Britanski naučnici na putu da kancer pošalju u istoriju

Nekoliko britanskih naučnika pasionirano radi na pronalascima koji bi, s jedne strane, trebalo da spreče pojavu kancera , da ga uoče mnogo ranije, dok je još u nastajanju ili ako se javi omoguće primenu preciznih, ciljanih terapija. Svako od njih troje, koje u ovom tekstu pominjemo, ima svoju misiju i motive; oni ne rade zbog prestiža ili novca, već zbog cilja koji bi, ako se ostvari, bio vrlo bitan za čovečanstvo! To im daje neverovatan elan i podstrek. Kada znaju da bi uskoro mogli da dođu do rešenja, kada imaju ideje i sredstva, smatraju da ne bi bilo moralno da stanu. Očekuje se da će se u vrlo bliskoj budućnosti uvesti inovacije, kako kada je reč o prevenciji, tako i kada je reč o otkrivanju i lečenju raka. Svako od naučnika koje pominjemo u tekstu, radi na ostvarivanju cilja u jednoj od ovih oblasti.

Profesor Sara Blagden – univerzalna vakcina kao prevencija kancera

Jedna od naučnica je Sara Blagden, profesorka eksperimentalne onkologije na Oksfordu. Ona se često metaforično pita kako to neki meteori padaju na zemlju i razaraju živote, a mi samo gledamo. Problem postoji hiljadama godina… Umesto da se samo pitamo, zar ne bi bilo neverovatno da sprečimo da se kancer uopšte pojavi!?

Ona je odlučila da svoje vreme posveti radu na sprečavanju kancera, jer današnje tehnike ubrzavaju procese istraživanja i moglo bi da dođe do otkrića vrlo brzo, što bi nepovratno promenilo svet. Naravno, i finansiranje je bitno, a njeno istraživanje finansijski puno pomaže Cancer research UK.

Za prof. Saru Blagden to nije samo profesionalno pitanje, već je i lični izazov. Njeno mišljenje je da bi bilo sebično i nemoralno da se ne iskoriste ʼavenijeʼ koje se otvaraju, jer je u današnje vreme moguće izvesti mnoge eksperimente, i to mnogo brže nego što je bilo i samo deceniju unazad.

Ona prvenstveno radi na razvoju vakcine koja bi bila efikasna prevencija. Npr. za grupu HPV virusa, koji su se pokazali odgovorni za razvoj raka grlića materice, razvijena je vakcina koja se preporučuje devojčicama i devojkama – statistika pokazuje da je taj oblik raka u opadanju.

Prof. Sara Blagden je na ideju došla primenjujući imunoterapiju kod pojedinih pacijenata. Zamisao joj je da se prekancrerogena ćelija prepozna i uništi pre nego što se trnasformiše u goru verziju, što je proces koji često traje godinama. Profesorka tu fazu uopređuje sa larvama moljaca, odnosno lutkama, u kojima se prvo razvija gusenica, koja tek nakon razvoja postaje odrasli insekt (moljac). Znači, trebalo bi reagovati ranije, jer u prirodi proces u organizmu često prođe nezapaženo.

Ako bude uspešna, ne bi bilo više tempiranih bombi!

Ona radi na University College London i Francis Crick institutu, a namera joj je da se pronađe više specifičnih vakcina za više oblika kancera, koje bi se spojile u jednu univerzalnu, i da se na taj način spreči bolest bilo gde da se potencijalno nalazi u našem organizmu.

Mogla bi se, na primer, unapred nazvati ALLVAx. Ona bi štitila od dvadesetak vrsta kancera.

Shutterstock.com

Profesor Ričard Mer – precizna, ciljana terapija

Drugi naučnik koji je na sličnom putu, profesor Ričard Mer (Richard Mair), koji radi na Kembridžu, smatra da imamo mogućnost da se medicina promeni zauvek. On radi kao neurohirurg i bavi se jednim od najnezgodnijih karcinoma – glioblastomom, koji se može lečiti, ali za sada se ne može izlečiti.

Naš organizam ima mehanizme za borbu, ali ovaj nezgodni, nevidljivi neprijatelj, kao da je naučio da ih zaobiđe.

Nadamo se da će prof. Mer naći načina da se izbori, optimističan je i ima veliku želju da uspe. Šanse se povećavaju samim tim što radi na Kembridžu, jer je ovaj univerzitet jedan od najvećih svetskih centara za inovacije.

Njegov tim koristi sekvencioniranje DNK da bi pronašao mutacije i na osnovu tog rezultata ciljao odgovarajući lek/terapiju. Sve to je danas moguće brzo uraditi pomoću mašina i veštačke inteligencije – stigli smo do primene jednog oblika persnalizovane medicine o kojoj smo ranije pisali.

Profesor Karolin Dajv – hipersenzitivni skrining

Prof. Karolin Dajv (Caroline Dive) radi u trećem velikom centru, na Univerzitetu u Mančesteru, u centru za biomarkere.

Uz pomoć biomarkera, koji se analiziraju u uzorcima krvi, mogu se otkriti mikrofragmenti tumora koje tumor odbacuje. Na osnovu tih rezultata može se otkriti prisustvo izmenjenih ćelija pre nego što se jave bilo koji simptomi. Testovi su toliko senzitivni da mogu otkriti prisustvo i pre nego što rezultati ili snimci skenera pokažu bilo kakvu promenu.

Oni doprinose određivanju odgovarajuće terapije, utvrđivanju da li je tumor u remisiji ili da li uopšte ima najave da će se razviti. Da bi objasnila o kolko senzitivnoj metodi se radi, profesorka to upoređuje sa otkrivanjem zrna peska na plaži.

Da bi se razvio takav test, potrebno je mnoštvo eksperimenata, jer rezultat mora biti 100 odsto tačan. Na tome rade i druge laboratorije širom sveta, čime se proces ubrzava. Iako se možda do rezultata neće doći u narednoj godini, ona smatra da je moguće i realno (i tome se nada) da se ova zamisao ostvari i to postane normalan pristup tokom njenog života.

Troje pomenutih naučnika definitivno želi da ostavi trag, da dâ svoj doprinos nauci. To ih pokreće, vrlo su optimistični i veruju da ono što se danas smatra neizlečivim uskoro može postati izlečivo, bilo analizom kapljice krvi, vakcinom kao vidom prevencije ili ciljanom terapijom.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvor: Times UK