Ženama treba duplo manje vežbanja da zaštite srce nego muškarcima

Uprkos tome što smernice Američkog udruženja za srce (AHA), Evropskog kardiološkog društva (ESC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – AHA/ESC/WHO, jednako preporučuju najmanje 150 minuta nedeljno umereno do intenzivno teške fizičke aktivnosti (MVPA) za oba pola, i dalje postoji značajan „rodni jaz” u fizičkoj sposobnosti i pridržavanju preporuka. Njegov uticaj na nastanak i prognozu koronarne bolesti srca (CHD) ostaje nedovoljno istražen.

Nešto što sam samo primećivao, ali nisam imao objašnjenje, konačno je dobilo naučnu argumentaciju. Naime, primetio sam da ako žene vežbaju manje od muškaraca, postižu slične ili iste efekte na zdravlje srca, aerobnu sposobnost i procenat masti. Iako je delovalo kao ʼvuduʼ, ispostavilo se da je nauka. Studija, nedavno objavljena u časopisu Nature Cardiovascular Research, pokazala je da žene postižu iste kardiovaskularne koristi sa dvostruko manjom količinom fizičke aktivnosti nego muškarci. Sada mi je malo lakše, jer bolje razmem i sebe i drage osobe oko mene.

Zašto žensko telo bolje reaguje na vežbanje?

Naučnici sa Univerziteta Sjamen (Xiamen University) u Kini analizirali su više od 80.000 ispitanika iz britanske biobanke koji su nosili pametne satove i akcelerometre za praćenje aktivnosti. Rezultati su više nego jasni:

• Ženama je bilo dovoljno oko 250 minuta vežbanja nedeljno da smanje rizik od koronarne bolesti srca za 30 odsto.
• Muškarci su morali da vežbaju čak 530 minuta nedeljno (skoro devet sati!) da bi postigli isti efekat.

Preciznije, u ovom radu analizirana je fizička aktivnost merena akcelerometrom kod 80.243 učesnika bez koronarne bolesti srca, radi procene incidencije koronarne bolesti srca, kao i kod 5.169 pacijenata sa postojećom koronaranom bolešću srca, radi procene ukupnog mortaliteta.

U poređenju sa osobama koje se nisu pridržavale preporuka, učesnici koji su se pridržavali smernica imali su:

·        22 odsto manji rizik od koronarne bolesti srca kod žena,

·        17 odsto manji rizik kod muškaraca.

Još zanimljivije, među osobama koje su već imale bolest srca, žene koje su ispunile preporuke za fizičku aktivnost imale su tri puta manji rizik od smrti tokom praćenja, u odnosu na muškarce koji su bili isto aktivni.

Zašto žensko telo bolje reaguje? Naučnici imaju nekoliko mogućih objašnjenja.

• Hormonske razlike (posebno estrogen) čine da ženski metabolizam drugačije reaguje na opterećenje.

• Struktura mišićnih vlakana kod žena favorizuje bolju oksidaciju masti i efikasniji energetski metabolizam.

• Bolja regulacija glukoze i otpornost na oksidativni stres doprinose većem efektu zaštite srca.

Drugim rečima, žensko telo je evolutivno „podesilo” da maksimalno koristi benefite pokreta, možda zato što je vekovima bilo „u pokretu”, kroz brigu o porodici i preživljavanje, a ne kroz trening. O tome sam već pisao. Žene su tokom celog života aktivnije nego muškarci, što znatno doprinosi njihovom aerobnom kapacitetu, nižoj srčanoj frekvenciji i boljoj kondiciji. Sve to zajedno predstavlja zdraviji životni stil.

Šta ovo znači u praksi?

Preporuke ostaju iste za sve: najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage bar dva puta nedeljno. Ali za žene koje misle da „nemaju vremena za vežbanje”, poruka je jasna – i malo vežbanja donosi mnogo. Već polusatna šetnja pet puta nedeljno može smanjiti rizik od srčanih bolesti i poboljšati kvalitet života.

Ova studija pokazuje nešto o čemu stalno pričamo – da iste preporuke ne odgovaraju svima. Vreme je da u smernice uključimo polno-specifične pristupe kako bismo zaista zaštitili zdravlje žena, jer one nisu isto što i muškarci. To znači da žene ne treba da pokušavaju da „sustignu” muške norme vežbanja, već da slušaju svoje telo, jer ono reaguje pametnije nego što mislimo.

Kako sam davno napisao: „Žene treba da se edukuju o simptomima i lečenju srčanog udara i da se bore da održe zdravu telesnu težinu. Suštinski, nikad nije kasno za usvajanje zdravog načina života.”

Ne morate trenirati kao maratonac da biste imali zdravo srce. Dovoljno je da budete dosledni. Rezultati ovog istraživanja naglašavaju značaj polno-specifičnih strategija prevencije koronarne bolesti srca, uz korišćenje nosivih uređaja (wearables) koji mogu pomoći u smanjenju „rodnog jaza” tako što će dodatno motivisati žene da se bave fizičkom aktivnošću. Zato, iskoristite pametne satove koji su sada više nego dostupni i pratite koliko sve što radite ima uticaja na vaše zdravlje. I vežbajte, hodajte i mislite pozitivno.

Referenca: https://www.nature.com/articles/s44161-025-00732-z