Upitnik: Koliko ste otporni na stres?
- Sadržaj:
- 1. Koji su ključni aspekti rezilijentnosti?
- 2. Upitnik – utvrdite stepen otpornosti na stres
- 3. Rešenje upitnika – skor rezilijentnosti
Rezilijentnost ili žilavost je sposobnost uspešnog prilagođavanja pri suočavanju sa životnim nedaćama, stresom i tragedijama. To je sposobnost „oporavka” od teških iskustava i obuhvata kombinaciju mentalne, emocionalne i fizičke adaptacije. (O suštini ovog pojma govori i sam njegov naziv, koji potiče od latinske reči resilire što znači skakati nazad, odskočiti, povratiti se ili izvući se).
U Rečniku Američke psihološke asocijacije (American Psychological Association – APA) rezilijentnost se definiše kao „proces i ishod uspešnog prilagođavanja teškim ili izazovnim životnim iskustvima, posebno kroz mentalnu, emocionalnu i ponašajnu fleksibilnost i prilagođavanje spoljašnjim i unutrašnjim zahtevima”.
Koji su ključni aspekti rezilijentnosti?
Adaptivnost: sposobnost da se prilagodite i ostanete funkcionalni uprkos izazovima.
Sposobnost oporavka i obnove nakon zastoja.
Rast: potencijal za prolazak kroz teška vremena i rast iz iskustva.
Nefiksiranost: rezilijentnost je veština koja se može razvijati tokom vremena.
U psihologiji se rezilijentnost teorijski posmatra dosta široko, te se govori o različitim tipovima rezilijentnosti (mentalnoj, emocionalnoj, fizičkoj i socijalnoj). Mi ćemo se u ovom tekstu usmeriti na aspekt koji predstavlja srž rezilijentnosti – otpornost na životne izazove i nedaće, tj. otpornost na stres. Treba uočiti da otpornost ovde ne znači potpunu neosetljivost na stres, već na sposobnost oporavka posle doživljenog stresa. Drugim rečima, rezilijentnost ćemo ovde posmatrati kao sposobnost oporavka nakon doživljenog stresa. To je psihološki kvalitet koji nekim ljudima omogućava da budu „nokautirani” životnim nedaćama, ali da se potom povrate i budu jaki barem kao pre „nokdauna”. Umesto da dozvole da ih teškoće, traumatični događaji ili neuspesi savladaju i iscrpe njihovu odlučnost, rezilijentne osobe pronalaze način da promene kurs, emocionalno se izleče i nastave da se kreću ka svojim ciljevima.
Koliko dobro će osoba izlaziti na kraj sa životnim izazovima i nedaćama, tj. sa stresom koje oni izazivaju, zavisi od niza faktora, a pre svega od načina na koji posmatra svet i angažuje se u njemu, od dostupnosti i kvaliteta društvenih resursa, kao i od specifičnih strategija prevladavanja koje osoba koristi u suočavanju sa stresom.
Premda genetska dispozicija igra određenu ulogu u tome, otpornost na stres nije urođena osobina; može se razviti učenjem i vežbanjem veština poput zdravog suočavanja, jakih društvenih veza i pozitivnog načina razmišljanja.
Kolika je vaša rezilijentnost, tj. otpornost na stres, saznaćete ako popunite upitnik koji su konstruisali psiholozi Brus Smit i saradnici sa Univerziteta Novi Meksiko u Albukerkiju, SAD. (Smith‚ B. W.‚ Dalen‚ J.‚ Wiggins‚ K.‚ Tooley‚ E.‚ Christopher‚ P.‚ & Bernard‚ J. (2008). The Brief Resilience Scale: Assessing the ability to bounce back. International Journal of Behavioral Medicine, 15, 194–200)
Upitnik – utvrdite stepen otpornosti na stres
Kako biste ustanovili stepen vaše rezilijentnosti, tj. otpornosti na stres, potrebno je da za svaku od narednih šest stavki procenite u kojoj meri je ona tačna kada ste vi u pitanju.
Dakle, na svaku stavku odgovorite zaokruživanjem samo jednog broja od 1 do 5, koristeći sledeću skalu:
- = Uopšte nije tačno kada sam ja u pitanju.
- = Više je netačno no što je tačno kada sam ja u pitanju.
- = Podjednako je netačno i tačno kada sam ja u pitanju.
- = Više je tačno no što je netačno kada sam ja u pitanju.
- = Sasvim je tačno kad sam ja u pitanju.
1. Brzo se oporavljam nakon teških vremena.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
2. Teško mi je da prebrodim stresne događaje.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
3. Ne treba mi dugo da se oporavim od stresnog događaja.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
4. Teško mi je da se vratim u normalu kada se desi nešto loše.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
5. Obično prolazim kroz teška vremena bez problema.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
6. Treba mi mnogo vremena da prebrodim neuspehe u životu.
1 2 3 4 5
(Uopšte nije tačno) (Sasvim je tačno)
Rešenje upitnika – skor rezilijentnosti
Sada izračunajte vaš skor rezilijentnosti na sledeći način:
• Bodujte svoje odgovore. Ukoliko ste na stavkama pod rednim brojem 2, 4 i 6 zaokružili jedinicu, dajte sebi za svaku od ovih stavki po 5 bodova, ako ste odgovorili zaokruživanjem cifre 2, dajte sebi 4 boda, za odgovor 3 dodelite sebi 3 boda, za odgovor 4 dodelite sebi 2 boda i za odgovor 5, dajte sebi 1 bod. Na stavkama pod rednim brojevima 1, 3 i 5 broj bodova odgovara cifri koju ste zaokružili.
• Saberite sve bodove i dobijeni zbir podelite sa 6.
Ako je vaš skor između 1,00 i 2,99
Imate poteškoća da se oporavite od stresa i neuspeha. Svoj rezultat biste mogli da shvatite kao potrebu za podrškom ili strategijama za izgradnju otpornosti na stres. Upražnjavajte vežbe svesnosti i samosaosećanja, osnažite svoje odnose sa drugim ljudima, postavljajte realne ciljeve i veselite se napretku, bavite se redovno fizičkom aktivnošću i ne ustručavajte se da potražite stručnu psihološku pomoć kada osetite potrebu za tim.
Ako je vaš skor između 3,00 i 4,30
Vaša otpornost na stres je uobičajena i karakteriše najveći broj ljudi. Dakle, vaša sposobnost da se oporavite od nedaća je tipična. Ipak, moguće je da biste mogli imati koristi od održavanja zdravih životnih navika i tehnika upravljanja stresom.
Ako je vaš skor između 4,31 i 5,00
Vi ste natprosečno otporni na stres. Brzo se oporavljate od teških izazova i možete da napredujete i pod pritiskom. To je vaša snaga, ali je i dalje važno da pratite nivoe svog stresa kako biste izbegli „pregorevanje”.
Shutterstock.com
Na kraju, bez obzira na rezultat koji ste postigli, dobro bi bilo da imate u vidu sentencu hrišćanskog pastora i motivacionog pisca Čarlsa Svindola: Život je 10 odsto ono što nam se događa i 90 odsto kako reagujemo na to.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com