Praznici bez maske iz ugla žena sa iskustvom

Praznici su radost, darivanje i, na kraju, slobodni dani i slobodno vreme. Na sve strane mediji podsećaju na radost, porodicu, zajedništvo. Međutim, iza svega toga stoji i pritisak u svakom smislu – emotivnom i profesionalnom, pre svih.

Dokazano je da za veliki broj ljudi, naročito za žene u zrelijoj životnoj i profesionalnoj fazi, ovaj praznični period donosi i emotivni teret. Iza blještavih slika porodičnih okupljanja i savršeno upakovanih poklona, često se kriju umor, veliki rad na godišnjim izveštajima i planovima, osećaj odgovornosti prema svima osim prema sebi, kao i pritisak da se „sve izvede kako treba”. A tu je i tuga, kažu iskusniji psiholozi.

Psiholozi ističu i da praznici imaju sposobnost da pojačaju već postojeće emocije. Ako je godina bila zahtevna, praznici neće učiniti da osećaji nestanu. Naprotiv, mogu ih pojačati. Kako navodi klinički psiholog Džesika Šrejder „praznici ne stvaraju nužno stres i tugu, ali ih često iznose na površinu, jer simbolično predstavljaju trenutke kada ʼbi trebalo’ da budemo srećni”.

Za žene koje su godinama balansirale između karijere, porodice, brige o drugima i ličnih ambicija, praznici mogu da budu još jedan projekat koji treba uspešno realizovati. Upravo tu leži ključni izazov: kako u sezoni visokih očekivanja sačuvati unutrašnju ravnotežu, profesionalno dostojanstvo i emocionalno zdravlje.

Rast ne dolazi iz savršenstva

Jedna od korisnih perspektiva za razumevanje prazničnog stresa dolazi iz sveta profesionalaca i poslovanja. Zanimljiv je takozvani 70–20–10 model koji kaže da se najveći deo ličnog i profesionalnog rasta ne događa kroz teoriju ili savete, već kroz stvarna iskustva, odnose i refleksiju.

Kako objašnjava psiholog Monika Flajšhauer, „emocionalno zahtevni trenuci nisu znak neuspeha, već signal da se nalazimo na tački razvoja”. Prema ovom modelu, oko 70 odsto naučenog dolazi iz izazovnih životnih situacija, upravo onih kakve praznici često donose: porodične dinamike koje se ponavljaju, razgovori koje bi svako najradije izbegao, osećaj odgovornosti i obaveze da se bude stub stabilnosti za druge.

Za žene sa bogatim životnim i profesionalnim iskustvom, važno je da se ovi trenuci ne doživljavaju kao lični poraz ili „korak unazad”, već kao deo razvoja i rasta. Emocionalna zrelost ne znači odsustvo nelagode, već sposobnost da se ona prepozna, razume i integriše, važan je podsetnik psihologa.

Snaga odnosa i pogled na unutra

Drugi deo rasta, prema ovom modelu, dolazi iz odnosa sa drugima. Razgovori sa osobama koje pružaju realnu, ali dobronamernu perspektivu – partnerima, bliskim prijateljima, terapeutima ili mentorima – često su ključni za razumevanje sopstvenih reakcija.

Psihoterapeut Ejpril Lejn Benson piše da „u zrelim godinama žene često nose višestruke identitete – profesionalne, porodične, negujuće – ali retko dobiju prostor da ih same obrade bez osećaja krivice”. Upravo zato razgovori u kojima nema potrebe za ulogama i dokazivanjem postaju dragoceni.

U poslovnom kontekstu, ova vrsta refleksije pomaže ženama da prepoznaju obrasce ponašanja koje možda godinama ponavljaju. Tu su preuzimanje prevelike odgovornosti, potiskivanje sopstvenih potreba ili izbegavanje konflikta zarad mira. Praznici, iako emotivno zahtevni, mogu poslužiti kao ogledalo tih obrazaca.

Granice kao izraz zrelosti

Jedna od najvažnijih tema o kojoj se rado priča u ovom periodu jeste postavljanje granica.

Granice nisu znak distance ili hladnoće, već znače samopoštovanje i emocionalnu inteligenciju. Kako navodi psiholog Geri Drevič, „žene često lakše postavljaju granice u poslovnom okruženju nego u privatnom, iako su privatne granice podjednako važne za mentalno zdravlje”.

Za žene sa iskustvom, koje su već izgradile profesionalni identitet, praznici mogu biti prilika da se veštine jasne komunikacije i samosvesti primene i van kancelarije. Reći „ne”, ograničiti vreme provedeno u iscrpljujućim situacijama ili pomeriti očekivanja, nisu radikalni potezi, već znak emocionalne i profesionalne stabilnosti.

Kada kupovina postaje emocionalni ventil

Poseban izazov praznične sezone jeste potrošnja. Iako je darivanje duboko ukorenjeno u kulturi praznika, psiholozi upozoravaju da kupovina može postati način „baratanja” emocijama i emotivna regulacija. Kompulsivna kupovina, prema istraživanjima, često nije povezana s potrebom za predmetima, već s pokušajem da se ublaže stres, tuga ili osećaj praznine.

Ejpril Lejn Benson naglašava da „kupovina tada postaje kratkoročno olakšanje, ali dugoročno produbljuje osećaj gubitka kontrole i krivice”. Za žene koje su finansijski odgovorne i svesne vrednosti novca, važno je da prepoznaju razliku između svesnog darivanja i impulsivne potrošnje koja služi kao emocionalni izlaz.

Ne zaboravite sebe

Jedna je jednostavna istina na koju psiholozi podsećaju: praznici ne moraju da budu savršeni da bi bili vredni. Za mnoge žene u zrelijem dobu, ovo je faza života u kojoj se prioriteti menjaju – od dokazivanja ka očuvanju, od brzine ka smislu.

Zrele osobe rast ne doživljavaju kao dramatičnu promenu već kao suptilno pomeranje odnosa prema sebi. Praznici mogu biti upravo to: trenutak tišine kada sebi svako može da dozvoli i umor, i mir, i nesavršenost.

U danima koji pozivaju na darivanje, možda je najzreliji izbor da naučite kako da ne zaboravite sebe – rekli bi psiholozi.

Naslovna fotografija- Shuttersrock.com