Probudimo se kao ljudi

Gde god se danas okrenemo, ubeđuju nas kako smo različiti.

Te žene su ovakve, a muškarci su ovakvi. One smeju, oni ne smeju, pa današnji muškarac sme/ne sme, može/ne može, a mogao je nekada.

Biramo stalno prošlost i budućnost.

Kroz beogradsku maglu – ko je ustao rano i šeta do pijace, kafića, komšinice – upijmo sadašnjost. Neminovnost. Ljudskost.

Samo se probudimo kao ljudi. Nek živi jedan za drugog. Danas i sada.

Da se delimo na nasmejane i razdragane, muzičare i slušaoce. Insistirajmo na jednakosti pred sobom.

Birajmo univerzum, boga, razum ili svetlost! Birajmo jedinstvo i razumevanje!

Sve je ovo, verujte, lako, dok se secka tri vrste luka za podvarak.

Gledam u slavski kalendar. Ide zima i najlepši običaji. Zar nije dovoljno?

Prvi put sam pomešala tri vrste pasulja za prebranac. Polako spremam. Znate, ne sme zrno da se raspadne, a ne sme ni da ostane nekuvano. Ne sme da bude preljuto, a mora da bude začinjeno.

Baš smo ga zakuvali sebi. Zar ne?

U pozadini se čuje vranjska izvorna muzika. Kad vam zafali elana, funkcioniše, obećavam.

Prijatno!