Nadutost stomaka – simptomi, uzroci, prevencija i lečenje

Nadutost stomaka (engl. bloated stomach) je neprijatan osećaj punoće i pritiska u trbuhu. Može da bude mnogo više od prolazne nelagodnosti, jer može biti signal brojnih oboljenja, ali i loših navika. Razumevanjem uloge ishrane, uticaja stresa i hormona, te važnosti crevne mikrobiote, otvarate vrata ka efikasnim rešenjima i dugoročnom olakšanju kada je u pitanju nadutost stomaka. Pročitajte tekst i saznajte kako da preuzmete kontrolu nad svojim digestivnim zdravljem i ponovo uživate u životu bez nadutosti.

Nadutost – osnovni podaci

Nadutost stomaka je subjektivni osećaj (pun tbuh) ili objektivni znak (koji se može primetiti vizuelno i palpacijom) prisustva gasova u digestivnom traktu. Ona postaje problematična kada je prekomerna ili praćena značajnom nelagodnošću.

Osobe nadutost opisuju kao napetost, pritisak ili punoću, a nekada dolazi do vidne distenzije – uvećanja trbuha. Uzroci meteorizma (nadutosti) su najčešće benigni, uključujući gutanje previše vazduha (aerofagija) tokom jela ili konzumiranja pića, i prekomerne fermentacije hrane koju izazivaju bakterije crevne flore. Nadutost je često povezana i sa intolerancijom na hranu (npr. na laktozu, fruktozu) ili celijakijom.

Međutim, nadutost stomaka može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih stanja, kao što su: poremećaji varenja i apsorpcije hranljivih materija; opstrukcija creva, koja može biti uzrokovana tumorima ili drugim mehaničkim preprekama; funkcionalni poremećaji creva, kao što su funkcionalna dispepsija ili sindrom iritabilnog creva (IBS); prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO – Small Intestinal Bacterial Overgrowth); zapaljenske bolesti creva (npr. Kronova bolest, ulcerozni kolitis); peritonitis (upala trbušne maramice); idiopatski uzroci, kada se specifičan uzrok ne može utvrditi.

Razumevanje svih ovih uzroka ključno je za efikasnu prevenciju i uspešno lečenje.

Kako nastaje nadutost?

Nadutost ili meteorizam, predstavlja prisustvo prekomerne količine gasova u digestivnom traktu (želudac, tanko crevo, debelo crevo), koja može nastati usled gutanja vazduha (aerofagija), tokom procesa varenja hrane, usled intolerancije na hranu, opstipacije, hormonskih promena, stresa i različitih oboljenja digestivnog trakta, a manja količina gasova može preći iz krvi u lumen creva.

Gasovi u želucu najčešće nastaju gutanjem vazduha. To se dešava kada jedemo ili pijemo, pričamo dok jedemo, pohlepno jedemo, žvaćemo žvakaću gumu, pijemo gazirana pića ili pušimo. Akumulirani gas u želucu može izazvati osećaj punoće u gornjem delu trbuha i često se izbacuje podrigivanjem. Iako je nakupljanje gasova ređe u tankom nego u debelom crevu, gasovi i tu mogu biti prisutni. U određenim stanjima, kao što je sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (engl. Small Intestinal Bacterial Overgrowth -SIBO), bakterije koje normalno žive u debelom crevu mogu se prekomerno razmnožiti u tankom crevu i tamo započeti fermentaciju hrane, proizvodeći gasove. Glavno mesto gde se stvara najveća količina gasova i gde se oni najčešće akumuliraju je debelo crevo. Bakterije u debelom crevu (crevna mikrobiota) razgrađuju nesvarene ostatke hrane (posebno vlakna i određene ugljene hidrate) i pritom proizvode gasove poput ugljen-dioksida, vodonika i metana. Ako se ovi gasovi ne izbace efikasno (putem flatulencije), dolazi do njihovog nakupljanja i pojave meteorizma.

Osoba zbog prekomernog nakupljanja gasova u digestivnom traktu (nadutosti) oseća pritisak ili punoću u stomaku. Nadut stomak može, ali i ne mora, biti praćena distenzijom abdomena. Abdominalna distenzija odnosi se na fizičko (vidljivo) uvećanje trbuha, zbog čega odeća može postati tesna oko struka. Dok je meteorizam najčešći uzrok abdominalne distenzije, distenziju abdomena mogu uzrokovati i druga stanja: zadržavanje tečnosti u trbušnoj duplji zbog bolesti jetre, srca ili bubrega; prisustvo tumora (rak materice, ovarijuma, debelog creva itd.); gojaznost; konstipacija (zatvor) itd.

Nadutost može dovesti do bolnog osećaja čiji se intenzitet kreće od blago neprijatnog do intenzivnog. Često je praćena grčevima. Stanje se poboljšava oslobađanjem gasova iz digestivnog trakta kroz anus (flatulencija ili puštanje vetrova ili gasova). Međutim, nadutost stomaka može da bude socijalno ometajuće i neugodno stanje i može voditi smanjivanju kvaliteta života ljudi sa ovim poremećajem. Prekomerni ili neprijatni gasovi mogu ukazati na probleme sa ishranom ili gastrointestinalne poremećaje, tako da dugo prisustvo ovih tegoba zahteva detaljno ispitivanje.

Shutterstock.com

Nadutost – crevni gasovi

Sastav gasova u digestivnom traktu ljudi može značajno varirati zbog razlika u ishrani, crevnoj flori i fiziološkim uslovima. Većina gasova je bez mirisa, ali u zavisnosti od vrste hrane, mogu biti manje ili više neprijatni. Oslobađaju se iz organizma podrigivanjem ili flatulencijom (ispuštanjem gasova).

Azot je često preovlađujući gas u crevima, a prvenstveno potiče iz progutanog vazduha. Relativno je inertan i nije značajno izmenjen crevnim procesima. Studije su pokazale da azot može činiti značajan deo zapremine crevnih gasova, iako njegova koncentracija može uveliko varirati među pojedincima.

Ugljen-dioksid predstavlja glavnu komponentu flatusa (crevnog gasa), a proizveden je fermentacijom ugljenih hidrata pod dejstvom crevnih bakterija; takođe, nastaje i kao proizvod neutralizacije želudačne kiseline u dvanaestopalačnom crevu.

Vodonik i metan nastaju u crevima fermentacijom ugljenih hidrata koji se teško vare, poput onih iz mahunarki, povrća iz porodice kupusnjača i fermentabilnih kratkolančanih ugljenih hidrata (engl. Fermentable Oligosaccharides, Disaccharides, Monosaccharides, and Polyols – FODMAP). Međutim, vodonik stvaraju različite vrste bakterija u debelom crevu, a metan proizvode uglavnom arheje (mikroorganizmi slični bakterijama, ali genetski različiti, nazivaju se metanogene arheje), koje koriste vodonik (koji su proizvele bakterije) i ugljen-dioksid kao gorivo.

Kiseonik u digestivni trakt obično dospeva gutanjem vazduha (npr. tokom jela, konzumiranja pića ili govora), a mala količina se može naći i u krvotoku. Iako je kiseonik ključan za život, u crevima se brzo troši od strane aerobnih bakterija i obično nije dominantan gas koji uzrokuje nadutost, za razliku od vodonika, metana ili ugljen-dioksida.

Flatusi se uglavnom sastoje od azota (od 20 do 90 odsto) i ugljen-dioksida (od 10 do 30 odsto), dok preostali deo čine vodonik i metan (oba nastala fermentacijom, pri čemu metan proizvodi oko trećine odraslih). U gasu koji se oslobađa obično je vrlo malo kiseonika, često manje od 1 odsto, jer ga aerobne bakterije u crevima brzo troše. Sumporna jedinjenja, poput vodonik-sulfida i metil-merkaptana, zajedno sa aminima, čine manje od 1 odsto flatusa i odgovorni su za njegov neprijatan miris.

Nadutost – simptomi

Nadutost stomaka je osećaj težine i punoće u trbuhu, kao da je neko ubrizgao gasove u sistem za varenje ili kao da osoba ima balon u stomaku. U nekim slučajevima nadutost je prolazna i obično se rešava promenama u ishrani i načinu života. Pored naduvenosti, često mogu da budu prisutni bol u trbuhu, grčevi, jaki i česti gasovi, podrigivanje, zatvor i/ili dijareja, povraćanje, mučnina, itd. Može da dođe do distenzije abdomena, odnosno vidljivog izbočenja trbuha. Međutim, kada je nadutost uzrokovana težim oboljenjima digestivnog trakta, mogu biti prisutni i drugi simptomi i znaci (npr. temperatura, kožni osip ili koprivnjača, krv u stolici, nenamerno mršavljenje, umor, kognitivna disfunkcija, problem sa koncentracijom, neredovan menstrualni ciklus itd.) i tada osoba treba obavezno da se javi lekaru.

Hronično prisustvo gasova u crevima može da dovede do hroničnog podrigivanja (što se povezuje sa peptičkim čirom, gastroezofagealnom refluksnom bolešću – GERB i gastritisom), hronične nadutosti (koja je povezana sa sindromom iritabilnog creva, sindromom leve fleksure kolona, koja nastaje usled blokade gasova u fleksurama – naborima debelog creva i predstavlja podtip sindroma iritabilnog kolona i antirefluksnim operacijama – fundoplikacije) i mehaničke opstrukcije creva (uzrokovana unutrašnjim hernijama, ožiljnim tkivom posle operacije, Kronovom bolešću, rakom debelog creva i drugim malignomima).

Shutterstock.com

Nadutost – dijagnoza

Nakon detaljne anamneze, sa posebnim naglaskom na navike u ishrani i životni stil pacijenta, te obavljenog fizičkog pregleda, lekar se usredsređuje na otkrivanje primarnog uzroka nadutosti. Iako je nadutost često bezopasna i prolazna, ona povremeno može biti simptom ozbiljnijeg zdravstvenog stanja koje zahteva opsežan dijagnostički pristup. U takvim situacijama, dijagnostika može uključivati endoskopske procedure poput gastroskopije i kolonoskopije, testove za proveru prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (kao što je vodonični izdisajni test), te testove za intoleranciju na hranu (npr. na laktozu ili gluten). Pored toga, mogu se raditi analize krvi (u cilju otkrivanja zapaljenja, anemije itd.), CT skener (kod sumnje na opstrukciju i tumore) ili se može zahtevati vođenje detaljnog dnevnika ishrane kako bi se identifikovale namirnice i pića koja izazivaju tegobe.

Nadutost – učestalost javljanja

Sve veći broj ljudi širom sveta ukazuje na ovaj problem. Procenjuje se da se povremena nadutost javlja kod 10–25% inače zdravih ljudi. Čak 75% ljudi opisuje svoje simptome kao umerene do teške. Oko 10% osoba svakodnevno ima nadutost. Kod osoba sa dijagnostikovanim sindromom iritabilnog creva (IBS) nadutost je prisutna u čak 90% slučajeva, što je čini jednim od dominantnih simptoma ovog oboljenja.

Ona je češća kod žena nego kod muškaraca. Do 75% žena doživljava nadutost pre i tokom menstruacije, a čest je simptom u perimenopauzi i tokom trudnoće, što je posledica značajnih hormonalnih promena koje utiču na digestivni sistem.

Nadutost se javlja kod ljudi svih uzrasta, od beba do starijih osoba, iako se uzroci mogu razlikovati zavisno od životnog doba. Važno je napomenuti da je kod oko 50% ljudi koji osećaju nadutost, prisutna i abdominalna distenzija. Distenzija se odnosi na vidljivo izbočenje trbuha usled pojačanog pritiska gasova, što je objektivan znak koji prati subjektivni osećaj nadutosti.

Nadutost i putovanje avionom

Nadutost može biti posebno problematična u zatvorenim prostorima, kao što su avioni, gde promene pritiska u kabini mogu povećati zapreminu crevnih gasova. Glavni razlog leži u činjenici da na visini dolazi do promene atmosferskog pritiska. Prema Bojlovom zakonu, pri konstantnoj temperaturi, zapremina gasa obrnuto je proporcionalna pritisku. Kada pritisak opada, zapremina gasa se povećava, a kada pritisak raste, zapremina gasa se smanjuje. Iako komercijalni avioni lete na vrlo visokim nadmorskim visinama (npr. 10.000–12.000 metara ili 30.000–40.000 stopa), kabine simuliraju nižu nadmorsku visinu i obezbeđuju sigurnost i udobnost putnika. Međutim, pritisak u kabini nije isti kao na nivou mora. Na nivou mora, atmosferski pritisak je oko 1 atmosfere (ATM) ili 760 mmHg, a na visini na kojoj lete avioni, pritisak je značajno niži, oko 0,74 ATM ili 565 mmHg (simulira Pritisak u kabini putničkog aviona je podešen da bude ekvivalentan visini od 5.000 do (1,524 m) do 8.000 stopa (2,438 m) tokom leta, što znači da u put- ničkoj kabini aviona vlada atmosferski pritisak kao npr. na nekom višem planinskom vrhu). Kada avion uzleti i kabinski pritisak padne na niži nivo, gasovi koji se već nalaze u digestivnom traktu počinju da se šire. Procene su različite, ali zapremina gasa u telu može se povećati za oko 30% na navedenoj visini kabine. Nagomilavanje gasova rasteže zidove creva, stvarajući osećaj pritiska, punoće i nadutosti, što dovodi do nelagodnosti.

Čak i normalne količine gasova koje osoba ima pre leta, proširiće se tokom samog leta. Neki ljudi su tokom leta anksiozni, što može uticati na varenje i povećati proizvodnju gasova. Konzumiranje hrane i pića koji izazivaju gasove pre ili tokom leta, kao i smanjena fizička aktivnost i dehidracija, mogu dodatno pogoršati problem. U zatvorenom prostoru aviona, mnogi putnici se suzdržavaju od puštanja vetrova zbog socijalnih normi, što dodatno pogoršava nelagodnost i bol. Ovo pojava se naziva sindrom pojačanog izbacivanja gasova na visokim nadmorskim visinama (engl. High Altitude Flatus Expulsion – HAFE). Suzdržavanje od gasova u skučenom prostoru aviona može biti izuzetno neprijatno. Iako je kod zdravih osoba obično samo nelagodnost, kod pacijenata sa određenim medicinskim stanjima (npr. nedavna operacija trbuha, crevna opstrukcija, teški divertikulitis), širenje gasova može potencijalno dovesti do ozbiljnijih problema, uključujući rizik od rupture creva ili pogoršanja postojećeg stanja. Zato se pacijentima sa ovim stanjima savetuje da izbegavaju letenje ili da se konsultuju sa lekarom pre leta.

Da bi let bio prijatan, treba izbegavati namirnice koje vode stvaranju gasova, kao što su: mahunarke, kupus, brokoli, karfiol, luk, beli luk, gazirana pića, veštački zaslađivači, hrana bogata vlaknima, mlečni proizvodi ako postoji intolerancija na laktozu. Takođe, treba piti dovoljno vode, izbegavati žvakaće gume i brzo jedenje i pijenje, redovno ustajati i šetati po kabini što pomaže u kretanju gasova kroz creva. Treba obezbediti odeću koja ne steže oko struka, što može ublažiti osećaj pritiska. Neki ljudi uzimaju simetikon pre leta, jer ovaj lek pomaže razbijanju gasova i olakšava njihovo izbacivanje. Aktivni ugalj takođe može pomoći, ali ga treba uzeti nekoliko sati pre leta. Stres može uticati na varenje, pa treba pokušati da se osobe pre i tokom leta malo opuste. Predlažu se rešenja poput ugradnje aktivnog uglja u jastuke sedišta da bi se neutralisali mirisi i poboljšao kvalitet vazduha i udobnost putnika u skučenim kabinama aviona.

Nadutost stomaka – uzroci

Uzroci meteorizma (nadutosti) su najčešće benigni, uključujući: gutanje previše vazduha (aerofagija) tokom jela ili konzumiranja pića; prekomernu fermentaciju hrane koju izazivaju bakterije crevne flore, a koja je često povezana sa intolerancijom na hranu (npr. laktozu, fruktozu) ili celijakijom, kandidijaza.

Međutim, nadutost može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih stanja, kao što su:

• poremećaji varenja i apsorpcije hranljivih materija;
• opstrukcija creva, koja može biti uzrokovana tumorima ili drugim mehaničkim preprekama;
• funkcionalni poremećaji creva, kao što su funkcionalna dispepsija ili sindrom iritabilnog creva (IBS);
• prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO – Small Intestinal Bacterial Overgrowth);
• zapaljenske bolesti creva (npr. Kronova bolest, ulcerozni kolitis);
• peritonitis (upala trbušne maramice);
• idiopatski uzroci, kada se specifičan uzrok ne može utvrditi.

Gutanje vazduha vodi nadutosti. Gutanje vazduha obično nastaje tokom jela, konzumiranja pića ili čak razgovora. Aktivnosti kao što su žvakanje žvakaće gume, sisanje tvrdih bombona i konzumiranje gaziranih pića poput sode i piva mogu povećati količinu progutanog vazduha, što direktno vodi nadutosti.

Ishrana – visok unos rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i određenog povrća može povećati proizvodnju gasova u crevima. Posebno se ukazuje da hrana koja sadrži fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole (engl. Fermentable Oligo-, Di-, Mono-saccharides and Polyols – FODMAP) značajno doprinosi većem stvaranju crevnih gasova. Iako su vlakna izuzetno važna za zdravlje digestivnog sistema i redovnu stolicu, kod nekih osoba, posebno osetljivih, naglo povećanje unosa vlakana (posebno nerastvorljivih) ili prekomerna konzumacija određenih vrsta vlakana može izazvati nadutost i gasove. Vlakna mogu da budu rastvoljiva i nerastvorljiva u vodi. Rastvorljiva vlakna (ovas, ječam, mahunarke, neke vrste voća) fermentišu u debelom crevu, proizvodeći gasove. Ipak, oni su korisni za crevnu floru. Nerastvorljiva vlakna (cela zrna, povrće sa korom) daju volumen stolici i ubrzavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt, ali u prekomernim količinama mogu pogoršati nadutost ako je praćena zatvorom. Preporučuje se postepeno povećavanje unosa vlakana i adekvatna hidratacija. Iako masti same po sebi ne proizvode gasove, one usporavaju pražnjenje želuca i prolazak hrane kroz digestivni trakt. Usporeno varenje može dovesti do dužeg zadržavanja hrane u crevima, što daje bakterijama više vremena za fermentaciju i potencijalno povećava osećaj punoće i nadutosti. Proteini, generalno, ne doprinose nadutosti u velikoj meri, jer se vare u želucu i tankom crevu, bez značajne proizvodnje gasova. Međutim, prekomeran unos proteina (posebno iz veštačkih izvora poput proteinskih šejkova), bez dovoljno tečnosti i vlakana, može dovesti do zatvora, što indirektno doprinosi nadutosti.

Intolerancija na laktozu takođe može izazvati nadutost. Naime, pojedinci kojima nedostaje enzim laktaza, mogu doživeti nadutost prilikom konzumiranja mlečnih proizvoda, jer se nesvarena laktoza fermentiše u kolonu.

Shutterstock.com

Intolerancija na fruktozu nastaje kada tanko crevo ne može efikasno da apsorbuje fruktozu, što rezultira njegovim prolaskom u debelo crevo. Tamo ga crevne bakterije fermentišu, pri čemu se oslobađaju gasovi poput vodonika i metana, što direktno uzrokuje nadutost i druge digestivne tegobe.

Celijakija, autoimuna bolest izazvana glutenom, dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, što narušava apsorpciju hranljivih materija. Usled ovoga, nesvareni delovi hrane fermentišu u debelom crevu, uzrokujući prekomerno stvaranje gasova i značajnu nadutost kao jedan od čestih simptoma.

Mikrobiota i infekcije. Mikrobiota creva je skup svih mikroorganizama (uglavnom bakterija, ali i gljivica, virusa i arheja) koji žive u našem digestivnom traktu. To je složen ekosistem koji igra ključnu ulogu u varenju, apsorpciji hranljivih materija, jačanju imuniteta i održavanju opšteg zdravlja. Često se naziva i crevna flora. Neravnoteža u crevnoj mikrobioti, poznata kao disbioza, ili prisustvo crevnih infekcija, mogu značajno povećati proizvodnju gasova u digestivnom traktu. Stanja poput prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO), gde se bakterije iz debelog creva prekomerno razmnožavaju u tankom, dovode do rane fermentacije hrane i intenzivne nadutosti. Takođe, različite crevne infekcije izazvane virusima, bakterijama ili parazitima mogu narušiti normalnu probavu i motilitet creva, što pogoršava nadutost.

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu (engl. Small Intestinal Bacterial Overgrowth – SIBO). Tanko crevo je deo digestivnog sistema sa relativno malim brojem bakterija, a debelo crevo obiluje raznovrsnom i brojnom mikrobiotom. Kada se ova ravnoteža poremeti i bakterije iz debelog creva „migriraju” u tanko crevo ili se normalne bakterije u tankom crevu prekomerno razmnože, nastaje SIBO. Bakterije u tankom crevu fermentišu hranu (posebno ugljene hidrate koji su tek stigli iz želuca) pre nego što organizam realizuje apsorpciju. Ova preuranjena fermentacija proizvodi velike količine gasova (vodonik, metan, ugljen-dioksid), što dovodi do glavnih simptoma. Navedene bakterije „jedu” hranljive materije namenjene domaćinu (vitamin B12, gvožđe, masti), što može dovesti do nedostatka vitamina i minerala, gubitka težine, pa čak i do neuhranjenosti. Takođe, njihova aktivnost može oštetiti sluznicu tankog creva, dodatno narušavajući apsorpciju. SIBO se obično javlja kada dođe do poremećaja prirodnih odbrambenih mehanizama organizma koji sprečavaju prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu. Neki od ključnih faktora su usporen rad creva (tj. smanjena peristaltika) koja ne dozvoljava efikasno „čišćenje” bakterija i hrane iz tankog creva. Ovo se može desiti zbog nervnih oštećenja (npr. kod dijabetesa), hormonalnih poremećaja (npr. kod hipotiroidizma) ili usled korišćenja određenih lekova (npr. opioida). Smanjena želudačna kiselina (hipohlorhidrija) zbog lekova poput inhibitora protonske pumpe, ili zbog prirodnog starenja, omogućava bakterijama da lakše prežive i dospeju do tankog creva. Hirurške intervencije (npr. gastrektomija, bajpas), divertikuli tankog creva, strikture (suženja) ili fistule mogu stvoriti „slepe ulice” ili stagnirajuće zone gde se bakterije lakše razmnožavaju. SIBO je često povezan sa drugim bolestima kao što su: sindrom iritabilnog creva (IBS), celijakija, Kronova bolest, dijabetes, ciroza jetre, pankreatitis itd. Simptomi SIBO-a su često nespecifični i mogu se preklapati sa simptomima drugih digestivnih poremećaja, što otežava dijagnozu. Kod SIBO-a tegobe se pogoršavaju nakon jela, posebno posle hrane bogate ugljenim hidratima. Često se javljaju grčevi, lokalizovani u gornjem ili srednjem delu trbuha. Mogu se javljati dijareja i/ili zatvor. Pored nadutosti, prisutna je mučnina i osećaj punoće nakon jela. Dolazi do gubitka apetita i/ili neobjašnjivog gubitka težine, što je posledica malapsorpcije. Najčešći dijagnostički test za SIBO je izdisajni test koji meri nivo vodonika i metana u izdahu nakon konzumiranja rastvora šećera. Povišeni nivoi ovih gasova ukazuju na prisustvo bakterijske fermentacije u tankom crevu. Invazivnija, ali preciznija metoda za dijagnozu je kultura aspirata tankog creva. Lečenje SIBO-a je kompleksno i obično uključuje antibiotike (npr. rifaksimin, neomicin), često se preporučuje dijeta sa niskim sadržajem FODMAP kako bi se smanjila količina „hrane” za bakterije i ublažili simptomi. Mogu se prepisati prokinetici – lekovi koji pomažu u poboljšanju motiliteta creva, kako bi se sprečio povratak SIBO-a. S obzirom na kompleksnost i čestu povezanost sa drugim stanjima, dijagnozu i lečenje SIBO-a uvek treba da sprovede lekar.

Funkcionalni poremećaji varenja dovode do toga da kretanje gasova kroz creva može biti usporeno ili nepravilno. Čak i normalne količine gasova mogu biti zadržane, što dovodi do osećaja nadutosti. Neke osobe sa funkcionalnim poremećajima imaju preosetljive nerve u crevima. To znači da čak i normalne količine gasova ili istezanje creva mogu izazvati značajnu bol i nadutost. Najčešći funkcionalni poremećaji koji su povezani sa nadutošću su sindrom iritabilnog creva (IBS), funkcionalna dispepsija (FD) i funkcionalna nadutost (FN).

IBS karakteriše hronična bol u trbuhu koja se obično poboljšava pražnjenjem creva, promene u navikama pražnjenja creva (dijareja, zatvor ili naizmenično) i izražena nadutost. Osobe sa IBS-om često doživljavaju bolne grčeve i osećaj „nadimanja” koji može varirati po intenzitetu tokom dana. Upravljanje IBS-om često uključuje promene u ishrani, upravljanje stresom i, po potrebi, terapiju lekovima kako bi se ublažili simptomi i poboljšao kvalitet života.

FD je hronični poremećaj koji se manifestuje simptomima gornjeg digestivnog trakta (iznad pupka), a da ne postoji jasan organski uzrok. Simptomi uključuju ranu sitost (osećaj sitosti nakon samo nekoliko zalogaja), osećaj prevelike punoće nakon jela, bol ili pečenje u gornjem delu trbuha, mučninu i nadutost u gornjem delu trbuha. Ovi simptomi mogu značajno uticati na apetit i uživanje u hrani, često dovodeći do izbegavanja obroka ili smanjenog unosa hrane. Terapija za FD često kombinuje promene u životnom stilu, ishrani i, u nekim slučajevima, medikamente koji pomažu u regulaciji motiliteta želuca ili smanjuju osetljivost.

FN je zaseban funkcionalni poremećaj u kojem je nadutost dominantan ili jedini simptom. Pacijenti nemaju druge klasične simptome kao što je to kod sindroma iritabilnog creva (bolovi koji se olakšavaju pražnjenjem creva, promene u stolici) ili dispepsije (simptomi gornjeg abdomena). Za razliku od IBS-a, gde nadutost često prati druge gastrointestinalne probleme, kod FN-a je nadutost centralni problem koji značajno utiče na udobnost i izgled stomaka. Dijagnoza FN-a se postavlja isključivanjem drugih uzroka i fokusiranjem na nadutost kao primarni i izolovani simptom.

Visceralna preosetljivost. Neki ljudi osećaju da imaju gasove i nadimanje čak i kada im je zapremina gasova normalna. Visceralna preosetljivost (engl. Visceral hypersensitivity) je stanje u kojem su nervi u unutrašnjim organima, posebno u digestivnom traktu, preosetljivi na normalne ili blage stimuluse koji kod većine ljudi ne bi izazvali bol ili nelagodnost. Kod ovih osoba prag za osećaj bola ili nelagodnost u trbuhu je snižen. Visceralna preosetljivost je ključna komponenta funkcionalnih digestivnih poremećaja, pre svega IBS-a i FD-a. Kod ovih stanja, iako nema vidljivog fizičkog oštećenja organa, pacijenti doživljavaju intenzivan bol iako je u pitanju normalno istezanje creva gasovima ili stolicom, nadutost, pun želudac nakon obroka ili normalne kontrakcije creva tokom varenja. Neki od uzroka su genetska predispozicija, upala u crevima, stres, disbioza (neravnoteža crevne flore) itd.

Sadržaj digestivnog sistema može se nakupljati ako postoji zastoj u digestivnom traktu ili kada su mišići koji pomeraju sadržaj digestivnog sistema na neki način oštećeni. Bilo kakvo nakupljanje sadržaja digestivnog sistema ostaviće manje prostora za protok normalne količine gasa. Uzroci nakupljanja sadržaja u digestivnom traktu mogu biti zatvor, opstrukcija creva (mogu biti prisutni tumori, ožiljno tkivo, stenoze ili hernija), upalne bolesti poput Kronove bolesti i divertikuloze, poremećaji pokretljivosti (crevna pseudoopstrukcija, gastropareza, delimična paraliza mišića želuca i disfunkciju karličnog dna).

Povećanje telesne težine – ako je osoba dobila pet kilograma ili više, to utiče na zapreminu abdomena. To znači manje prostora za normalne procese varenja, tako da čak i normalan obrok može izazvati osećaj abnormalne nadutosti tokom varenja. Ponekad povećanje telesne težine takođe uključuje zadržavanje vode, što može učiniti da se osoba oseća nadutom.

Hormoni. Nadutost trbuha prati menstrualni ciklus. Čak tri od četiri žene imaju nadutost pre i tokom menstruacije. Menopauza, i posebno period perimenopauze koji joj prethodi, donosi značajne hormonalne promene koje mogu imati direktan i indirektan uticaj na pojavu i pogoršanje nadutosti.

Estrogen utiče na motilitet creva, odnosno na rad mišića u digestivnom traktu. Fluktuacije i pad estrogena mogu usporiti motalitet creva (peristaltiku), što znači da se hrana i fekalne mase kreću sporije kroz creva. Sporija pasaža omogućava duže vreme za fermentaciju hrane od strane bakterija, što rezultira većom proizvodnjom gasova i, posledično, nadutosti. Estrogen može uticati na regulaciju tečnosti u telu. Kada nivo estrogena fluktuira, a posebno kada je visok u odnosu na progesteron (što se može desiti u perimenopauzi), telo može zadržavati više vode i natrijuma, što doprinosi osećaju nadutosti i težine, ne samo u trbuhu već i generalno.

Hormonske promene mogu uticati na sastav i raznolikost crevne mikrobiote. Smanjenje nivoa estrogena može dovesti do smanjenja raznolikosti dobrih bakterija, disbioze (neravnoteža između „dobrih” i „loših” bakterija) i povećane propustljivosti creva (leaky gut), što može dovesti do upale i pogoršanja simptoma. Viši nivoi progesterona (što je tipično u drugoj fazi menstrualnog ciklusa pre menopauze, ali i u perimenopauzi) mogu dovesti do usporenog varenja, zatvora i nakupljanja gasova. Progesteron ima opuštajući efekat na glatke mišiće, što uključuje i mišiće creva, dodatno doprinoseći sporijem tranzitu hrane. Visceralna preosetljivost usled hormonskih promena u menopauzi, može doprineti ovoj preosetljivosti, što znači da čak i normalne količine gasova mogu izazvati značajan bol i nelagodnost koju doživljavamo kao nadutost.

Menopauza je često praćena povišenim nivoom stresa, anksioznosti i poremećajima spavanja. Stres i anksioznost mogu da uspore varenje, pogoršaju motilitet creva i povećaju osetljivost na gasove, što sve doprinosi nadutosti. S godinama, neke žene mogu smanjiti nivo fizičke aktivnosti, što usporava rad creva i doprinosi zatvoru i nadutosti. Neke žene u menopauzi mogu promeniti prehrambene navike, posežući za tzv. „hranom koja pruža utehu” (engl. comfort food), koja je često bogata prerađenim šećerima, mastima i solju, što može pogoršati varenje i zadržati vodu. Mnoge žene dobijaju na težini tokom menopauze, posebno oko stomaka (tzv. „menopauzalni stomak” ili meno belly); iako to nije isto što i nadutost, može doprineti osećaju punoće i nelagodnosti. Hormonska supstituciona terapija (HST) stabilizuje nivo hormona i može značajno poboljšati simptome nadutosti i druge menopauzalne tegobe. Međutim, o ovome treba razgovarati sa lekarom zbog potencijalnih rizika i koristi.

Ono što može doprineti poboljšanju stanja je ograničen unos FODMAP namirnica, gaziranih pica i žvakaćih guma. Trebalo bi postepeno povećavati unos dijetetskih vlakana uz adekvatnu hidrataciju, a smanjiti unos soli i prerađene hrane, radi smanjenja zadržavanja vode. Treba redovno sprovoditi fizičku aktivnost. Za podršku zdravoj crevnoj mikrobioti preporučuju se probiotici, koji mogu pomoći u uspostavljanju ravnoteže. Za smanjenje već prisutnih gasova može se koristiti simetikon, dok za rešavanje zatvora (čestog uzroka nadutosti) mogu pomoći blagi laksativi ili magnezijum. Uvek se konsultujte sa lekarom pre uzimanja suplemenata ili lekova.

Fizička aktivnost. Redovna i umerena fizička aktivnost je izuzetno korisna u borbi protiv nadutosti jer kretanje tela stimuliše mišiće digestivnog trakta (creva) da se kontrahuju i efikasnije pokreću hranu, stolicu i gasove kroz sistem. Kada su creva aktivna, gasovi se lakše izbacuju, umesto da se akumuliraju i izazivaju osećaj nadutosti. To je posebno važno kod osoba koje pate od zatvora, jer fizička aktivnost pomaže u održavanju redovne stolice, smanjujući time i nakupljanje gasova. Fizička aktivnost je dokazano efikasan način za smanjenje stresa i anksioznosti, što indirektno doprinosi smanjenju nadutosti. Bolja cirkulacija krvi u digestivnom sistemu može podržati optimalno funkcionisanje organa za varenje. Jaki trbušni mišići mogu poboljšati držanje i pomoći u sprečavanju vidljivog ispupčenja trbuha koje se javlja kod nadutosti. Preporučuje se šetnja (npr. 15–30 minuta dnevno), joga i aerobne vežbe – umereno trčanje, plivanje, biciklizam – sve što ubrzava rad srca i stimuliše kretanje tela.

Iako retko, u nekim situacijama vežbanje može privremeno pojačati osećaj nadutosti ili gasova i to prvenstveno tokom intenzivnog disanja (hiperventilacije) za vreme napornih vežbi. Tokom napornih vežbi osoba može nenamerno progutati više vazduha, što može dovesti do privremene nadutosti ili podrigivanja. Tokom intenzivnog vežbanja krv se preusmerava iz digestivnog sistema ka mišićima, što može privremeno usporiti varenje i prolazak gasova. Ako osoba nije adekvatno hidrirana pre i tokom vežbanja, to može usporiti digestiju i potencijalno doprineti zatvoru i nadutosti.

Sportska pića bogata šećerima (posebno fruktozom), proteinski šejkovi, ili vlaknima bogata hrana uzeta neposredno pre vežbanja, mogu doprineti većem stvaranju gasova. U većini slučajeva, redovna fizička aktivnost je moćan alat za smanjenje nadutosti i poboljšanje opšteg zdravlja digestivnog sistema.

Stres, anksioznost i depresija mogu uticati na funkciju creva i pojačati osećaj nadutosti. To se dešava putem takozvane ose mozak–creva, dvosmerne komunikacione mreže koja povezuje centralni nervni sistem sa digestivnim sistemom. Emocionalni i psihološki faktori, kao što su stres i anksioznost, mogu da promene brzinu kojom se hrana kreće kroz creva, povećaju osetljivost creva na bol i izmene sastav i aktivnost crevne mikrobiote, što sve vodi do povećane proizvodnje gasova, spazama i generalno neprijatnog osećaja nadutosti, čak i bez direktnog problema sa varenjem hrane. Neki ljudi dišu brže i pliće kada su pod stresom, ili češće gutaju vazduh bez svesne namere, što direktno doprinosi nakupljanju gasova u želucu i gornjem delu digestivnog trakta. Stres često utiče na izbor hrane. Mnogi ljudi pod stresom posežu za nezdravom hranom, prerađenim proizvodima, namirnicama bogatim šećerom ili mastima, ili piju više gaziranih pića. Ove namirnice su često okidači za nadutost. Takođe, stres može dovesti do bržeg konzumiranja hrane što povećava gutanje vazduha. Razumevanje da stres nije „samo u vašoj glavi” kada je reč o nadutosti, već ima stvarne fiziološke efekte na digestivni sistem, prvi je korak ka pronalaženju rešenja.

Različite bolesti – nadutost može da se javi kao simptom kod mnogih drugih oboljenja (npr. kod gastritisa, enteritisa, peptičkog ulkusa, raka jajnika, materice, debelog creva, pankreasa i želuca itd.).

Prevencija i lečenje

Ako je nadutost posledica nečega što je osoba jela ili pila ili hormonskih fluktuacija, treba da počne da se smanjuje u roku od nekoliko sati do nekoliko dana. Ako osoba ima zatvor, neće se smanjiti dok se ne izbace fekalne mase. Dovoljno unošenje vode, fizička aktivnost i konzumiranje biljnih čajeva može pomoći u podsticanju redukcije gasova u crevima. Ako se stanje pogorša, treba potražiti lekarsku pomoć.

Prilagođavanje ishrane: Smanjenje unosa hrane koja proizvodi gasove i usvajanje dijete sa malo ugljenih hidrata mogu pomoći u upravljanju simptomima. Dodaci enzima, kao što je laktaza, mogu pomoći u varenju hrane koja sadrži laktozu. Ne treba konzumirati namirnice koje mogu uzrokovati nadutost: povrće (brokoli, karfiol, prokelj i kupus), voće (suve šljive, jabuke, kruške i breskve), integralne žitarice (pšenica, zob, pšenične klice i pšenične mekinje), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), šećerne alkohole i veštačke zaslađivače (ksilitol, sorbitol i manitol), pića (sve vrste gaziranih pića). Ako kod osobe nastaje nadutost usled viška natrijuma, najbolje je da osoba konzumira blagu hranu s kalijumom koji se nalazi u bananama, avokadu i slatkom krompiru. Za varenje i pokretljivost creva bitan je i unos tečnosti u organizam (preporučuje se oko 2,2 litra tečnosti za žene, a oko 3 litra za muškarce dnevno). Unos hrane koja je vrsta prebiotika.

Shutterstock.com

U nekim slučajevima, preporučuje se soda bikarbona. Soda bikarbona reaguje sa želudačnom kiselinom oslobađajući ugljen-dioksid i stimuliše podrigivanje, uklanjajući gasove iz tankog creva. Međutim, treba izbegavati čestu primenu sode bikarbone jer to može da dovede do stvaranja želudačne kiseline i gastrointestinalnih problema. Žvakanje semena komorača još je jedna metoda rešavanja nadutosti i pomaže varenju. Čaj od mente i đumbira su odlični protiv gasova i nadutosti. Ne treba piti kafu i gazirana pića, nego čajeve.

Ishrana sa malo fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola (FODMAP) je dijetetski pristup dizajniran za upravljanje simptomima IBS-a, posebno nadutosti. Ovaj pristup ima tri glavne faze: ograničenje, ponovno uvođenje i personalizaciju. Svaka faza igra ključnu ulogu u identifikaciji i upravljanju unosom fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola (FODMAP) ishranom, za koje je poznato da pogoršavaju gastrointestinalne simptome zbog njihove loše apsorpcije i brze fermentacije u crevima. Pokazalo se da ova dijetalna intervencija daje poboljšanje u roku od šest nedelja. U prvoj fazi ove intevencije eliminiše se hrana sa visokim sadržajem FODMAP iz ishrane kako bi se smanjili simptomi (faza traje od 2 do 6 nedelja). Namirnice koje se izbegavaju u ovoj fazi su:

Oligosaharidi – nalaze se u mahunarkama (pasulj, sočivo, leblebije), kupusu, brokoliju, karfiolu i prokelju (rafinoza i stahioza); kao i u pšenici (hleb, testenine), luku, belom luku i artičokama (fruktani i galaktooligosaharidi – GOS).

Disaharidi – najčešći je laktoza, mlečni šećer prisutan u mleku, sladoledu, nekim sirevima i jogurtu.

Monosaharidi – fruktoza, voćni šećer koji se nalazi u medu, visokofruktoznom kukuruznom sirupu, kao i u voću poput jabuka, krušaka, manga i lubenice.

Polioli (šećerni alkoholi) – sorbitol, manitol, ksilitol, maltitol, izomalt, koji se koriste kao veštački zaslađivači u „dijetetskim” proizvodima, žvakaćim gumama i bombonama bez šećera, ali su i prirodno prisutni u nekom voću i povrću.

Ova faza ima za cilj da minimizira unos ugljenih hidrata koji se slabo apsorbuju i brzo fermentišu, što može dovesti do nadutosti i drugih simptoma IBS-a. U drugoj fazi ponovo se uvodi ishrana sa FODMAP. Sistematsko ponovno uvođenje ishrane sa FODMAP namirnicama vrši se u cilju identifikacije specifičnih okidača nadutosti (faza traje 8 nedelja). Hrana se ponovo unosi, ali postepeno, jedna po jedna namirnica, a pacijenti prate njihove simptome kako bi utvrdili koje namirnice mogu da tolerišu, a koje pogoršavaju njihove simptome. Ova faza pomaže u razumevanju individualnih nivoa tolerancije. U trećoj fazi se razvija dugoročan plan ishrane – pacijenti kreiraju personalizovan plan ishrane koji uključuje samo one namirnice koje mogu da tolerišu u određenim količinama. Cilj je da se postigne raznovrsnija i nutritivno adekvatnija ishrana, smanjujući rizik od nutritivnih nedostataka, uz održavanje kontrole simptoma. Ovakva dijeta nije bez izazova, pa zahteva da bude kontrolisana od strane lekara.

Farmakološke intervencije

Ukoliko dijetetske i životne promene nisu dovoljne, određene farmakološke intervencije mogu pružiti olakšanje. Mogu se koristiti:

• Lekovi za smanjenje gasova, poput simetikona, koji pružaju olakšanje od nadimanja i nelagodnosti.

• Antibiotici se mogu koristiti u određenim slučajevima, posebno kod SIBO-a.

• Nitazoksanid je primer leka koji je pokazao efikasnost u poboljšanju simptoma utičući na mikrobiotu creva. Rifaximin (rifaksimin) je još jedan često korišćen antibiotik za SIBO.

• Digestivni enzimi – uzimanje suplemenata poput laktaze ili alfa-galaktozidaze može pomoći u varenju laktoze i složenih ugljenih hidrata, sprečavajući njihovu fermentaciju.

• Probiotici i lekovi za motilitet – lečenje može uključivati upotrebu probiotika za podršku zdravoj crevnoj mikrobioti. Ponekad se koriste i lekovi koji utiču na motilitet creva (prokinetici) ili lekovi za ublažavanje drugih simptoma IBS-a. Personalizovana procena lekara je neophodna za prilagođavanje pristupa na osnovu individualnih karakteristika, jer su nadimanje i distenzija složeni i nespecifični simptomi.

Promene u ponašanju i načinu života

Ključno je izbegavanje navika koje dovode do prekomernog gutanja vazduha (aerofagije), kao što su žvakaće gume, prejedanje, halapljivo jedenje, brzo pričanje tokom jela ili pijenje gaziranih pića.

Redovna fizička aktivnost podstiče rad creva i pomaže u oslobađanju gasova, dok redukcija stresa (putem tehnika opuštanja, joge, meditacije, itd.) može značajno doprineti smanjivanju tegoba uzrokovanih nadutošću, s obzirom na snažnu vezu između centralnog nervnog sistema i creva.

Za pacijente sa funkcionalnim poremećajima, psihološka podrška, uključujući kognitivno-bihevioralnu terapiju, može biti veoma korisna.

Potrebno je izbalansirati obroke tako što će se smanjiti količina hrane po obroku i jesti sporije, uz dobro žvakanje hranu. Izbegavati namirnice koje stimulišu stvaranje gasova, pa samim tim uzrokuju nadutost. Na prvom mestu to su FODMAP namirnice. Pored toga treba redukovati unos masne i pržene hrane.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com