30 razloga da postanete rambler
Nova reč rambler nedovoljno je poznata čak i planinarima, a odnosi se na osobu čiji je hobi dugotrajna šetnja u prirodi, često u organizovanoj grupi
Iako možda ne možemo da se pohvalimo velikim brojem ljudi koja su popeli vrhove preko 8000 metara, ipak imamo mnogo uticajnih ljudi u svetskom planinarskom sportu.
Tako je bivši predsednik Planinarskog saveza Srbije Boris Mićić postao predsednik Evropske rambler asocijacije. I tu dolazimo do nove reči koja je nedovoljno poznata čak i planinarima, a prema različitim rečnicima odnosi se na osobu čiji je hobi dugotrajna šetnja u prirodi, često kao deo organizovane grupe.
U prevodu to je hodanje koje je očigledno u sadašnje vreme važnije od same borbe za zdravlje. Tako je naš Planinarski savez proglasio 12. septembar za Dan pešačenja, a za to postoji bar 30 razloga.
Naš Planinarski savez proglasio 12. septembar za Dan pešačenja
1. Jača kosti – Kako starimo, kosti postaju sve slabije, ali redovno hodanje može da ih ojača, povećavajući stres aktiviranjem ćelija koje grade kosti, zvane osteoblasti. Hodanje pomaže u sprečavanju smanjenja gustine kostiju, a još više pomaže trčanje ili dodavanje tegova za zglob.
2. Povećava snagu mišića – Starenjem se smanjuje snaga mišića. Hodanje može očuvati mišićnu masu i tonus, posebno mišića leđa i nogu.
3. Smanjenje telesne masti – Iako gubitak kilograma u velikoj meri zavisi od vaše ishrane, obično hodanje može da bude jako važno.
4. Poboljšava kardiovaskularno zdravlje – Šetnja je aerobna aktivnost i kao takva povećava puls i krvni pritisak, što rezultira većom efikasnošću srca. Analiza nekoliko studija zaključila je da je hodanje smanjilo rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 31%. Opšta preporuka za odrasle je da imaju najmanje 150 minuta nedeljno aerobnih aktivnosti umerenog intenziteta.
5. Podiže raspoloženje – Istraživanje je pokazalo da hodanja ima palijativni efekat na raspoloženje. Prema raznim studijima, hodanje može nadjačati efekte drugih emocionalno relevantnih događaja poput dosade i straha.
Hodanje pomaže u sprečavanju smanjenja gustine kostiju i može da očuva mišićnu masu i tonus
6. Utiče na ravnotežu i koordinaciju – Hodanje je bezbedna vežba koja pomaže u održavanju snage donjeg dela tela, što je ključno za dobru ravnotežu i koordinaciju. Lekari sugerišu starijim ljudima da vežbaju hodanje po ravnoj liniji i polako postavljajući nogu ispred noge, dok glavu drže uspravno.
7. Poboljšava cirkulacija – Kada je cirkulacija loša, mišići i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija da bi pravilno funkcionisali, što dovodi do umora i bolova. Hodanje pomaže u poboljšanju protoka krvi jer, dok hodate, unosite više kiseonika koji se zatim transportuje u mišiće, što poboljšava kardiovaskularno zdravlje, što je, naravno, presudno za pravilnu cirkulaciju.
8. Sprečava depresiju – Fizičke koristi od vežbanja pokazale su desetine studija, uključujući i studiju našeg dr Đorđa Ćurčića koji je dokazao da dozirano hodanje umerenog intenziteta ublažava simptome psihoza, ali i smanjuje pojavu negativnih efekata lekova.
9. Povećava pažnju – Hodanje poboljšava mentalnu oštrinu jer kao aerobna aktivnost pumpa više kiseonika u mozak. Nekoliko studija ukazuje da 20 do 30 minuta vežbanja pre obavljanja mentalnog zadatka ubrzava vreme reakcije i poboljšava donošenje odluka.
10. Suzbija konzumiranje hrane zbog nervoze i stresa – Stres oslobađa hormone zbog kojih ljudi posežu za hranom. Dokazano je da samo 15 minuta brzog hodanja umanjuje želju za grickalicama kod nekih ljudi sa prekomernom težinom.
Hodanje umerenog intenziteta ublažava simptome psihoza, ali i smanjuje pojavu negativnih efekata lekova
11. Poboljšava san – Hodanje prirodno oslobađa nivo melatonina, hormona koji pomaže da spavamo. Tako je, na primer, otkriveno da su žene u postmenopauzi, koje su šetale ili vežbale pre spavanja, imale bolji kvalitet sna od sedentarnih žena.
12. Smanjuje stres – Istraživači sugerišu da ljudi u svoju rutinu dodaju intenzivno hodanje kao efikasni način za smanjenje stresa.
13. Povećava izdržljivost – Poboljšana izdržljivost znači da ćete efikasnije sagorevati kalorije, a to će vam pomoći da izgubite kilograme.
14. Povećava dugovečnost – Redovno hodanje takođe je povezano sa nižom stopom smrtnosti kod starijih fizički sposobnih osoba, kao i kod dijabetičara.
15. Povećava tonus telo – Da biste još poboljšali tonus tela, hodajte uzbrdo ili povećajte nagib trake za trčanje. Brzina hodanja i veći otpor dovešće do većeg stresa na tetive i mišiće.
Dokazano je da samo 15 minuta brzog hodanja umanjuje želju za grickalicama
16. Jača imuni sistem – Prema studiji državnog univerziteta u Severnoj Karolini, brza šetnja oko 30 do 45 minuta dnevno može povoljno da utiče na imuni sistem i utiče na sve ostale faktore rizika i smanjenje bolovanja tokom zime i jeseni.
17. Smanjuje loš holesterol, poznat kao LDL – Hodanje, pomaže čoveku da smrša, što direktno pomaže u smanjenju holesterola. Gubitak samo 5% telesne težine može rezultirati znatno nižim nivoom LDL-a.
18. Smanjuje rizik od raka – Studija iz 2016. godine objavljena u medicinskom časopisu JAMA Internal Medicine otkrila je da vežbanje može da smanji rizik od 13 vrsta karcinoma.
19. Pomaže u varenju – Prema raznim studijama hodanje odmah nakon ručka brzim tempom 30 minuta dovodi do većeg gubitka kilograma, nego sat vremena nakon unosa hrane.
20. Sprečava demenciju – Šetnja od 20 minuta svakog dana mogla bi da smanji rizik od razvoja demencije za 40%, prema istraživanju koje su sproveli neurolozi na klinici Mejo u Americi. Prema drugoj studiji o demenciji na Univerzitetu u Pittsburghu, ljudi koji često hodaju povećavaju veličinu svog hipokampusa, dela mozga koji skladišti nova sećanja – za čak 2%.
Brza šetnja oko 30 do 45 minuta dnevno može povoljno da utiče na imuni sistem
21. Povećava kapacitet pluća – Hodanje povećava kapacitet pluća, što olakšava disanje, drugim rečima, manje je verovatno da ćete ostati bez daha.
22. Povoljno utiče na starost – Dugotrajna redovna fizička aktivnost, uključujući hodanje, povezana je sa „znatno boljom kognitivnom funkcijom kod starijih žena“, prema studiji iz 2004. godine objavljenoj u JAMA. Studija je obuhvatila skoro 19.000 žena starosti od 70 do 81 godine kod kojih je tokom dve godine procenjivana kognitivna funkcija. Otkriveno je da su žene koje su hodale laganim tempom najmanje 1,5 sati nedeljno imale bolje kognitivne rezultate od onih koje su hodale manje od 40 minuta nedeljno.
23. Povećava produktivnost – Ljudi koji su šetali zabeležili su porast kreativnosti za 60% u poređenju sa ljudima koji su sedeli. Vredi napomenuti da hodanje pomaže u kreativnom razmišljanu, ali ako treba da pronađete jedan tačan odgovor na problem, sedite i fokusirajte se.
24. Poboljšava inteligenciju – Prema studiji iz 2013. koju su sproveli istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu, aerobno vežbanje, poput hodanja, poboljšava inteligenciju zbog određenih hormona koji su na povećanom nivou tokom vežbanja.
25. Smanjuje simptome PMS-a – Svakog meseca, nekoliko dana ili nedeljno, oko 90% žena se žali na predmenstrualni sindrom (PMS). Simptomi se mogu kretati od blagih, kao što je nadimanje, do jakih, kao što su iscrpljujuće glavobolje. Hodanje od 60 minuta tri puta nedeljno tokom osam nedelja može da utiče da se žene osećaju mnogo bolje fizički, mentalno i emocionalno.
26. Vežba mišiće stopala – Šetnja je korisna vežba za ligamente, kao i kosti stopala. Posebno je dobra vežba hodanje bosim nogama po pesku, jer se istežu i jačaju ligamenti stopala, jer mekoća peska čini hodanje fizički stresnijim.
27. Smanjuje refluks kiseline – Hodanje može pomoći u smanjenju simptoma i epizoda refluksa kiseline iz želuca.
28. Smanjuje bol kod artritisa – Prema Američkom udruženju za artritis, šetnja može biti lek za bolne upale u bilo kom zglobu, jer jača mišiće, što rezultira manjim pritiskom na zglobove i samim tim manjim bolom. Indirektni efekat može biti gubitak kilograma, jer se smanjuje stres na zglob i ublažava bol.
29. Smanjuje krvni pritisak – Pristup snižavanju krvnog pritiska bez lekova može biti brza šetnja dnevno minimalno 40 minuta.
30. Utiče na probavu – Aerobna vežba stimuliše disanje i puls, pomažući prirodnoj kontrakciji mišića u crevima i redovnoj stolici.
Od marta 2020. čini se da šetnja ili hodanje postaje osnovni način zdravog načina života
Po mišljenju mnogih šetnja u prirodi ili hodanje preuzelo je primat u masovnosti od pravog planinarenja, jer je mnoga lakše izvodljivo, zahteva manje priprema i veština i zato mnogi mogu da priušte sebi dobru šetnju.
I sve je do ove godine bilo samo deo opšte čovekove borbe da nauči da živi i razume prirodu, ali i da pozitivno utiče na svoje zdravlje. A od marta 2020. se čini da šetnja ili hodanje postaje osnovni način zdravog načina života, podizanja imuniteta, držanja distance i sprečavanja infekcije korona virusom.