Zlatna pravila za čuvanje hrane

Namirnice koje se nepravilno čuvaju, jer ne podnose vlagu, toplotu ili svetlost, gube hranljivu vrednost, a ako se eventualno pokvare, posledice će biti bolne po naš stomak i novčanik

Kada kupimo hranu vrlo je bitno da je na pravilan način odložimo, pripremimo za čuvanje i čuvamo. Ako to učinimo kako treba, ona će zadržati hranljivu vrednost, svež izgled, ukus, kao i strukturu, a uticaće i na ekonomičnost u našem domaćinstvu. Većina namirnica ne trpi vlagu, toplotu, svetlost, a neke ne podnose to što su izložene vazduhu.

Hrana koja se nepravilno čuva brzo propada, gubi vitamine, minerale, antioksidanse. Takođe, ako se pojedine namirnice ne obrade i ne čuvaju kako treba, mogu da se pokvare i izazovu trovanje ili gastrointestinalne probleme.

Frižider je zakon

Svu lako kvarljivu hranu treba odložiti u frižider ili zamrzivač dva sata po kupovini, a leti se, zbog visokih temperatura, to vreme skraćuje na jedan sat. U slučaju da se duže zadržavamo u kupovini, leti se može poneti termo-torba kako bi se sprečilo eventualno kvarenje osetljive hrane. To se pre svega odnosi na meso, ribu, morske plodove, mlečne proizvode, hranu koja ima visok procenat vlažnosti, kao i na zamrznute proizvode, gotova jela…

Čak i hrana koja je konzervisana ima rok trajanja. U svakom slučaju, hranu treba upotrebiti do roka koji je označen na svim pakovanjima i truditi se da se iskoristi do datuma koji je naznačen kao onaj do kada ju je najbolje iskoristiti. Neki kvarljiviji proizvodi, kao što su mlečni, imaju datume do kojih se moraju iskoristiti, odnosno kada im ističe rok upotrebe; oni nemaju oznaku „najbolje iskoristiti do”, što dozvoljava kraći produžetak roka trajanja proizvoda.

Kada ređamo kupljene proizvode na police na kojima već imamo isti proizvod, trebalo bi da pregledamo datume na ambalaži i one kojima pre ističe rok stavimo napred kako bismo ih iskoristili.

Kvarljivu hranu treba odložiti u frižider ili zamrzivač dva sata po kupovini, a leti se to vreme skraćuje na jedan sat

Nežno, integralno

Ne želimo da kod vas izazovemo odbojnost, ali činjenica je da su orašasti plodovi, semenke, brašno zapakovani u kartonske kutije ili raznovrsne kesice, lako dostupni insektima, naročito moljcima. Zato je bitno odmah ove proizvode prebaciti u metalne ili staklene kutije sa zatvaračem koji dobro dihtuje. Da ne bi brzo užegli, trebalo bi da se čuvaju na suvom, tamnom mestu gde su temperature od 10 do 21 stepen Celzijusa. Neoljuštene orašaste plodove treba iskoristiti u roku od tri do šest meseci, dok oljušteni brzo užegnu, te ih treba odmah konzumirati, držati u frižideru ili zamrznuti. Međutim, oni ne mogu ni u frižideru dugo da stoje, pa je jedno od rešenja da se dvadesetak minuta suše u plehu, u rerni zagrejanoj na 100 stepeni, ohlade na vazduhu, upakuju u papirnu kesu i stave u frižider. Ne treba ih jesti ako imaju čak i minimalni trag buđi.

Neoljuštene orašaste plodove treba iskoristiti u roku od tri do šest meseci, dok oljušteni brzo užegnu, te je veću količinu najbolje zamrznuti

Brašno bi trebalo iskoristiti u roku od godinu dana od mlevenja. Ako se drži u kutiji koja štiti od vlage, može da se čuva i duže, ali u zamrzivaču. Slično je i sa raznim gotovim smesama za kolače, koje su industrijski pripremljene. Integralno brašno brže propada, i to u roku od nekoliko nedelja, jer prisutne masnoće počnu da se razgrađuju i brašno dobija neprijatan miris. Zato ga treba čuvati u zamrzivaču.

Žitarice, musli i slični proizvodi koje koristimo za doručak čuvaju se u kutijama na sobnoj temperaturi, na suvom mestu, van domašaja svetla, kako ne bi izgubili riboflavin i ostale hranljive sastojke. Slično važi i za krekere, keks, razne hranljive pločice. Hleb je najbolje držati u namenskoj kutiji, ali ako ga koristimo dva-tri dana, treba ga staviti u frižider da se ne bi razvila buđ.

Prašak za pecivo se čuva do 18 meseci, ali postoji način da se proveri da li je svež i da li će testo od njega da naraste i to tako što se jedna kašičica praška pomeša sa 1/3 šolje tople vode; ako jako zapeni – nije izgubio svoja svojstva.

Prašak za pecivo se čuva do 18 meseci, ali postoji način da se proveri da li je svež i da li će testo od njega da naraste

Mikrobi ne vole šećer

Ulja su posebno osetljiva na toplotu, svetlost, izlaganje vazduhu. Da masnoće ne bi brzo počele da se razgrađuju, a ulja dobila odbojan miris i izgubila bitna svojstva, najbolje je kupovati ona u tamnim staklenim flašama i držati ih dobro zatvorene. Preporuke proizvođača su da se mogu čuvati do dve godine, ako nisu otvorena, a po otvaranju do godinu dana i to u frižideru. U svakom slučaju, trebalo bi pročitati uputstvo proizvođača. Neka ulja, poput maslinovog, u frižideru mogu da postanu zamućena i gusta, ali čim se izvade postaće ponovo bistra i tečna.

Ulja koja imaju kraći rok trajanja su orahovo, susamovo, bademovo, kao i ona od lešnika i uljane repice.

Šećer, rafinisani i nerafinisani, kao i med, mogu da se čuvaju godinama, jer su suviše slatki da bi se bakterije i uopšte mikroorganizmi razvijali u njima. Zbog praktičnosti, najbolje je da se stave u kutije koje se dobro zatvaraju. Tokom vremena može doći do kristalizacije meda, dok se šećer zgrudva i očvrsne. Da bi se šećeru povratila prvobitna konzistencija, dovoljno je u kutiju ubaciti parče jabuke ili pomorandže. Marmelade, džemovi, sirupi, kao i slatko, treba držati u frižideru da se ne bi razvila plesan.