Zlatni prah prvog januar po bečkom receptu
I ove godine, za oko 90 miliona ljudi u pedesetak zemalja u svetu podne 1. januara rezervisano je za valcer ‒ tada počinje tradicionalni Novogodišnji bečki koncert
Prvi januar je jedini dan u godini koji ne počine prepodneva. Pošto smo u novogodišnjoj noći potrošili i poslednju kap adrenalina, probudili smo se bezvoljni i prilično razočarani tim kratkim zimskim danom. Da li baš mora da bude tako? Ne mora, ako 1. januara u podne sebi priuštimo prefinjenu bečku muzičku poslasticu.
I ove godine, za oko 90 miliona ljudi u pedesetak zemalja u svetu podne 1. januara rezervisano je za valcer ‒ tada počinje tradicionalni Novogodišnji bečki koncert. U Zlatnoj sali Muzikferajna, od 1941. samo za odabranu publiku, a od 1959. i za televizijske gledaoce, Bečka filharmonija svira u slavu muzčke dinastije Štraus i u znak sećanja na prohujalu veličanstvenu epohu valcera i balova.
Poslednjih godina dres-kod za publiku je nešto opušteniji, ali je i dalje većina u večernjim haljinama i frakovima, iako se koncert održava u podne. Radi se zapravo o tragovima još starije tradicije, kada se slavio samo novogodišnji dan, uz svečanu odeću, muziku i razmenjivanje poklona.
Poslednjih godina dres-kod za publiku je nešto opušteniji, ali je i dalje većina u večernjim haljinama i frakovima, iako se koncert održava u podne.
Repertoar Bečkog koncerta, osim remek-dela kompozitora iz porodice Štraus, sadrži i mazurke, polke, marševe drugih kompozitora i baletske tačke. Svake godine drugi slavni dirigent u datim okvirima bira šta će se svirati. Dirigent je zvezda događaja i ima privilegiju da održi kratak, efektan govor, vezan za neko aktuelno svetsko pitanje. Koncert se uvek završava valcerom Na lepom plavom Dunavu i veselim Redeckim maršem.
Za tu priliku, Zlatna sala se raskošno ukrašava cvećem, a od 1980. darodavac cvetnih aranžmana je italijanski grad Sanremo. Uvek je u pitanju pravo umetničko delo od cveća, čija mirisna nota čini da publika tokom koncerta uživa svim čulima.
U vreme najvećeg sjaja u 18. i 19. veku, svako ko je nešto značio u carskom Beču, od novembra do kraja februara prepuštao se čaroliji balova.
U kitnjasto ukrašenoj sali ima 1744 mesta za sedenje i 300 za stajanje, a cene ulaznica obično se kreću od 30 do 1000 evra. Međutim, one nisu u slobodnoj prodaji. Godinu dana unapred svi zainteresovani pošalju svoje zahteve, a onda se izvlače imena onih koji imaju pravo da kupe kartu. Naravno, gde ima interesovanja, ima i onih koji su se dosetili da apliciraju i ako budu izvučeni, svoje karte pred koncert preprodaju po višestrukoj ceni. Ovaj mali biznis pandemija je ozbiljno ugrozila, jer je 2021. koncert održan bez prisustva publike.
Pandemija je odgodila i sezonu tradicionalnih bečkih balova. U vreme najvećeg sjaja u 18. i 19. veku, svako ko je nešto značio u carskom Beču, od novembra do kraja februara prepuštao se čaroliji balova. Majstori da svoju tradiciju prilagode potrebama modernog čoveka, Bečlije su balove pretvorili u vrhunsku poslasticu svoje turističke ponude. U sezoni 2020/21. otkazano je čak 450 balova, a kitnjaste plesne dvorane ostale su prazne.
U eri pandemije, televizijski prenos Bečkog koncerta postao je ključ za spasavanje lepe tradicije, pa ni 2022. neće početi bez zlatnog praha kojim valceri posipaju 1. januar.