Zmija u nedrima

Ne kaže se slučajno: „Sve je teorija zavere, ako ne razumeš kako stvari funkcionišu.”

Ako je najveće lukavstvo đavola u tome da nas ubedi kako on u stvari ne postoji, onda je najveće lukavstvo tzv. „slobodnog društva” da nas ubedi kako je ono moguće.

U trenutku dok se u tzv. „zapadnim demokratijama” guši svaka disonantnost u odnosu na zvaničnu verziju, u trenutku dok se bake i studenti koji su se usudili da se igraju „građanina novinara” na Fejsbuku ili na Instagramu po kratkom postupku osuđuju za delikt mišljenja i šalju na odsluživanje zatvorskih kazni, pitanje cenzure postaje najvažnije pitanje današnjice. Priča o „ruskoj propagandi” više ne pije vodu. Na delu je gušenje slobode govora na kakvom bi i Staljin mogao da im pozavidi. Paradoksalno je da su se u poslednje četiri godine svi nekako privikli na to da na Jutjubu ne smeju da izgovore određene reči. Eufemizmi su postali sastavni deo globalne svakodnevice – na primer, ne sme da se izgovori reč silovanje ili trgovina decom, ali je zato sasvim OK da u globalističkoj agendi svaka masovna priredba, uključujući i Olimpijadu, ili koncerte popularnih zvezda, prikazuje nedvosmislenu simboliku krvi, nasilja i seksualne devijantnosti.

Normiranje užasa, i surove kazne onima koji se tom normiranju opiru, poslužilo je kao moćno oružje za ućutkivanje, dezinformisanje i potpuno sluđivanje ogromnog broja ljudi koji ne mogu da se snađu u galimatijasu propagandnog rata koji se vodi protiv čoveka. Protiv slobode. Protiv logike. Novinarstvo je postalo samo očajničko zanimanje, svedeno na neprikrivenu propagandu po diktatu najmračnijih i nedodirljivih. Zapadna „sloboda govora” je fasada koja krije plan kontrole i ućutkivanja, kako bi se sačuvala moć, i nije preterano reći da, sa svim što se ovih dana događa (pogotovo u kontekstu američkih izbora), svet klizi u fašizam u kome je sloboda govora privilegija elite, a svako suprotstavljanje zvaničnom narativu žestoko se sankcioniše. Takozvana „zaštita demokratije” samo je drugo ime za totalitarizam.

„Sloboda govora je na mračnom raskršću”, izjavio je Džulijan Asanž na prvoj pres-konferenciji u Savetu Evrope, posle puštanja na slobodu.

Pa ipak, propaganda je meko oružje, kako je neko slikovito opisao. Ako ga suviše dugo držite u rukama, ono će se kretati poput zmije i na kraju će vas ujesti.

Drugim rečima, valjda će se ostvariti ona naša stara poslovica – što ga više stežeš, to više odskače.

Ako ne, onda – džaba smo krečili.