Šta medicina (još uvek) ne uči – i zašto nas to košta zdravlja i života
Mnogo puta sam do sada, i tokom predavanja studentima, govorio o temama koje skoro uopšte nisu zastupljene na većini medicinskih fakulteta. Gotovo je neverovatno da studenti ne uče ništa o vežbanju i doziranoj fizičkoj aktivnosti, monitoringu srčane frekvencije, sarkopeniji, proceni procenta telesnih masti i drugim univerzalno prihvaćenim parametrima zdravog načina života.
Podrazumeva se da lekari znaju sve o ishrani, a realnost je da znaju tek osnove – ponešto o makronutrijentima i gotovo ništa o savremenoj ishrani. I dalje se o suplementima poput whey proteina (proteina surutke) i kreatina govori kao o hemiji, iako ih koristi većina ljudi koji vežbaju i žive aktivno. Danas se dešava da jedan prosečno informisani fitnes trener zna više o zdravoj ishrani od lekara koji je upravo diplomirao.
Nisam znao da li je situacija slična i u svetu, sve dok nisam čuo govor dr Kejsi Mins (Casey Means), lekarke koju je za glavnog zdravstvenog savetnika predložio Robert F. Kenedi mlađi. Iako je oštro kritikovana jer nema licencu, i nije praktično lečila pacijente, njen govor je otvorio niz tema o američkom zdravstvenom sistemu, ali, zapravo, i o svima nama.
Dr Mins je jasno rekla: Glavni uzrok hroničnih bolesti je narušeno metaboličko zdravlje. A ono što dodatno boli jeste činjenica da se o njegovim uzrocima gotovo uopšte ne govori.
Rekla je da tokom studija medicine na Stanfordu nije naučila ništa o desetinama hiljada radova koji objašnjavaju zašto zdravlje u Americi rapidno propada, niti kako faktori iz okruženja na to utiču. Navela je brojne primere. Na primer, da svaka dodatna porcija ultraprerađene hrane povećava rizik od prerane smrti za 18 odsto, a da ta hrana danas čini čak 67 odsto dečje ishrane u SAD.
Nije imala nijedan kurs iz ishrane. Nije naučila da 82 odsto nezavisnih studija pokazuje štetnost procesirane hrane, dok 93 odsto studija koje finansira industrija tvrdi suprotno. Niko joj nije rekao da 95 odsto autora USDA (United States Department of Agriculture) prehrambenih smernica ima sukob interesa.
Nije se učilo ni o tome da se godišnje na hranu u SAD sipa više od milijardu funti sintetičkih pesticida, da mikroplastika čini 0,5 odsto mase ljudskog mozga, da je više od 80.000 industrijskih toksina ušlo u naše domove i organizme, da teški metali poput olova i aluminijuma dospevaju u ishranu i kozmetiku, pa čak i u obavezne lekove.
Nauka zna da hodanje od 7.000 koraka dnevno smanjuje rizik od demencije, dijabetesa tipa 2, raka i gojaznosti za 40–60 odsto – ali o tome se ne uči. U Americi prosečan čovek dnevno pređe 3.500 koraka. Kod nas nema podataka, ali istraživanja govore da je situacija još gora.
Lekare niko ne uči o snu – iako je dokazano da samo pet noći bez sna može izazvati predijabetes. Danas ljudi spavaju 20 odsto manje nego pre jednog veka.
Još poraznije: Naša deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici u maksimalno obezbeđenim zatvorima. A znamo da nedostatak sunčeve svetlosti uništava naš cirkadijalni ritam, koji upravlja gotovo svim ćelijskim funkcijama.
Ono što posebno poražava jeste uticaj industrije na medicinu: Organizacije koje kreiraju kliničke smernice, poput Američke dijabetološke asocijacije i Pedijatrijske akademije, primile su milione dolara od Koka-Kole, Cadbury-ja i proizvođača vakcina.
Shutterstock.com
Dr Mins nije naučila, a ni mi nismo, da bi promenom ishrane i životnog stila, uz političku volju i hrabrost, mogli zaustaviti epidemiju hroničnih bolesti, spasiti milione života i uštedeti trilione dolara godišnje.
Na kraju, njena rečenica me je duboko pogodila:
„Ovo nije samo zdravstvena, već i duhovna kriza. Biramo smrt umesto života. Biramo tamu umesto svetlosti – za ljude i planetu, koji su neraskidivo povezani.”
Da bismo izašli iz ovog začaranog kruga, moramo ponovo poštovati život, prirodu, zdrav razum i čudo koje predstavlja ljudsko biće.
Možda je vreme da pitanje o tome šta lekari znaju, zamenimo pitanjem – Zašto nas nisu učili o onome što najviše ubija?”
Naslovna fotografija – Shutterstock.com
Izvori
1. https://www.e-enm.org/journal/view.php?doi=10.3803%2FEnM.2022.1582&utm_source=chatgpt.com