Mitovi, zablude i kontroverze o digestivnom traktu

Radeći na predavanju iz fiziologije digestivnog trakta, našeg najvećeg imunološkog organa, organa sa najvećom površinom kontakta sa spoljašnjim svetom i jednim od najkompleksnijih neuroendokrinih sistema, sreo sam se sa brojnim mitovima i pogrešnim verovanjima. Očito da zbrka ne vlada samo među pacijentima, već i među studentima, sportistima i lekarima koji se ne bave gastroenterologijom, pa sam odlučio da napravim pregled najrasprostranjenijih mitova, i da pokušam da dam jasno naučno objašnjenje i punu referencu.

Mit 1: „Gluten je loš za sve.”

Istina: Gluten predstavlja problem samo kod osoba sa celijakijom (oko 1 odsto) i kod manjeg broja sa necelijakijskom preosetljivošću, odnosno intolerancijom na gluten. Kod većine ljudi gluten je potpuno bezopasan. Pa zašto onda postoji pomama protiv glutena, iako većini ljudi ne smeta? Oko 30–40 odsto populacije ima nadutost, gasove, umor, promene stolice, osećaj „težine”. Ljudi prirodno traže krivca. Gluten postane „laka meta” jer zvuči medicinski, teško se razume, uključen je u pažljiv proces varenja i često se pomeša sa celijakijom. Ne treba izostaviti influensere i marketing. Jasan algoritam kaže da ako pacijent ima pozitivnu porodičnu anamnezu celijakije, neobjašnjivu sideropenijsku anemiju, hroničnu dijareju, gubitak telesne mase i dermatitis herpetiformis, treba da se pomisli na probleme sa glutenom. (1)

Kao i uvek, sve zavisi od edukacije i od toga da li imate dobrog doktora, a ponekad nije loše ni pogledati reakciju italijanskih konobara kada im gosti zatraže gluten free pastu.

Mit 2: „Želudac stalno pravi previše kiseline.”

Istina: Većina osoba sa dispepsijom ima normalnu ili smanjenu kiselinu. GERB je najčešće posledica slabog donjeg ezofagealnog sfinktera, ne hiperaciditeta. Pravo objašnjenje reči dispepsija predstavlja skup simptoma „lošeg varenja”, bez obzira na uzrok, kao što su, na primer, težina u želucu, rana sitost, nadimanje gornjeg abdomena, podrigivanje, neugodan pritisak posle jela, blaga mučnina, pečenje ili žarenje u epigastrijumu, osećaj „previše kiseline”, ali ništa od ovog NE znači da zaista postoji višak kiseline. Kako da znate da problem nije kiselina? (2)

Postoje jasni pokazatelji:

1. Simptomi nastaju nakon jela → više dispepsija nego refluks.

2. Nema gorušice iza grudne kosti.

3. Simptomi su gorući, ali duboko u stomaku.

4. Nadimanje i rana sitost → funkcionalna dispepsija.

5. Promene raspoloženja i stres pogoršavaju tegobe.

6. PPI i antacidi ne pomažu (ili pomažu samo kratko).

Mit 3: „Helicobacter pylori se dobija od prljave hrane.”

Istina: Najčešće se prenosi oralno–oralno između članova porodice tokom detinjstva, a ne hranom. Naučne studije pokazuju da Helicobacter pylori ima oralno–oralno prenošenje, usled deljenja pribora, zajedničkog uzimanja hrane sa istog tanjira, odnosa roditelj–dete (ljubljenje, kašice) i tek onda sledi fekalno–oralno prenošenje, uglavnom kod male dece, preko ruku, igračaka, površina. Najviše infekcija se dobija pre 10. godine života. Hrana kao izvor transmisije je minimalna do nepostojeća.

I Svetska zdravstvena organizacija kaže da H. pylori nije tipična zoonoza, niti tipična intestinalna patogena bakterija, da se ne prenosi hranom na način na koji se prenose Salmonella ili E. coli i da je infekcija najčešće porodična i rano stečena. (3)

Mit 4: „Stres i kafa izazivaju čir na želucu.”

Istina: Stres i kafa mogu pojačati subjektivne simptome gornjeg digestivnog trakta, ali ne izazivaju ulkus. Ulkus nastaje gotovo isključivo zbog H. pylori infekcije ili NSAID terapije. Stres i kafa menjaju senzitivnost sluzokože i motilitet, zbog čega simptomi izgledaju kao „čir”, ali patološko oštećenje nastaje samo kada su prisutni pravi etiološki faktori. Pored toga, simptomi stresa „ličе” na čir i termin „stress ulcer” iz intenzivne nege, koji zbunjuje javnost. Međutim, radi se o politraumi, sepsi, velikim opekotinama i šoku, što je stres, ali to nije svakodnevni stres. Pre otkrića H. pylori 1983. ulkus je smatran psihosomatskim, lekari su krivili stres i „osobine ličnosti” i pacijenti su učili: „Ne nerviraj se, dobićeš čir”.

Treba edukovati pacijente da je lečenje ulkusa antibiotikom ispravan pristup, a ne antacidima i ne inhibitorima protonske pumpe (PPI), na duže staze bez dijagnoze. (4) A od kafe ima više koristi nego štete.

Mit 5: „Hrana trune u crevima.”

Istina: Ljudi veruju da hrana „trune” u crevima jer osećaju gasove i sporiju probavu, ne poznaju fiziologiju creva i pod uticajem su detoks-industrije. U stvarnosti, hrana ne stoji i ne trune – ona se vari, fermentiše i izbacuje u roku od 24 do 48 sati.

Fermentacija vlakana je korisna i neophodna. Edukacija o fermentaciji, mikrobioti i tranzitnom vremenu najbolji je način da se ovaj mit razbije. (5)

Digestivni trakt je fascinantan sistem u kome se prepliću nervni, hormonski, imunološki i mikrobiološki procesi. Mitovi nastaju kada se kompleksne funkcije pojednostave ili pogrešno interpretiraju. Nauka nam danas omogućava da jasno razlikujemo činjenice od verovanja i da ljudima ponudimo validna objašnjenja, a studentima čvrst temelj fiziologije. Naravno, neki ljudi će nastaviti da iznose svoje ničim utemeljene mitove i tako zbunjuju i sebe i druge.

Reference

1. Fasano A, Catassi C. Clinical practice. Celiac disease. N Engl J Med. 2012 Dec 20;367(25):2419-26.
2. Vakil N, van Zanten SV, Kahrilas P, Dent J, Jones R; Global Consensus Group. The Montreal definition and classification of gastroesophageal reflux disease: a global evidence-based consensus. Am J Gastroenterol. 2006 Aug;101(8):1900-20
3. Malfertheiner P, Megraud F, OʼMorain CA, Gisbert JP, Kuipers EJ, Axon AT, Bazzoli F, Gasbarrini A, Atherton J, Graham DY, Hunt R, Moayyedi P, Rokkas T, Rugge M, Selgrad M, Suerbaum S, Sugano K, El-Omar EM; European Helicobacter and Microbiota Study Group and Consensus panel. Management of Helicobacter pylori infection-the Maastricht V/Florence Consensus Report. Gut. 2017 Jan;66(1):6-30
4. Malfertheiner P, Megraud F, OʼMorain CA, Gisbert JP, Kuipers EJ, Axon AT, Bazzoli F, Gasbarrini A, Atherton J, Graham DY, Hunt R, Moayyedi P, Rokkas T, Rugge M, Selgrad M, Suerbaum S, Sugano K, El-Omar EM; European Helicobacter and Microbiota Study Group and Consensus panel. Management of Helicobacter pylori infection-the Maastricht V/Florence Consensus Report. Gut. 2017 Jan;66(1):6-30
5. Flint HJ, Scott KP, Duncan SH, Louis P, Forano E. Microbial degradation of complex carbohydrates in the gut. Gut Microbes. 2012 Jul-Aug;3(4):289-306.