Mentalno i kardiovaskularno zdravlje su definitivno povezani
- Sadržaj:
- 1. Novi pojam: „Psycho-Cardio tim”
- 2. Fizička aktivnost – najbolji antidepresiv za srce
- 3. Srce stari sa emocijama
- 4. Poruka za svakoga od nas
Evropsko udruženje kardiologa (ESC) objavilo je prvi sveobuhvatni konsenzus o vezi između mentalnog zdravlja i bolesti srca, čime je zvanično potvrđeno da srce i um nikada ne obolevaju odvojeno.
Prema podacima Evropskog udruženja kardiologa, depresija pogađa između 20 i 40 odsto pacijenata s koronarnom bolešću, dok anksioznost pogađa i do 50 odsto obolelih. Pri tome, istraživanja pokazuju da su žene češće pogođene anksioznošću i depresijom posle srčanih događaja. Psihosocijalni faktori, poput stresa i usamljenosti, izraženiji su i snažnije utiču na ishod i oporavak kod žena koje su preživele infarkt ili imaju srčanu insuficijenciju.
Kod pacijenata sa srčanim oboljenjima, prisustvo depresije povećava rizik od smrtnog ishoda i ponovnog infarkta i do dva puta. Istovremeno, rizik smanjuje pridržavanje terapiji, fizičkoj aktivnosti i zdravim navikama.
Usamljenost i socijalna izolacija predstavljaju ozbiljne i često zanemarene faktore rizika koji povećavaju verovatnoću razvoja i pogoršanja bolesti srca za čak 30 odsto i mogu se uporediti s rizikom pušenja.
Dakle, „psihološki stres, depresija, usamljenost i socijalna izolacija prepoznati su kao nezavisni faktori rizika za nastanak i pogoršanje bolesti srca”, navodi se u konsenzusu.
S druge strane, pozitivna mentalna stanja – optimizam, zahvalnost i osećaj smisla – imaju zaštitni efekat na kardiovaskularno zdravlje.
Novi pojam: „Psycho-Cardio tim”
Konsenzus uvodi novi model lečenja – Psycho-Cardio tim, koji okuplja kardiologe, psihologe, psihijatre, medicinske sestre i socijalne radnike. Cilj je da se pacijent sagleda holistički, ne samo kao osoba sa srčanom bolešću već i kao čovek sa emocionalnim, porodičnim i društvenim kontekstom, koji utiču na njegovo zdravlje.
Preporučuje se da svaka osoba sa srčanom bolešću prođe skrining na depresiju, anksioznost i posttraumatski stres, te da tretman obuhvati psihološku terapiju, edukaciju, fizičku aktivnost i promene životnog stila.
Ovakvi Psycho-Cardio timovi već funkcionišu u više evropskih zemalja, poput Nemačke, Holandije, Švedske i Velike Britanije, gde psiholozi rade u okviru kardioloških klinika ili rehabilitacionih centara, a ESC preporučuje njihovo šire uvođenje u sve zemlje Evropske unije.
Fizička aktivnost – najbolji antidepresiv za srce
Fizička aktivnost, navodi se u dokumentu, ima dvostruki efekat – jača srčani mišić i istovremeno deluje kao najprirodniji antidepresiv.
Samo 150 minuta umerenog kretanja nedeljno (npr. brzi hod, bicikl, plivanje, joga ili ples) smanjuje rizik od depresije za 30 odsto, a rizik od kardiovaskularnih bolesti za 35 odsto. A tek rizik od kognitivnih poremećaja – podsetite se.
Aktivni ljudi imaju niže vrednosti krvnog pritiska, boljeg su raspoloženja i spavaju kvalitetnije, a i sam oporavak posle infarkta teče brže kod onih koji redovno vežbaju.
Konsenzus naglašava da fizička aktivnost nije samo dodatak lečenju – ona je sastavni deo terapije za sve pacijente s kardiovaskularnim bolestima.
Srce stari sa emocijama
Starije osobe posebno su ranjive. Do 80 odsto pacijenata sa srčanom insuficijencijom pokazuje znake krhkosti (fragility), koja je često povezana sa depresijom i anksioznošću.
Depresija i krhkost, navode autori, međusobno se pojačavaju – tuga, gubitak smisla i socijalna izolacija mogu doslovno ubrzati fizičko propadanje.
Neke ključne brojke iz ESC konsenzusa
| Faktor | Učestalost kod kardiovaskularnih bolesnika | Efekat na rizik |
| Depresija | 20–40% | 2x veći rizik od ponovnog infarkta i smrti |
| Anksioznost | Do 50% (posebno kod žena) | Povezana s lošijom kontrolom pritiska i ritma |
| Usamljenost / socijalna izolacija | ~30% | Sličan rizik kao pušenje ili gojaznost |
| Redovna fizička aktivnost (150 min. nedeljno) | — | Smanjuje rizik od depresije 30% i bolesti srca 35% |
Poruka za svakoga od nas
Zaključak dokumenta je jednostavan, ali snažan: Briga o srcu mora uključivati i brigu o umu.
Ako vas život „stisne u grudima”, ne mora to uvek biti samo srce – možda vam telo poručuje da zastanete, prodišete i potražite podršku.
Jer, kako navodi Evropsko udruženje kardiologa:
Zdravo srce nije moguće bez zdravog uma.
Mojim saradnicima i meni ostaje uteha da smo pre 13 godina o svemu napisali knjigu Zdravo srce za sve, jer smisla ima jedino ako smo svi zdravi.
Shutterstock.com
Naslovna fotografija – Shutterstock.com