Zlostavljanje putem interneta i zakonska zaštita žrtve
Advokat Nemanja Lukić
Krivični zakonik Republike Srbije ne predviđa kao posebna kažnjiva dela, krivična dela zlostavljanja putem interneta, odnosno savremenih sredstava komunikacije.
Iako naš pravosudni sistem prepoznaje značaj ovih dela i rasprostranjenost ovih dela, zbog čega je i formirano Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu koje se bavi otkrivanjem i procesuiranjem krivičnih dela učinjenih putem interneta, naš zakonodavac još uvek nije propisao ove radnje kao posebna krivična dela.
Cyber zlostavljanje – klasično krivično delo
Međutim, iako nisu propisana kao posebna krivična dela, protivzakonite radnje učinjene putem interneta se procesuiraju kao klasična krivična dela, sa naglaskom da su učinjena putem interneta. Na ovaj način žrtve zlostavljanja putem interneta imaju garantovanu pravnu zaštitu, ali kroz sistem klasičnih krivičnih dela.
Najčešća krivična dela kojima se štite lična prava i privatnost, a koja se vrše putem interneta su:
• neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (član 145 Krivičnog zakonika);
• neovlašćeno fotografisanje i prikazivanje tuđe fotografije (član 144 Krivičnog zakonika);
• proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika)
• ugrožavanje sigurnosti (član 138 Krivičnog zakonika)
• neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (član 146 Krivičnog zakonika).
Postupak zaštite pokreće se podnošenjem krivične prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, a prikupljanje dokaza povereno je posebnom odeljenju MUP-a, čiji je osnovni zadatak da utvrde identitet lica koje se sumnjiči za izvršenje krivičnog dela. Nakon toga se pokreće krivični postupak.
Mogućnost parničnog postupka
Svakako, osim krivičnog postupka, ukoliko žrtve nasilja saznaju ko je učinilac, imaju pravo da pokrenu parnični postupak i traže naknadu štete (u novčanom iznosu). Osim pokretanja krivičnog postupka, žrtve ovakvih načina zlostavljanja imaju pravo i na novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, sloboda ili prava ličnosti, kao i za strah. Kada je o pretrpljenom strahu reč, on može biti u dužem trajanju i žrtve svakako treba da se obrate lekarima – psihologu ili psihijatru – ne samo da bi dobile potvrdu o tome i terapiju, nego i kako bi se zaista izlečile i osnažile u svojoj borbi sa tom vrstom nasilja.
Novčana naknada nematerijalne štete
Znači, sud će, ukoliko nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bola i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Novčana naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah uslovljena je takođe intenzitetom i trajanjem straha kod oštećenog lica. Visina tog novčanog iznosa zavisi od mnogo činilaca, od stepena duševnog bola i njegovog trajanja, njegove jačine, kao i intenziteta i dužine trajanja straha u kome su oštećena lica živela.
Imajući u vidu praksu naših sudova to, uobičajeno, nisu visoki iznosi i stranke se retko, upravo zbog straha, odlučuju na pokretanje bilo kog postupka. Ovde svi državni organi i organizacije treba da rade na ojačavanju osoba koje su izložene ovoj vrsti nasilja, kako bi ih osnažile u njihovoj borbi do cilja. Po meni, jedino bi izrečena sankcija i naknada štete koja bi bila u visokom iznosu mogle da spreče potencijalne učinioce da im uopšte i padne na pamet da vrše bilo kakve radnje koje idu u pravcu onlajn zlostavljanja, osvetničke pornografije i slično.
