Da se odmorimo i predahnemo

Kad šetate rivom kineskog grada Šangaja, gledate u neobične građevinske objekte koji izgledom ne podsećaju na druge kineske gradove. Francuska, koja je ovde imala stogodišnju administrativnu interesnu zonu (ʼFrancuska koncesijaʼ), ostavila je svoj trag u svemu.

Čisto, mnogo zelenila. Građeno po ugledu na evropske gradove, sa visokim platanima koji prave među između centra grada i periferije.

Ulazeći u moderan tržni centar kolebala sam se oko odabira restorana za ručak. Volim kineske knedle, torteline i sva pirinčana testa i pratila sam hotelski vodič koji je davao razne preporuke.

Brzo su nas uveli u gužvu, žamor i nepoznate mirise. Kineske porodice žive u zajednici nekoliko generacija, tj. mininum dve, a najčešće tri, i svi zajedno često jedu u restoranima. Glasni su, i mi ne možemo jasno da shvatimo da li se svađaju ili samo tako razgovaraju. Smeju se i piju obilato. Bebe su najčešće bucmaste i deluju veoma zadovoljno. Osoblje restorana na kolicima iznosi mnogobrojne vrste punjenih knedli koje se puše i svako viče i rukama pokušava da ih dozove dok su tople i dok ih ima.

To iskustvo spada u prva tri u mom restoranskom iskustvu, a svi znamo da mi Srbi znamo šta je dobra hrana.

Ne znam da kuvam kinesku hranu, ali im zavidim na raznovrsnosti i načinu pripremanja i nemam nikakvu dilemu da je pastu i sladoled u Italiju doneo Marko Polo iz Kine.

Dok mislim na Kinu 2025, shvatam da će Kina 2026. biti zemlja ʼCrvenog vatrenog konjaʼ koji donosi dinamiku, strast, brze promene i puno akcije.

Meni bi više prijala godina uspavanog mede. Da se malo odmorimo i predahnemo uz med i mleko.

Kad smo kod meda i mleka, danas probam novi recept za posni medenjak.

Dok slušam ceo dan pesme koje pevaju o božićnim željama, još uvek želim samo tebe.