešće infekcije koje kućni ljubimci mogu preneti vlasnicima

Kućni ljubimci, poput pasa, mačaka, ptica, reptila i malih sisara, predstavljaju značajan deo globalne populacije i pružaju ljudima brojne koristi, od smanjenja stresa do terapijske podrške. Međutim, održavanje zdravlja ljubimaca je ključno za sprečavanje prenosa zaraznih bolesti (odnosno zoonoza).

Ljubimci su podložni infekcijama, usled faktora poput starosti, oslabljenog imuniteta, genetske predispozicije, loše ishrane i neadekvatnih higijenskih uslova u okruženju. Najčešće bolesti koje se prenose sa pasa na ljude su leptospiroza i ehinokokoza, sa mačaka toksoplazmoza i bartoneloza, sa papagaja psitakoza/ornitoza, a sa kornjača salmoneloze. Dijagnostika se najčešće vrši serološkim testovima, a lečenje se bazira na antibioticima i antiparazitskim lekovima. Osnovni stub prevencije je rigorozna higijena ruku, pravilna termička obrada hrane i obavezna preventivna veterinarska zaštita koja uključuje redovnu vakcinaciju (npr. protiv besnila) i dehelmintizaciju. Neodgovorno držanje ljubimaca značajno povećava javnozdravstveni rizik.

Ovaj sveobuhvatni tekst detaljno objašnjava kako kućni ljubimci obogaćuju naše živote, istovremeno pruža ključne informacije o putevima prenošenja infekcija sa kućnih ljubimaca na ljude i merama prevencije kojima se može zaštiti zdravlje cele porodice.

Kućni ljubimci širom sveta u svetlu statistike

Kućni ljubimci su životinje koje ljudi uzgajaju i drže u domaćinstvima radi društva, zaštite, razonode ili terapeutske koristi. Najčešće vrste su: psi (poznati po odanosti, inteligenciji i raznim ulogama – npr. pomoć osobama sa invaliditetom itd.), mačke (nezavisne, graciozne, spretne itd.), ribe (estetski doživljaj, smirujući efekat itd.), ptice (papagaji, kanarinci, golubovi itd.), gmizavci (kornjače, gušteri itd.) i glodari (hrčci, miševi itd.).

Svetska organizacija za zaštitu životinja (engl. World Animal Protection) i druge međunarodne organizacije procenjuju da na svetu ima više od 900 miliona kućnih ljubimaca (oko 470 miliona pasa i 370 miliona mačaka). Ovi brojevi variraju u zavisnosti od regiona, ekonomskih uslova i kulture držanja ljubimaca. Prema istraživanjima evropskih udruženja za zaštitu životinja, u EU postoji oko 87 miliona pasa i 100 miliona mačaka (podaci iz 2019–2020). Neke zemlje imaju detaljne registre i statistike, npr. Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija. U 2021. godini, u Evropi je registrovano više od 100 miliona pasa i mačaka, a procene za ukupnu populaciju variraju zbog neregistrovanih ljubimaca.

SAD su država sa najvećim brojem kućnih ljubimaca u svetu. Procenjuje se da više od 80 miliona domaćinstava poseduje barem jednog ljubimca. Najčešći kućni ljubimci su psi, mačke, ribe, ptice, mali sisari i reptili. Procenjuje se da u Kanadi oko 50–60 odsto domaćinstava poseduje ljubimca.

Najveći ukupan broj mačaka kao kućnih ljubimaca obično se pripisuje Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, podaci variraju, pa neke statistike navode da Rusija ima najveći broj mačaka kao kućnih ljubimaca (oko 23 miliona). Prema podacima iz 2022/2023. godine, Rumunija ima najveći procenat domaćinstava u Evropskoj uniji koja poseduju mačku (oko 48 odsto). Grad sa verovatno najvećom gustinom mačaka je Istanbul, Turska. Procenjuje se da u ovom gradu živi oko milion mačaka (lične procene i navodi meštana su često i veće). Tamo mačke imaju poseban status i o njima se brinu i meštani i vlasti. Istanbul je poznat širom sveta kao „Mačji grad” (ponekad se naziva i Catstanbul) i mačke se smatraju ravnopravnim stanovnicima, a ne lutalicama. U islamskoj tradiciji, mačke se smatraju ritualno čistim životinjama, za razliku od pasa. Zbog toga su mačke oduvek bile dobrodošle u domove, pa čak i u džamije. Lokalno stanovništvo često veruje da mačke donose sreću i blagostanje u domove i radnje. Često se spominju i pojedina ostrva u Japanu (poput Taširođime), gde je broj mačaka višestruko veći od broja ljudi. Na Kipru takođe postoji velika populacija mačaka, zbog čega ga često nazivaju i „ostrvom mačaka”.

Države sa najvećom populacijom pasa (uključujući kućne ljubimce i ulične pse), prema različitim analizama, obično su SAD (preko 70 miliona), Brazil (50 miliona), Kina i Rusija. Kada se gleda koliko pasa ima u odnosu na broj ljudi, slika se menja: često se spominje Portland, Oregon (SAD) kao grad sa najvećim brojem pasa po glavi stanovnika (oko 52.000 pasa na 100.000 stanovnika), poznat po izuzetno visokoj pet-friendly kulturi. Portland je najčešće proglašavan za „najbolji grad za pse” u Sjedinjenim Američkim Državama iz nekoliko razloga: ima izuzetno veliki broj zvaničnih parkova i delova parkova gde psi mogu slobodno da trče i igraju se (off-leash parks). Ovo je ključni faktor koji poboljšava kvalitet života za pse i njihove vlasnike. Blizina šuma, reka i staza (poput onih u Forest Parku) nudi vlasnicima neograničene mogućnosti za šetnju i aktivnosti sa ljubimcima. Veliki broj restorana, pabova i kafića u Portlandu dozvoljava psima da borave na terasama, a često nudi i posude sa vodom za pse. Mnoge maloprodajne radnje, posebno one nezavisne, dočekuju pse dobrodošlicom. Grad se diči velikim brojem visoko ocenjenih veterinara i klinika za hitnu negu za ljubimce (koje rade 24/7). Veliki broj kompanija i kancelarija u Portlandu dozvoljava zaposlenima da dovode svoje pse na posao, što dodatno integriše pse u svakodnevni život. Portland se ubraja u gradove sa najvećom potrošnjom po glavi stanovnika za ljubimce u SAD, što ukazuje na to da su stanovnici spremni da ulažu u kvalitetnu hranu, opremu i negu za svoje pse.

Prema nekim izjavama iz kinoloških saveza, Srbija ima iznenađujuće veliki broj pasa u odnosu na broj stanovnika (oko 30.000 pasa na 100.000 stanovnika), odnosno oko 67 odsto domaćinstava ima psa za kućnog ljubimca.

Shutterstock.com

Uloga kućnih ljubimaca u životima ljudi

Kućni ljubimci imaju višestruku ulogu u životima ljudi, a njihove koristi su široke i raznovrsne.

• Ljubimci pružaju osećaj sigurnosti, smanjuju stres, anksioznost i depresiju.

• Oni doprinose boljoj fizičkoj aktivnosti vlasnika, jer zahtevaju šetnju i igru.

• Ljubimci mogu olakšati uspostavljanje socijalnih kontakata, posebno kod dece i starijih.

• Terapijske životinje koriste se u radu sa osobama sa invaliditetom, starijima, u bolnicama i centrima za mentalno zdravlje.

• Psi pružaju zaštitu i sigurnost (čuvaju dom i imovinu), a neki su obučeni za pomoć u hitnim slučajevima (npr. psi vodiči).

• Briga o ljubimcima razvija kod osobe odgovornost, empatiju i saosećanje.

U mnogim kulturama, kućni ljubimci imaju simboličku i duhovnu ulogu. Oni su deo tradicije, običaja i porodičnog života, a njihova prisutnost često ukazuje na ostvarivanje boljeg kvaliteta života. S druge strane, čuvanje kućnih ljubimaca zahteva odgovornost, redovnu brigu, veterinarsku zaštitu i posvećenost. Neodgovorno držanje kućnih ljubimaca može dovesti do problema, uključujući i prenos zaraznih bolesti.

Shutterstock.com

Faktori koji doprinose pojavi zaraznih bolesti kod kućnih ljubimaca

Kućni ljubimci imaju svoje specifične biološke karakteristike koje ih čine podložnim raznim bolestima. Koji faktori povećavaju dispoziciju/sklonost ka bolestima kod kućnih ljubimaca?

Starost – mlade životinje (zbog nerazvijenog imuniteta) i starije životinje (zbog oslabljenog imuniteta i hroničnih bolesti) su najpodložnije infekcijama, parazitima i degenerativnim bolestima.

Genetski faktori – određene rase su genetski predisponirane za specifična stanja, ne samo respiratorne probleme (npr. brahicefalne rase), već i na displaziju kukova (velike rase), srčane probleme ili određene oblike karcinoma.

Imunološki status – oslabljen imunosistem, bilo zbog hroničnih bolesti (npr. dijabetes, virusne infekcije), dugotrajnog stresa ili nedovoljne ishrane (malnutricije), drastično povećava rizik od nastanka infekcija.

Kvalitet ishrane – gojaznost je značajan faktor rizika za dijabetes, artritis i srčana oboljenja, dok neuhranjenost slabi otpornost.

Okruženje – neadekvatni, zagađeni, vlažni ili prenatrpani prostori (npr. legla, kavezi, posude za hranu/vodu) pogoduju razvoju patogena (bakterija, virusa, gljivica i parazita). Takođe, neodržavanje higijene je direktan put za infekciju.

Veterinarska zaštita – nedostatak preventivne veterinarske zaštite (redovni pregledi, vakcinacija, dehelmintizacija/tretmani protiv parazita) značajno povećava rizik od zaraznih bolesti.

Stres i fizička neaktivnost – hroničan stres (zbog buke, straha, usamljenosti ili promene okoline) negativno utiče na imunološki odgovor. Nedostatak adekvatne fizičke aktivnosti doprinosi gojaznosti i smanjenju opšteg zdravlja.

Kontakt sa drugim životinjama – interakcija sa drugim životinjama, posebno onima nepoznatog zdravstvenog statusa (domaći ljubimci, ulične/divlje životinje), povećava rizik od zaraznih oboljenja.

Shutterstock.com

Putevi prenošenja zaraznih bolesti sa kućnih ljubimaca na ljude

Prenos zaraznih bolesti sa kućnih ljubimaca na ljude (zoonoza) može se ostvariti različitim putevima, a razumevanje ovih puteva ključno je za prevenciju i zaštitu zdravlja.

Direktni kontakt

Ovo je najčešći put, koji uključuje neposredni fizički kontakt sa zaraženom životinjom, njenim izlučevinama ili tkivima. Infektivni agensi mogu se preneti ujedom i/ili ogrebotinama. Oni se direktno prenose u krvotok ili tkivo. Npr. virus besnila se prenosi ujedom, uzročnik bolesti mačje ogrebotine/bartoneloze – Bartonella henselae, prenosi se grebanjem ili ujedom, infekcije bakterijama poput Pasteurella multocida i Capnocytophaga canimorsus (bakterije), koje se često nalaze u usnoj šupljini, posebno kod pasa i mačaka, mogu kod ljudi izazvati ozbiljne infekcije (cellulitis, sepsa, meningitis itd.), najčešće nakon ujeda ili ogrebotina. Leptospire mogu da se prenesu na ljude sa inficiranih životinja kontaktom sa urinom, a toksoplazmoza kontaktom sa fecesom mačaka u kojima su oociste toksoplazme (posebno rizično za trudnice). Kontaktom sa kožom, dlakom ili perjem inficirane životinje mogu se preneti dermatofitoze (gljivične infekcije – lišajevi), kao i šuga (Sarcoptes scabiei var. canis).

Prenos kapljicama i vazduhom

Kašljanjem, kijanjem ili disanjem zaražene životinje stvaraju se veće kapljice koje se prenose na kratke udaljenosti. Njihovim sasušivanjem nastaju nukleusi koji mogu ostati u vazduhu i izazvati infekciju kod ljudi udisanjem. Patogeni (posebno bakterije i gljivice) mogu preživeti u prašini. Npr. inhalacija prašine iz kaveza ptica (ornitoza/psitakoza) ili spora gljivica (histoplazmoza).

Prenos hranom i vodom

Infekcija ljudi najčešće nastaje putem kontaminirane hrane kućnih ljubimaca (npr. sirovo meso sa salmonelom), ukoliko vlasnik neadekvatno rukuje ovom hranom, ili putem kontaminirane vode. Npr. kada mokraća inficiranih životinja dospe u stajaće vode, lokve, blato, reke ili vlažno tlo, bakterije iz roda Leptospira mogu da prežive nedeljama, a ljudi koji se kupaju u ovim vodama mogu da se razbole od leptospiroze.

Kontaminirani predmeti

Infektivni agensi mogu se preneti na ljude putem kontakta sa kontaminiranim predmetima (posuđe, igračke ili odeća), ako su oni kontaminirani izmetom ili sekretima zaraženih kućnih ljubimaca.

Zemljište

U kontaktu sa zemljištem koje je zagađeno izmetom zaraženih životinja, mogu se preneti paraziti i bakterije. Jajašca crevnih parazita (npr. okrugle gliste / Toxocara canis/ cati) se izbacuju fecesom zaraženih pasa i mačaka. Jajašca su veoma otporna i mogu preživeti u zemljištu, pesku (npr. u dečjim sanducima), na travi ili kontaminiranim površinama mesecima, pa čak i godinama.

Vektori

Psi i mačke (posebno psi) mogu biti domaćini za krpelje. Iako pas obično ne prenosi direktno lajmsku bolest (odnosno Borrelia burgdorferi) na čoveka, krpelj koji se hranio na psu može otpasti u kući i potom se zakačiti za čoveka. Osim toga, pas može doneti krpelja iz prirode (rezervoara) u neposrednu blizinu čoveka.

Psi su glavni rezervoari za Leishmania infantum u mediteranskim i drugim endemskim područjima. Peščana mušica (flebotomus) ugrize zaraženog psa, a zatim i čoveka, prenoseći parazita. Bolest kod ljudi može biti lakša (kožna) ili teška (visceralna lajšmanijoza ili kala-azar).

Takođe, psi su glavni nosioci parazita Dirofilaria immitis. Komarac ugrize zaraženog psa, prenese larvu, a zatim ugrize čoveka. Kod ljudi se parazit obično ne razvija do kraja, već stvara čvoriće u plućima, što se obično slučajno otkriva (plućna dirofilarijaza).

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa pasa na ljude

1. Leptospiroza – bakterijska bolest izazvana leptospirama, koja se prenosi kontaktom sa zaraženom vodom ili izmetom psa. Može izazvati visoku temperaturu, bolove u mišićima, oštećenje jetre i bubrega, pa čak i ozbiljne komplikacije.

2. Salmoneloza i kampilobakterioza – uzrokovane su bakterijama (roda Salmonella iroda Campylobacter npr. C. jejuni), a prenose se putem kontakta sa zaraženim psima ili njihovom okolinom, izazivajući prolive i groznicu.

3. Ehinokokoza – izaziva je parazit Echinococcus granulosus, koji se prenosi kontaktom sa zaraženim psima, a može izazvati formiranje cista u organima kod ljudi.

4. Besnilo (rabies/lyssa) – virusna bolest koja je izuzetno opasna i prenosi se ugrizom zaraženog psa. Kod ljudi izaziva težak encefalitis, a vakcinacija je ključna u prevenciji. Lica, koja su povredile besne besne životinje, dobijaju postekspozicionu zaštitu.

5. Dermatofitoza (ringworm) – gljivična infekcija kože koja se može preneti kontaktom sa zaraženim psima, izazivajući crvene, ljuskave mrlje na koži.

6. Borelioza (lajmska bolest) – prenosilac su krpelji, ali zaražen pas može biti izvor zaraze krpeljima koji mogu preneti bakterije Borrelia na ljude, izazivajući razne simptome, od groznice do artritisa.

7. Toksoplazmoza – iako je češće povezana sa mačkama, psi mogu biti zaraženi parazitom Toxoplasma gondii i preneti ga na ljude putem kontakta ili zagađene okoline.

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa mačaka na ljude

1. Toksoplazmoza – izaziva je parazit Toxoplasma gondii. Prenosi se putem kontakta sa zaraženim mačjim izmetom ili putem zagađene zemlje i hrane. Kod imunokompromitovanih osoba može izazvati ozbiljne probleme, a kod trudnica može izazvati urođene deformacije ploda.

2. Dermatofitoza (ringworm) – gljivična infekcija kože, izazvana dermatofitima. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom mačkom ili zagađenom okolinom, izazivajući crvene, ljuskave mrlje na koži koje uzrokuju svrab.

3. Bartoneloza (cat scratch disease) – bakterijska bolest koju izaziva Bartonella henselae. Prenosi se ugrizom ili grebanjem zaražene mačke, a izaziva groznicu, otok limfnih čvorova i opšte simptome.

4. Salmoneloza – bakterijska infekcija salmonelama, koja se prenosi putem zagađene hrane ili kontakta sa zaraženom mačkom, izazivajući prolive, temperaturu i bolove u stomaku.

5. Kampilobakterioza – izaziva je bakterija Campylobacter, a prenosi se direktnim kontaktom ili zagađenom okolinom, izazivajući gastrointestinalne simptome.

6. Pastereloza – bakterijska infekcija izazvana Pasteurella vrstama, često nakon ugriza ili grebanja, dovodi do pojave crvenih, bolnih čvorića ili gnojne upale.

7. Virusi – iako su retki, neki virusi poput herpes virusa mačaka (FHV) mogu izazvati prolazne infekcije kod ljudi, ali nisu opasne po život.

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa riba na ljude

1. Erizipeloid – uzrokovan bakterijom Erysipelothrix rhusiopathiae. Prenosi se preko posekotina na koži prilikom čišćenja ili obrade sirove ribe i morskih plodova. Izaziva bolnu, crvenu upalu kože, najčešće na rukama.

2. Bolest akvarijuma (Aquarium Granuloma) – izazvana bakterijom Mycobacterium marinum, dobija se kontaktom sa zaraženom ribom ili kontaminiranom akvarijumskom vodom. Karakteristični su hronični čvorići i lezije na koži koje sporo zarastaju.

3. Vibrioze – uzrokuju ih bakterije iz roda Vibrio, koje mogu ući u organizam i putem kontakta. Infekcija može nastati kada otvorena rana dođe u kontakt sa zagađenom vodom.

Shutterstock.com

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa kornjača i drugih reptila na ljude

1. Salmoneloza – izaziva je bakterija roda Salmonella. Prenosi se kontaktom sa zaraženom kornjačom ili njenom okolinom (kavez, voda iz akvarijuma). Simptomi uključuju prolive, groznicu, bolove u stomaku i povraćanje.

2. Kampilobakterioza – izaziva je bakterija Campylobacter, koja se može preneti putem kontakta sa zaraženom kornjačom ili njenom okolinom, izazivajući gastrointestinalne simptome.

3. Mikobakterioza (tuberkuloza) – izaziva je bakterija Mycobacterium, a kod ljudi može izazvati infekcije slične tuberkulozi ako dođe do kontakta sa zaraženom kornjačom ili njenom okolinom.

4. Listerioza – izaziva je bakterija Listeria monocytogenes. Retko se može preneti ako čovek primenjuje higijenske mere, posebno kod kontakta sa zaraženom životinjom. Može izazvati ozbiljne bolesti, posebno kod imunokompromitovanih.

5. Parazitske infekcije – neke vrste parazita mogu se preneti, ali su ove infekcije retke i obično povezane sa kontaminiranim okruženjem ili hranom.

Shutterstock.com

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa ptica na ljude

1. Ptičji grip (Avian influenza) – izazivaju ga virusi influence tipa A (npr. H5N1, H7N9). Prenos na ljude je redak, ali se dešava direktnim, intenzivnim kontaktom sa zaraženom peradi i njihovom okolinom. Simptomi su zaista teški respiratorni problemi, a smrtnost može biti visoka.

2. Psitakoza/ornitoza – bakterijska bolest izazvana Chlamydia psittaci. Prenosi se inhalacijom zagađene prašine ili aerosola iz izmeta zaraženih ptica (posebno papagaja, golubova i peradi). Simptomi: klasičani atipični grip koji često uključuje upalu pluća.

3. Salmoneloza – bakterijska infekcija Salmonella, koja se prenosi kontaktom sa zaraženim pticama ili njihovom okolinom. Uzrokuje prolive, groznicu i bolove u stomaku.

4. Histoplazmoza – izaziva je gljivica Histoplasma capsulatum, koja se može preneti inhalacijom prašine zagađene izmetom ptica; izaziva respiratorne probleme.

5. Aspergiloza – gljivična infekcija koja se može preneti inhalacijom zagađene prašine iz izmeta ptica, izazivajući respiratorne probleme, posebno kod imunokompromitovanih.

6. Tuberkuloza (Mycobacterium tuberculosis) – ptice mogu biti nosioci Mycobacterium avium. Prenosi se kontaktom ili inhalacijom zagađene prašine. Kod ljudi izaziva tuberkulozu.

Najčešće bolesti (zoonoze) koje se prenose sa hrčaka i drugih glodara (miševi, morski prasići itd.), tzv. „malih” sisara, na ljude

1. Limfocitni horiomeningitis (LCMV) – prouzrokovan je limfocitnim horiomeningitis virusom. Ovo je najvažnija i najčešća virusna zoonoza povezana sa hrčcima (posebno uvezenim) i miševima. Prenosi se inhalacijom, kontaktom sa kontaminiranom prašinom, urinom, izmetom ili slinom zaraženog glodara. Kod ljudi se obično javlja kao blaga bolest slična gripu, ali može izazvati ozbiljan meningitis (upalu moždanih opni) ili meningoencefalitis, posebno opasan za trudnice (može izazvati ozbiljne urođene mane).

2. Salmoneloze – uzrokuje ih bakterija roda Salmonella. Glodari i mali sisari mogu biti asimptomatski nosioci. Prenosi se fekalno-oralnim putem, tj. kontaktom sa zaraženim glodarom, njegovom okolinom (kavezom, posteljinom) ili kontaminiranom hranom, a zatim dodirivanjem usta. Kod ljudi se javljaju prolivi, groznica, bolovi u stomaku i mučnina.

3. Leptospiroza – uročnik je bakterija roda Leptospira. Leptospiroza se primarno povezuje sa divljim glodarima (pacovi, miševi) i stokom. Može se preneti na ljude kontaktom sluzokože ili oštećene kože sa vodom ili tlom koji su kontaminirani urinom zaraženih glodara. Rizik od kućnih hrčaka je nizak. Kod ljudi, leptospirozu prate: visoka temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, a u težim oblicima oštećenje bubrega i jetre (Vejlova bolest).

4. Gljivične infekcije (dermatomikoze) – izazivaju ih gljivice roda Microsporum ili Trichophyton. Glodari su poznati kao prenosioci gljivične infekcije kože poznate kao lišaj (ili ringworm). Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom (često bez simptoma) ili posteljinom. Kod ljudi se na koži javlja kružni, crveni, ljuskavi osip koji svrbi.

5. Hantavirusi – prenose ih divlji glodari (posebno poljski miševi) preko izmeta i urina, izazivajući hemoragijsku groznicu i respiratorni sindrom.

6. Tularemija – prenosi se sa zečeva i glodara, često ubodom krpelja ili direktnim kontaktom pri rukovanju mrtvom životinjom.

Shutterstock.com

Klinička slika nekih od najčešćih bolesti koje se mogu preneti sa kućnih ljubimaca na ljude

Toksoplazmoza je bolest uzrokovana obligatornim intracelularnim parazitom Toxoplasma gondii. Toksoplazma gondi se u prirodi može naći u tri oblika: tahizoit, cistični oblik i oocista. Glavni rezervoar su mačke koje izlučuju oociste putem stolice.

Načini prenošenja oocista na ljude su: kontakt s fecesom mačke, obično putem čišćenja posude s peskom; kontakt sa kontaminiranim tlom, vrtovima i površinskim vodama; konzumiranje sirovog, nedovoljno pečenog ili nedovoljno obrađenog mesa domaćih životinja koje sadrži ciste; rukovanje sirovim mesom, a zatim dodirivanje usta bez pranja ruku; rad u vrtu bez rukavica, a zatim dodirivanje usta; konzumiranje voća i povrća koje je bilo u kontaktu s kontaminiranim tlom ili vodom, a nije temeljno oprano; konzumiranje kontaminirane vode; vertikalna transmisija (parazit može proći kroz posteljicu i zaraziti fetus) što može dovesti do oštećenja mozga i očiju ploda. Jednom kada osoba preboli toksoplazmozu, obično stiče doživotni imunitet i ne može se ponovno zaraziti na način koji bi naškodio detetu u budućoj trudnoći. Međutim, postoji mogućnost reaktivacije stare, latentne infekcije kod imunokompromitovanih osoba (npr. pacijenti koji imaju HIV/AIDS, primaoci organa/tkiva, osobe sa malignitetima – leukemija). Njihova stara infekcija se može reaktivirati i uzrokovati tešku bolest mozga (toksoplazmatski encefalitis), iako to nije ponovna infekcija spoljašnjim putem.

Kod zdravih osoba, infekcija je najčešće asimptomatska (u 80–90 odsto slučajeva) ili izaziva blage simptome slične gripu, kao što su umor, groznica i bolovi u mišićima. Međutim, kod trudnica i imunokompromitovanih osoba, toksoplazmoza može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući oštećenje pluća, mozga i očiju.

Dijagnostika se vrši serološkim testovima na prisustvo antitela na Toxoplasma gondii. U trudnoći, posebno je važno rano prepoznavanje bolesti, jer može doći do oštećenja ploda (hidrocefalus, mikrocefalija, mentalna retardacija, polioretinitis itd.).

Lečenje uključuje antiparazitske lekove, najčešće pirimetamin i sulfadiazin, uz suplementaciju folne kiseline. Prevencija je najefikasnija kroz dobru ličnu higijenu, dobru termičku obradu mesa, mesnih prerađevina i mleka, pranje sirovog voća i povrća, izbegavanje kontakta sa zaraženim mačkama i mačjim izmetom. Toksoplazmoza je široko rasprostranjena bolest, ali uz adekvatnu zaštitu, većina ljudi se uspešno leči ili ne razvija simptome.

Leptospiroza je bakterijska bolest koju uzrokuju spirohete iz roda Leptospira. Glavni rezervoari su glodari, posebno štakori, a ređe domaće i divlje životinje, koji izlučuju bakterije putem urina u zagađenu vodu ili tlo. Takođe, pas i mačka mogu biti rezervoar infekcije. Bolest se prenosi putem kontakta sa zaraženom vodom (vodom gde su boravile i urinirale inficirane životinje – stajaće vode, bare, rukavci, rudnici, rovovi, polja posle poplave itd.), blatom ili direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama ili njihovim izlučevinama. Leptospire ne mogu prodreti kroz intaktnu kožu, ali mogu i kroz minimalna oštećenja kože ili maceracije kože. Kod pasa, simptomi mogu biti široki, uključujući povišenu temperaturu, letargiju, povraćanje, žuticu i oštećenje bubrega ili jetre. Međutim, kod glodara, domaćih životinja i mačaka infekcija je obično asimptomatska. Kod ljudi, leptospiroza počinje sa simptomima sličnim gripu (groznica, bolovi u mišićima, glavobolja i povraćanje), ali može napredovati i dovesti do oštećenja jetre, bubrega ili meningitisa. U težim slučajevima, bolest može izazvati ikterusnu groznicu ili Vejlovu (Weilʼs) bolest, koja je opasna po život.

Dijagnostika se vrši serološkim testovima. Lečenje uključuje primenu antibiotika poput doksiciklina ili penicilina, uz podršku za vitalne funkcije kod teških oblika. Prevencija uključuje izbegavanje zagađene vode, zaštitu od kontakta sa zaraženim životinjama i kontrolu glodara u okruženju. Leptospiroza je ozbiljna bolest, ali je uz pravovremenu dijagnozu i terapiju lako izlečiva.

Salmoneloza je bakterijska bolest uzrokovana bakterijama roda Salmonella, koje su široko rasprostranjene u životnoj sredini. Glavni rezervoari su gotovo sve domaće i divlje životinje, ali i kućni ljubimci poput ptica, riba, glodara, gmizavaca (kornjače, gušteri), pasa i mačaka. Takođe, rezervoar infekcije mogu da budu ljudi. Bolest se najčešće prenosi konzumiranjem kontaminirane hrane, posebno sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Međutim, u izuzetnim okolnostima, čovek se inficira direktnim kontaktom sa životinjama koje izlučuju salmonele. Često su životinje latentni (nemi) nosioci infekcije, a izuzetno retko imaju simptome i znake bolesti (akutni gastroenteritis). Kod ljudi, simptomi uključuju proliv, groznicu, grčeve u stomaku, mučninu i povraćanje, koji se obično jave od 12 do 72 sata nakon kontakta sa zaraženom hranom ili vodom. U težim slučajevima, može doći do dehidratacije i komplikacija kod imunokompromitovanih osoba.

Dijagnostika se vrši uzimanjem uzoraka stolice ili krvi i identifikacijom bakterije putem kultura. Lečenje obuhvata uglavnom simptomatsku terapiju, ali u težim slučajevima potrebni su antibiotici. Prevencija uključuje dobru higijenu, pravilno pranje ruku, termičku obradu hrane i izbegavanje kontaminirane hrane i vode. Takođe je važno održavati higijenu kućnih ljubimaca i redovno ih kontrolisati. Salmoneloza je česta i potencijalno opasna bolest, ali se uz odgovarajuće mere lako može sprečiti i lečiti.

Kampilobakterioza je gastrointestinalna bolest uzrokovana bakterijama iz roda Campylobacter, prvenstveno Campylobacter jejuni. Iako se najčešće prenosi putem kontaminirane hrane (posebno nedovoljno termički obrađene peradi i sirovog mleka), kućni ljubimci predstavljaju važan zoonotski izvor zaraze za ljude. Posebno su rizični štenci i mačići mlađi od šest meseci. Iako Campylobacter često uzrokuje dijareje kod mladih životinja, mnogi ljubimci mogu biti i asimptomatski nosioci (nemaju dijareju, ali izlučuju bakteriju). Prenos infekcije s kućnog ljubimca na čoveka odvija se direktnim kontaktom sa fecesom zaraženog ljubimca, posebno prilikom čišćenja fecesa ili posuda s otpadom. Takođe, bakterija može da dospe na krzno ljubimca, a zatim u usta čoveka, putem neopranih ruku nakon maženja ili kada ljubimac liže lice vlasnika. Kod ljudi, kampilobakterioza uzrokuje akutni gastroenteritis (upala digestivnog sistema). Manifestuje se dijarejama (često krvavim), bolovima u trbuhu (grčevima), povišenom temperaturom i opštim lošim stanjem. Temeljno pranje ruku sapunom i vodom nakon kontakta s fecesom ljubimaca, posebno s dijarejom, ključno je za spečavanje prenošenja infekcije.

Bartoneloza (bolest mačje ogrebotine) je bakterijska bolest uzrokovana bakterijama roda Bartonella (najčešće Bartonella henselae) koje se prenose putem ogrebotine, ugriza ili kontakta salive zaraženih životinja sa mikrolezija kože, posebno mačaka. Glavni rezervoar su mačke, koje mogu biti nosioci bakterije bez ikakvih simptoma, dok kod ljudi simptomi mogu biti nespecifični (povišena temperatura, glavobolja, umor, bolovi u mišićima; koža je crvena, topla i otečena, sa gnojnim mehurićem – pustulom ili kvržicom – papulom na mestu ozlede). U nekim slučajevima, može doći do ozbiljnijih komplikacija kao što su vaskulitis i endokarditis ili do otoka limfnih žlezda.

Dijagnostika se vrši serološkim testovima ili molekularnim analizama, poput PCR-a. Lečenje obuhvata antibiotike, najčešće doksiciklin ili makrolide, uz terapiju u skladu sa težinom bolesti. Prevencija uključuje redovnu higijenu, izbegavanje ujeda/ogrebotine i veterinarsku kontrolu kućnih ljubimaca, posebno mačaka. Bartoneloza je često neprepoznata i može trajati dugo, ali je uz odgovarajuće lečenje izlečiva.

Psitakoza (ornitoza) je zoonotska bolest koja se prenosi sa ptica na ljude, najčešće putem kontakta sa zaraženim pticama ili njihovim izmetom. Uzrokuje je bakterija Chlamydophila psittaci, koja izaziva respiratorne probleme kod ljudi. Zaražene ptice (papige, golubovi, patke itd.) izlučuju bakteriju putem izmeta (fecesa) i respiratornog sekreta. Kada se izmet osuši, bakterije postaju dio fine prašine koja se lako prenosi vazduhom (aerosol). Prenosi se često direktnim kontaktom sa zaraženim pticama. Kod mnogih ptica infekcija je asimptomatska, a ređe se javlja dijareja, pospanost, apatija, otežano disanje itd. Kod zaraženih ljudi, simptomi mogu uključivati povišenu temperaturu, glavobolju, umor, kašalj i bolove u grudima, a u težim slučajevima može doći do upale pluća.

Dijagnostika se vrši putem seroloških testova, PCR analiza ili kulture bakterije. Lečenje uključuje primenu antibiotika, najčešće doksiciklin ili makrolide, i uspešno je ako se započne na vreme. Prevencija podrazumeva dobru higijenu, redovno čišćenje prostora za ptice i izbegavanje kontakta sa zaraženim pticama. Psitakoza je važna zbog svoje mogućnosti da izazove ozbiljne bolesti kod ljudi, posebno kod imunokompromitovanih osoba.

Besnilo je virusna bolest uzrokovana virusom Rabies, koji pripada porodici Lyssaviridae. Uzročnik se prenosi putem ugriza zaražene životinje, uglavnom životinja iz porodice pasa, vukova i lisica. Inkubacija je 1–3 meseca. Klinička slika kod životinja počinje promenama u ponašanju, kao što su agresivnost i nemir ili letargija i gubitak apetita. Kasnije se javljaju simptomi paralize, poteškoće sa gutanjem, salivacija i hidrofobija, odnosno strah od vode. Kod ljudi, početni simptomi uključuju grčeve, anksioznost, hipersalivaciju i poremećaje u neurološkom funkcionisanju. Nakon pojave simptoma, bolest je gotovo uvek smrtonosna, bez uspešnog lečenja. Besnilo se sa životinja na ljude prenosi ujedom, ali prenos može nastati i ako saliva zaražene životinje dođe u kontakt sa mikrolezijama na koži ili dođe u direktan kontakt sa sluznicama (oči, nos, usta). Izuzetno retko može se preneti aerosolima. Zabeleženo je nekoliko slučajeva prenošenja infekcije putem udisanja vazduha u pećinama u kojima borave velike kolonije zaraženih slepih miševa, gde virus može biti prisutan u aerosolu.

Shutterstock.com

Dijagnostika se kod životinja sprovodi PCR-om, ali i dokazivanjem, pod mikroskopom, prisustva Negrijevih tela (Negri bodies) u moždanom tkivu. Prevencija se zasniva na redovnom vakcinisanju životinja (pasa i mačaka) protiv besnila i odgovarajućoj higijeni, uz izbegavanje kontakta sa divljim i lutajućim životinjama.

Besnilo je ozbiljna bolest koja predstavlja javnozdravstveni rizik, te je važno pravovremeno reagovati i vakcinisati rizične životinje i pružiti postekspozicionu zaštitu ljudima nakon povrede od strane besne životinje.

Gljivične infekcije kod kućnih ljubimaca uzrokuju različite vrste gljivica, najčešće dermatofite, Malassezia ili Candida. Kod pasa i mačaka, najčešće su zahvaćene koža, uši i dlaka, izazivajući svab, crvenilo, perutanje i gubitak dlake. Retko se prenose na ljude. Dermatofiti, poznati kao gljivice Microsporum i Trichophyton, izazivaju lišaj(ringworm), koji se manifestuje crvenim, ljuskavim promenama na koži, što izaziva svrab. Lako se prenose sa zaraženog ljubimca na ljude, izazivajući isti lišaj(ringworm) na koži.

Dijagnostika se vrši putem mikroskopskog pregleda uzoraka kože, dlaka, ili putem kultura i seroloških testova. Lečenje obuhvata primenu lokalnih antifungalnih krema, šampona i sistemskih antifungalnih lekova, u zavisnosti od težine infekcije. Prevencija uključuje održavanje higijene, redovne kupke i izbegavanje kontakta sa zaraženim životinjama ili okolinom.

Gljivične infekcije su često ponovljaju, ali se mogu uspešno lečiti uz odgovarajuću terapiju i higijenu.

Aspergiloza se najčešće prenosi na ljude inhalacijom zaraženog vazduha ili prašine koja sadrži gljivice roda Aspergillus. U većini slučajeva, direktan prenos sa životinja na ljude nije uobičajen, jer gljivice ne izazivaju bolest kod životinja, već su zagađivači okoline. Životinje poput ptica, posebno papagaja i drugih kućnih ptica, mogu biti nosioci zaraženih gljivica i izazvati zagađenje okoline. Primarni put prenosa aspergiloze na ljude je putem inhalacije kontaminiranog vazduha. Stoga je važno održavati higijenu i redovno čistiti prostorije gde borave životinje i ljudi, posebno ako postoji sumnja na zagađenje gljivicama.

Parazitarna oboljenja su kod kućnih ljubimaca uzrokovana različitim vrstama parazita, uključujući unutrašnje i spoljašnje parazite. Unutrašnji paraziti (endoparaziti) su gliste (valjkasti, pljosnati crvi), metilji i mikroskopski protozoi. Izazivaju proliv, povraćanje, gubitak težine, opštu slabost i anemiju. Gliste se najčešće prenose kontaminiranom hranom/okolinom. Protozoe (npr. Giardia i Coccidia) se šire putem cista iz zagađene vode, hrane ili fecesa životinja. Valjkasti crvi, kao što su Toxocara canis (pseća glista) i Toxocara cati (mačja glista), prenose se gutanjem jajašaca. Jajašca izlučena fecesom štenaca i mačića sazrevaju u sredini (tlu, pesku) i postaju infektivna. Ljudi se zaraze gutanjem tih jajašaca iz kontaminiranog tla, igrališta, ili dodirom s kontaminiranim krznom ljubimaca. Echinococcus (uzročnik ehinokokoze), prenosi se gutanjem jajašaca koja se nalaze na dlaci psa ili u sredini, nakon što ih pas izluči fecesom. Mikroskopski protozoi, kao što su Giardia spp. i Cryptosporidium spp., prenose se gutanjem cista ili oocista. Zaraženi kućni ljubimci (psi i mačke) izlučuju te infektivne oblike fecesom, a prenošenje na ljude nastaje putem kontaminirane vode, hrane ili direktnim kontaktom s fecesom. U svim ovim slučajevima, prenošenje se sprečava temeljnom higijenom ruku nakon kontakta sa životinjama i njihovim izlučevinama, te redovnom dehelmintizacijom kućnih ljubimaca.

Shutterstock.com

Mere prevencije

Vakcinisanje – važno ga je sprovoditi da bi se očuvalo zdravlje kućnih ljubimaca i sprečilo širenje bolesti na ljude. Redovne vakcinacije, prema preporukama veterinara, osnovni su način zaštite od najčešćih zaraznih bolesti kao što su besnilo, parvoviroza, leptospiroza i druge.

Redovni veterinarski pregledi – omogućavaju rano otkrivanje bolesti i pravovremeno lečenje.

Kontrola na parazite putem preventivnih tretmana.

Održavanje higijene i čistoće, redovnim pranjem i dezinfekcijom prostora u kojem borave ljubimci, takođe spada u mere prevencije, isto kao i pravilno odlaganje fecesa životinja i čišćenje okoline.

Treba kontrolisati kontakt ljubimaca sa drugim životinjama (pogotovo sa divljim ili bolesnim životinjama).

Potrebno je držati ljubimce u sigurnom i kontrolisanom okruženju.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i odgovarajuća nega kućnih ljubimaca obezbeđuju manji rizik od infekcija, odnosno daju bolji imunosistem.

Edukacija vlasnika kućnih ljubimaca o simptomima bolesti, putevima prenošenja i merama zaštite je od ključne važnosti. U slučaju sumnje na bolest ili simptome, odmah kontaktirati veterinara. Nikada ne koristiti antibiotike ili druge lekove bez saveta veterinara.

Uloga veterinara i javnog zdravlja je nedeljiva u očuvanju zdravlja životinja i ljudi.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com