ʼBežmo k sebiʼ

Kako se beše kaže „get away” na srpskom?

Stalno nam se nudi „get away”: vikend, spa, ženski, bez dece, poslovni, menadžerski…

Pogledam prevod, piše: skloni se, beži.

Uopšte mi nije jasno zašto stalno da idem negde? To je izgleda minimum nekog imperativa – da moram da idem negde, da se osećam bolje.

Od svoje kuće, od dece, od muža, od roditelja, komšija itd.

Znači, ako ne pobegneš od najbližih, pobeći ćeš iz sopstvene kože!

Kakve mi to odnose pravimo kad se javno lečimo bežanjem od njih? Kao po mantri – vikendom/obavezno, a svakako redovno.

Možda da ʼbežimo kaʼ – deci i partneru? Možda ka svojoj kući?

Ne znam, samo kažem, dok mesim krofne. Četiri jajeta i 700 grama brašna. Svinjska mast. Premesite dva puta testo da raste, pa rastite u svojoj duši sa njim dok stvarate magiju doma i omiljenih mirisa.

Dugo traje mešenje pa su i misli, u slatkom iščekivanju, komplikovane.

Dok slušam nadvremenske, nadljudske, najdivnije note pesme Cheek to cheek, hvatam decu, jedno po jedno, da zaigraju sa mnom. Dok se pravimo da smo plesni par, okrenem ih ukrug, trpezarija postaje zadimljeni džez klub u Nju Orleansu i mi zajedno ʼbežimo k sebiʼ. Oni se smeju glasno, prevrću očima, a ja ne mogu da odolim da ih ne zagrlim jako.

ʼBežmo k sebiʼ što pre. Ili bar mešenju krofni. Radost je zagarantovana.

Valjda svi savetuju radovanje. Za sada!