Homeostaza – ravnoteža koja čuva naše zdravlje

Homeostaza je sposobnost organizma da održava unutrašnju ravnotežu uprkos promenama u spoljašnjoj sredini. Naš organizam stalno balansira temperaturu, pH vrednost krvi, nivo šećera, količinu vode, krvni pritisak i druge parametre – tako da sve funkcioniše „u granicama normale”. Jednostavno rečeno: homeostaza je unutrašnji „termostat” života.

Pojam homeostaze je u medicinu uveo američki fiziolog Volter Kenon (Walter Cannon) 1926. godine, proširujući ideju francuskog lekara Kloda Bernara (Claude Bernard) iz 19. veka (oko 1850. godine), koji je govorio o „unutrašnjoj sredini” (milieu intérieur). Bernar je naglašavao da je upravo stabilnost unutrašnje sredine uslov slobodnog i nezavisnog života ćelija. Drugim rečima, i najmanja promena u toj sredini može uticati na čitav organizam.

Naše telo koristi sistem senzora (npr. receptora za temperaturu u koži i mozgu, hemijskih receptora u krvnim sudovima, mehanoreceptora u srcu i plućima) i mehanizama za povratnu informaciju (negativna i pozitivna povratna sprega – npr. regulacija temperature i glukoze kroz negativnu, a kontrakcije pri porođaju kroz pozitivnu). Na primer:

• Kada se pregrejemo – počinjemo da se znojimo i šire nam se krvni sudovi kako bi se telo ohladilo.
• Kada se previše ohladimo – počinjemo da drhtimo, a krvni sudovi se sužavaju da zadrže toplotu.

Ovi mehanizmi deluju automatski i stalno rade u pozadini.

Na šta sve utiče homeostaza?

• Temperatura tela – oko 36,5–37 °C. Važno je da temperatura ostane stabilna jer enzimi i ćelijski procesi normalno funkcionišu samo u uskom temperaturnom opsegu; i manja odstupanja mogu usporiti reakcije, dok veća mogu dovesti do oštećenja proteina i organa.
• Šećer u krvi (glukoza) – da bismo imali energiju, ali i da nivo ne poraste previše, jer previsoka glukoza oštećuje krvne sudove kroz procese poput glikolizacije proteina, oksidativnog stresa i upale, što s vremenom dovodi do oštećenja zidova krvnih sudova i smanjene funkcije organa, krvnih sudova, nervnog sistema i organa poput bubrega i očiju.
• Krvni pritisak – da bismo obezbedili dovoljno krvi i kiseonika organima. Homeostaza ga reguliše putem nervnog sistema (autonomni nervni sistem i baroreceptori) i hormona (npr. renin-angiotenzin-aldosteron sistem), tako da pritisak ostane u normalnim granicama i organi dobijaju dovoljno kiseonika bez preopterećenja srca i krvnih sudova.
• Ravnoteža tečnosti i elektrolita – npr. natrijuma, kalijuma, magnezijuma. Na primer, kada se puno znojimo tokom letnjeg dana, gubimo natrijum i vodu, pa možemo osetiti vrtoglavicu i slabost. Kada unesemo premalo kalijuma kroz ishranu, javljaju se grčevi u mišićima. Nedostatak magnezijuma može izazvati nervozu i probleme sa spavanjem.
• pH krvi – mora biti blizu 7,4; i mala odstupanja mogu biti opasna. Do odstupanja može doći u situacijama kao što su intenzivan fizički napor, povraćanje i prolivi (gubitak kiselina i baza), bolesti bubrega ili pluća, kao i kod nekontrolisanog dijabetesa ili trovanja, kada se poremeti sposobnost organizma da reguliše kiselost krvi.

Šta remeti homeostazu?

Naše telo se stalno prilagođava, ali ponekad faktori budu prejaki:

• Stres – hronični stres remeti hormone (povećava kortizol i adrenalin), podiže krvni pritisak kroz stalnu aktivaciju simpatičkog nervnog sistema i slabi imunitet jer dugotrajno troši odbrambene rezerve organizma.
• Loša ishrana – previše šećera ili soli menja metabolizam i pritisak. Na primer, kada unosimo previše slatkiša i gaziranih pića, nivo glukoze naglo skače i opterećuje pankreas, a višak soli iz brze hrane podiže krvni pritisak i zadržava vodu u organizmu.
• Nedostatak sna – ometa regulaciju hormona i glukoze, jer nedostatak sna menja lučenje insulina i hormona sitosti i gladi (leptin i grelin), što vodi ka poremećaju metabolizma i povećanom riziku od gojaznosti i dijabetesa.
• Bolesti – dijabetes, hipertenzija i mnogi poremećaji nastaju upravo zato što homeostaza „puca”.
• Okruženje – ekstremna temperatura, dehidratacija, zagađenje, a u budućnosti upravo problemi sa okruženjem (klimatske promene, zagađenje vazduha i vode, urbanizacija) mogu postati najvažniji faktori narušavanja homeostaze.

Kako možemo da pomognemo svom telu da održi homeostazu?

• Uravnotežena ishrana – dovoljno proteina (oko 15–20% dnevnog unosa), složenih ugljenih hidrata (45–55%), zdravih masti (25–30%), uz dovoljan unos vlakana, vitamina i minerala. Savet je da polovina tanjira bude povrće i voće, četvrtina integralne žitarice, a četvrtina proteini (meso, riba, mahunarke).
• Fizička aktivnost – preporuka je najmanje 150 minuta umerenog intenziteta (npr. brza šetnja, vožnja bicikla) ili 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage dva puta nedeljno. Ona poboljšava cirkulaciju, reguliše šećer i hormone.
• Dobar san – ključan za obnovu i balans nervnog sistema. Odraslim osobama je potrebno najmanje 7 sati sna svake noći, a optimalno 7–9 sati, kako bi hormoni i metabolizam ostali u ravnoteži.
• Upravljanje stresom – relaksacija (npr. progresivno opuštanje mišića), disanje (duboko abdominalno disanje), meditacija (mindfulness, vođene meditacije) i tehnike poput joge ili šetnje u prirodi.
• Dovoljan unos vode – preporuka je oko 30 ml po kilogramu telesne mase dnevno (u proseku 1,5–2 litra za odrasle), a više tokom fizičke aktivnosti i toplih dana, za optimalan balans tečnosti i elektrolita.
• Preventivni pregledi – rano otkrivanje bolesti sprečava ozbiljne poremećaje ravnoteže. To uključuje redovne kontrole krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, analize funkcije bubrega i jetre, ginekološke i urološke preglede, mamografiju ili ultrazvuk dojke kod žena, kao i kolonoskopiju nakon 50. godine.

Bolesti i stanja kada homeostaza „zakaže”

• Dijabetes – telo ne može da reguliše šećer u krvi.
• Hipertenzija – poremećaj regulacije krvnog pritiska.
• Toplotni udar – telo gubi sposobnost da se rashladi.
• Metabolički sindrom – višestruki poremećaj homeostaze zbog lošeg životnog stila.
• Acidoza/alkaloza – poremećaji pH vrednosti krvi.
• Hormonski poremećaji – poput hipotireoze ili Kušingovog (Cushing) sindroma.
• Dehidratacija – gubitak tečnosti i elektrolita koji remeti rad organa.
• Kovid-19 – bolest koja nam je najbolje pokazala šta znači kada se naruši homeostaza.

Homeostaza je temelj zdravlja. Ako je održavamo – osećamo se dobro, imamo energiju, organi funkcionišu pravilno. Ako se poremeti, organizam ulazi u stanje disbalansa koje vodi ka bolestima. Drugim rečima: briga o zdravim navikama znači brigu o homeostazi.

Naše telo je sofisticiran sistem samoregulacije, kao orkestar u kojem svaki instrument (organ) mora biti uštimovan da bi muzika (zdravlje) bila skladna. Kada mu damo ono što mu treba – hranu, odmor, pokret i mir – homeostaza radi u našu korist. Kada je zanemarimo, počinje da šalje signale u vidu simptoma i bolesti. Zato je održavanje ravnoteže zapravo najbolja preventiva.

Naslovna fotografija © bangoland / Shutterstock.com