Muzej savremene umetnosti slavi 60. rođendan
- Sadržaj:
- 1. Otvaranje Muzeja savremene umetnosti
- 2. Tri velike izložbe za rođendan
Muzej savremene umetnosti u Beogradu slavi ove jeseni 60. rođendan i priprema izložbe koje predstavljaju svojevrstan dijalog različitih trenutaka u umetničkom i društvenom razvoju, ukazujući na promene koje su se u tom periodu dešavale. Istovremeno, ove izložbe inspirišu i podstiču na razmišljanje (pa i polemiku), baš kao što je to ovaj muzej činio tokom svojih šeset decenija postojanja.
Otvaranje Muzeja savremene umetnosti
O samom otvaranju, u zborniku Prilozi za istoriju Muzeja savremene umetnosti, Dejan Sretenović (koji je 2016. i priredio ovaj zbornik, izdanje: Muzej savremene umetnosti Beograd, edicija Oko umetnosti), piše: „Muzej savremene umetnosti svečano je otvoren 20. oktobra 1965. godine, na dan oslobođenja Beograda od fašizma u Drugom svetskom ratu, uz prisustvo visokih političkih zvaničnika, kulturnih i javnih radnika, predstavnika univerziteta, diplomatskog kora i uglednih inostranih stručnjaka. Na otvaranju su govorili Miodrag B. Protić, organizator i prvi upravnik Muzeja, i Branko Pešić, predsednik Skupštine grada Beograda, koji je Muzej zvanično proglasio otvorenim. Protić je značaj osnivanja Muzeja objasnio istorijskoumetničkim („bez potpunih i sređenih zbirki – našu savremenu umetnost nije moguće u celosti upoznati”), muzeološkim („najbolja i najosobenija dela XX veka su u proteklim decenijama iščezavala i propadala”) i sociokulturnim razlozima („bez posebnog Muzeja, savremena umetnost nije mogla biti ozbiljnije korišćena ni u kulturnom ni u društvenom smislu”), koje je smatrao neodvojivim.”
Muzej je pre 60 godina dobio i novu zgradu, na Ušću, sa novobeogradske strane i sa nezaboravnim pogledom na Kalemegdan. Ova „modernistička ikona Beograda” i jedno od najznačajnijih ostvarenja arhitekture 20. veka u regionu, delo je arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, kojima je na dan otvaranja Muzeja dodeljena Oktobarska nagrada Beograda za arhitekturu. Ova zgrada je proglašena za kulturno dobro 1987. godine.
Od samog osnivanja 1965. godine, MSUB je izlagačku politiku zasnivao na predstavljanju najznačajnijih umetnika, razdoblja, pokreta i tendencija jugoslovenske, srpske i strane umetnosti 20. veka. Osim intenzivne međunarodne razmene i saradnje sa relevantnim stranim muzejima, galerijama, kolekcijama, kustosima i kritičarima, MSUB je učestvovao i u predstavljanju i promovisanju ovdašnje umetnosti u inostranstvu, a često je bio u prilici i da organizuje nastupe domaćih umetnika na međunarodnim bijenalima i trijenalima (Venecija, Sao Paolo, Pariz itd.). Danas, Muzej savremene umetnosti ima zavidnu kolekciju koja broji oko 9000 dela.
Inače, pored zgrade na Ušću, u sastavu Muzeja savremene umetnosti su i Salon MSUB i Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Zanimljivo je da je Salon Muzeja savremene umetnosti otvoren pre samog muzeja, u proleće 1961. u Pariskoj ulici br. 14 (gde se i danas nalazi), pod nazivom Moderna galerija. Takođe, u okruženju zgrade Muzeja savremene umetnosti nalazi se park skulptura u kom su smeštena dela najznačajnijih jugoslovenskih vajara 20. veka.
Tri velike izložbe za rođendan
Za svoj 60. rođendan, Muzej savremene umetnosti je pripremio bogat program. Kako kažu: „Šezdeset godina kasnije, nastavljamo da otvaramo prostore za umetnost, dijalog i savremena čitanja kulturnog nasleđa.”
Izložba Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945. biće otvorena u zgradi na Ušću u subotu, 18. oktobra u 17 sati. Kustosi izložbe su mr Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković. Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa u kojem će MSUB pokušati da revalorizuje vrednost svoje kolekcije kroz tri velike postavke. Kroz više od 400 radova i 150 autora, ova izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama. Kroz više tematskih i hronoloških celina, izložba prati stilske tokove od simbolizma, impresionizma i postkubističkih izraza, preko avangardnih eksperimenata i konstruktivističkih praksi, do različitih oblika realizma i angažovane umetnosti. Poseban akcenat stavljen je na vezu između umetnosti i društva, odnosno na to kako umetnost reflektuje ili komentariše društvenu stvarnost, ali i aktivno učestvuje u njenom oblikovanju. Izložba će biti otvorena do 1. marta 2027. godine.
Još dve izložbe biće otvorene 6. novembra (pa sve do 2. marta 2026).
Izložba Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta, autorke Une Popović, prvi put integralno predstavlja fotografska portfolija dvoje umetnika i pušta ih da vode dijalog koji otvara priču o istorijatu samog fotografskog medija i njegovom mestu u istoriji umetnosti. Biće to susret piktorijalnih, mekih i atmosferičnih fotografija Klare Siprel (fotografije koje će biti izložene nastale su tokom njenog putovanja po Jugoslaviji dvadesetih godina) i fotografija Pola Stranda, pionira tzv. straight fotografije, čije je glavno obeležje modernizam i stroga kompozicija (na izložbi će biti prikazane fotografije nastale u Americi, Francuskoj i Egiptu). Inače, ovi radovi su stigli u Muzej kao vrsta institucionalnog poklona i diplomatske razmene između Jugoslavije i SAD osamdesetih godina prošlog veka.
Izložba Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost, autorke dr Rajke Bošković, posvećena je jednoj od najznačanijih skulptorki 20. veka, ne samo naše već i svetske umetnosti. Izložba otkriva jednu, do sada nedovoljno istaknutu dimenziju njenog dela: muzikalnost formi. Ovom izložbom se obeležava i 60 godina od prve izložbe Olge Jevrić u Salonu MSU.
Do 2. novembra, publika može pogledati i dve izložbe otvorene u septembru mesecu – izložbu Maje Bekan Kolektivna intimnost u Salonu Muzeja savremene umetnosti, kao i izložbu Aritmologija oblika Dragana Jelenkovića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Kustos obe izložbe je Miroslav Karić.
Naslovna fotografija – © Bobica10 / Shutterstock.com