Kako smo putovali u veku Orijent ekspresa

Ako mislite da na putovanje uvek ponesete previše stvari, slobodno posetite izložbu Putovanje u XIX veku, upravo otvorenu u Konaku kneza Miloša u Topčideru i – utešite se. Tamo možete videti putni kovčeg i ogromne kutije za šešire bez kojih nijedna dama koja je držala do sebe u XIX veku nije kretala na put.

Putnička revolucija na parni pogon

Pored prtljaga, za kakav su svakako bili potrebni nosači, izložba otkriva i mnoge druge, daleko ozbiljnije aspekte putovanja u veku u kome je razvoj železnice i parobroda omogućio pojavu putničke revolucije, kako su to definisali autori izložbe i pratećeg kataloga Boris Marković, Srđan Beljić i Nikola Milikić.

Konak kneza Miloša pravo je mesto za ovakvu izložbu, jer je ta građevina orijentalnog stila vršnjak putničke revolucije. Doduše, sam knez Miloš Obrenović nije bio naklonjen putovanjima, pa je posle propasti Prvog srpskog ustanka ostao u Srbiji, mada je Karađorđe sa drugim vojvodama i još oko 100 000 Srba prebegao preko Save i Dunava, iz Turske u Austrijsku carevinu.

Za Srbiju, taj XIX vek, koji je tema izložbe, počinje Prvim srpskim ustankom 1804, a završava se krvavim ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović 1903. U tom razdoblju desilo se mnogo teških bitaka i krvavih događaja, ali je to bio i period kada je Srbija na Berlinskom kongresu postala 24. nezavisna evropska država, a 1882. postala i nasledna kraljevina, sa Milanom Obrenovićem kao prvim kraljem posle Kosova.

Konak kneza Miloša u Topčideru © Istorijski muzej u Beogradu

Kralj Milan, od prvih šina do Orijent ekspresa

Za razliku od osnivača svoje dinastije, Milan je bio pasionirani ljubitelj putovanja. Za njegove vladavine u Srbiju je stigla železnica, prvo od Beograda do Niša, a potom i dalje. Tek 1889, kad je izgrađen krak od Niša do Varne, najpoznatiji voz na svetu Orijent ekspres mogao je bez prekida da protutnji celu svoju rutu od Pariza do Konstantinopolja, tj. Istanbula. Tako je pruga spojila Okcident, kako su onda nazivali ono što mi zovemo zapad, sa Orijentom. A Beograd je bio na pola puta.

Železnička veza bila je značajna za diplomate, poslovne ljude, trgovce, istraživače. Specifičnost Orijent ekspresa bila je u tome što je imao udobne kupee za spavanje, dobre toalete, sistem za grejanje i luksuzni restoran, zbog čega je postao atraktivan i za prve turiste, koji su sada putovali radi uživanja.

Hadžije i njihova putovanja u sveta mesta

U vreme kada Agata Kristi opisuje Orijent ekspres u svom čuvenom romanu o detektivu Herkulu Poarou, taj voz je tri puta nedeljno saobraćao na relaciji Pariz–Beč–Beograd–Niš–Sofija–Istanbul. I tada je damama za put bilo potrebno barem nekoliko onih kutija za šešire sa izložbe Putovanja u XIX veku.

Na izložbi možemo da vidimo i fotografiju kralja Milana Obrenovića i njegovih prijatelja sa broda kojim je, posle abdikacije 1889, išao na pokloničko putovanje u Jerusalim. Autori izložbe podsećaju da su hodočašća u Jerusalim i druga sveta mesta, kao što su Sveta Gora ili važni manastiri, bila jedan od važnih oblika putovanja u XIX veku. Ta putovanja su bila teška i skopčana s velikim rizicima, što zdravstvenim, što od razbojnika, ali bi zato hodočasnici po povratku dobijali titulu hadžije i svome prezimenu dodavali prefiks hadži.

Kralj Milan s pratnjom i saputnicima na brodu na putu za Jerusalim © Istorijski muzej Srbije

Putovanja radi obrazovanja za novo lice Srbije

Iz turskog ropstva i ustanaka za osobođenje Srbija je izašla gotovo bez školovanih ljudi, pa je od 1839. uvedena praksa da se jedan broj najtalentovanijih učenika Liceja (kasnije Velike škole) o državnom trošku šalje na studije u inostranstvo. Te mladiće zvali su blagodejanci jer je zvanična reč za stipendiju tada bila blagodejanije. Oni su se uglavnom školovali u Austriji i Nemačkoj, ali i Švajcarskoj i Parizu.

ʼParizlijeʼ (oni koji su studirali u Parizu) su bili najviše na ceni, a njima je pripadao i Jovan Ristić, jedan od najznačajnijih političara Srbije XIX veka. Blagodejanci su imali obavezu, a i želju da se vrate u zemlju, i za nekoliko decenija iz korena su izmenili Srbiju. Ovi naši mladići koji su putovali radi obrazovanja takođe su deo putničke revolucije.

Zašto Srbi putuju u banje?

Da bi detaljnije prikazao razvoj putničke revolucije u Srbiji, autorski tim je izložbu podelio u tri celine. Prva se bavi razvojem puteva, prevoznih sredstava i tehnoloških osnova za omasovljavanje putovanja. Druga celina posvećena je srpskim putnicima iz XIX veka, njihovim motivima za putovanje i utiscima koje su sa tih putovanja donosili. Osim blagodejanaca, putovali su i trgovci, diplomate, ali i izbeglice. Tako se na izložbi mogu videti putne isprave srpskih izbeglica koji su, posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813, spas potražili u Austrijskoj i Ruskoj carevini.

Putna propusnica austrijske policije na ime kneza Mihaila Obrenovića, Beč 1856. © Istorijski muzej Srbije

Kuriozitet je i pasoš kneza Mihaila Obrenovića, koji se čuva u Istorijskom muzeju Srbije.

U drugoj polovini veka, sve veći broj pripadnika građanske klase počeo je redovno da odlazi u srpske, pa i inostrane banje, mada je na to bilo i zluradih komentara, kao što je ovaj koji navode autori izložbe: „Trećina se po banjama leči zbog slabosti, trećina od besniluka, a trećina ni sama ne zna zašto.”

Prve putnice, sifražetkinje i dobrotvorke

Treća celina izložbe odnosi se na inostrane putnike koji su u XIX veku putovali kroz Srbiju i srpske zemlje, o svojim utiscima pisali u evropskoj štampi i objavljivali brojne knjige. Osim najpoznatijih, kao što su Nemac Kanic ili Francuz Blanki, u Srbiju su, na talasu romantizma, počeli da dolaze i Britanci.

Iz Britanije su stigle i prve žene putnice. Bile su to sifražetkinje i dobrotvorke Mis Irbi i Džordžina Mjur Makenzi, koje ne samo da su otkrivale britanskoj javnosti turska zverstva nad hrišćanskim življem, već su otvorile školu u Sarajevu za hrišćanske devojčice i pomagale zbrinjavanje izbeglica iz Hercegovačkog ustanka.

Prvi vodič kroz Beograd

Kako je interesovanje za Srbiju raslo, pred kraj veka ukazala se potreba da se napravi i prvi turistički vodič. Napisali su ga 1896. Đorđe Bugarski i Petar Hajduković pod naslovom Vođa po Beogradu. Od tog vodiča, pa do ove izložbe, proteklo je oko 130 godina, što i ne izgleda tako mnogo ako se sagledaju sve nastale promene. Plod tih promena je i multimedijalni deo izložbe, u kome će nove tehnologije pomoći posetiocima da sami otkrivaju i upotpunjuju priče o srpskim putnicima i stranim putopiscima.

U Konaku kneza Miloša izložba zauzima prostoriju koja je nekada služila kao trpezarija, a u ostalom prostoru izložena je stalna postavka: Srbija 1804–1903, koja će posetiocima upotpuniti putovanje u XIX vek, zajedno sa celokupnim ambijentom Konaka, gigantskim platanom ispred njega i hladovitom atmosferom Topčiderskog parka, kroz koji još uvek protiče potok.

Naslovna fotogrfija – Plakat za izložbu ” Putovanje u XIX veku” © Istorijski muzej u Beogradu