Vid

Pre nekoliko dana slušala sam na nekoj stranoj TV stanici jednog američkog fenomenologa, stručnjaka koji se bavi analizom projektovane budućnosti i uticajem AI tehnologije na čovečanstvo.

Osim što je ta projektovana budućnost počela, a mi toga možda nismo ni svesni, ovaj sociolog je rekao nešto neverovatno: „Današnje generacije dece upisuju se na fakultete, možda i uludo, jer može da se desi da će za nekoliko godina, taman kad oni stignu do diplome, njihovo znanje biti prevaziđeno, i možda nepotrebno.”

Iako je bilo nejasno da li je to govorio da bi obeshrabrio decu da se upisuju na fakultete, (jer poznato je da Veliki brat ne želi obrazovane mlade ljude, nego poluobrazovano roblje,) ili je to rekao iz humanističkih pobuda, zaprepašćen pred sunovratom ka kome svet nezadrživo hrli, ta kratka izjava me je uznemirila.

Zbilja, kad razmislimo – ako će se ratovi voditi dronovima, ako će kućni roboti usisavati podove i prati prozore, ako će savremeni štampači štampati ne samo nameštaj već i čitave zgrade, ako će nam se hrana praviti u laboratorijama, ako će se automobili voziti sa auto-pilotima i ako će u njima svi biti samo putnici, ako neće biti potrebno da učimo bilo šta, jer će nam pri ruci uvek biti odgovor iz ČetGPT, ako nećemo znati nijedan strani jezik pošto će učenje jezika biti samo gubljenje vremena – jer u ruci ćemo imati digitalnog prevodioca, ako će tablica množenja biti stvar daleke prošlosti, a svaki ljudski postupak samo programirano delovanje na osnovu digitalnih uputstava koja stižu iz neke mašine koja nam pomaže da živimo lakše, ako će u tom slučaju od svih prstiju biti najvažniji onaj kojim pritiskamo neko dugme na nekom displeju, ako će ljudski mozak biti sveden na bateriju koja mora redovno da se puni – onda je možda ovo predviđanje moguće.

Pa ipak, mislim da cela ova furtutma i ludilo oko veštačke inteligencije služi da obeshrabri čoveka da uči, da zna, i da razmišlja svojom glavom, da zaboravi da je nekad svojim rukama pravio život, bez obzira da li je dodirivao drugo ljudsko biće ili pravio hleb i kuću, i gledao u nebo i razmišljao o zvezdama, i zemlji, i bogovima, i sudbini čoveka.

Znati, znači videti.

Pametnom čoveku ne trebaju tuđe oči da bi video da od ove digitalne lakoće života može da se oslepi.