Šta se krije iza potrage za savršenstvom?

Perfekcionizam je, po definiciji, nedostižan cilj. Ne može se izmeriti, često je osoben i predodređen da ostane van domašaja nas, običnih smrtnika, a društvo nam stalno šalje poruku da želimo više i da moramo biti savršeni da bismo to postigli.

To je zamka!

Jer, perfekcionizam u savremenom svetu jeste nužno zlo, časna slabost, naša najdraža mana.

Perfekcionizam je karakterna osobina i vezuje se za visoka očekivanja, da smo savršeni u svemu.

Može se shvatiti kao pozitivna osobina, kada pred sebe postavimo realne ciljeve i po njihovom ostvarenju se osećamo srećno i ponosno. Ali i kao negativna osobina, kada perfekcionizam predstavlja nerealno visoke i nedostižne ciljeve, a po ostvarenju nema osećaja zadovoljstva, jer se veruje „da uvek može bolje”. Ovakav perfekcionizam najčešće pokreće strah od neuspeha.

Nesavršenstvo je to što slavimo, zato naučimo da prioritet damo onome što je važno, naučimo da se suočimo sa svetom kakav jeste, tako da prihvatimo moć „dovoljno dobrog” u svom životu.

U ovom tekstu ćemo otkriti šta je perfekcionizam, da li nam zaista pomaže, zašto ga možda ima više nego ikada i kako da pobedimo perfekcionizam.

Šta je perfekcionizam?

Da li je zapanjujući uspon perfekcionizma opsesija savremenog društva?

„Perfekcionizam je veoma rasprostranjen, povezan je sa problemima mentalnog zdravlja i postao je globalni problem, posebno među mladim ljudima.” Gordon Fret i Pol Hjuit

Perfekcionizam je sistem iracionalnih uverenja i ponašanja koja treba da dostignu nivo savršenog, onog što se definiše kao idealno poželjno, a osoba je pod stalnim pritiskom apsolutističkih zahteva kako bi sebe mogla doživeti kao dovoljno dobru i kako ne bi bila odbačena.

Perfekcionizam je mnogo manje od „mora sve da bude savršeno”, a mnogo je više od „sve manje od savršenog je rizik da bude nedovoljno”.

Ovo znači da je perfekcionizam mnogo više od prekomerno visokih standarda! Perfekcionizam nije samo jedna misao, osećanje ili ponašanje, kao što je slučaj kod visokih ciljeva ili standarda, već mnogo više od toga. To je problematičan odnos sa SAMIM SOBOM, u kojem se zahteva previše ili su perfekcionisti previše samokritični.

Shutterstock.com

To je, takođe, i problematičan odnos sa DRUGIM LJUDIMA: perfekcionisti veruju da oni koji ih okružuju zahtevaju od njih savršenstvo, a i oni sami od drugih ljudi očekuju to isto.

Perfekcionizam usmeren na druge je neobičan slučaj, jer se uglavnom proučava u kontekstu odnosa. Međutim, nalazi su ovde uznemirujući. Mnoge studije su otkrile veze između perfekcionizma usmerenog na druge i veće osvetoljubivosti, grandiozne želje za divljenjem i neprijateljstva prema drugima, kao i manje altruizma, manje usklađenosti sa društvenim normama i manje poverenja.

U intimnim odnosima, perfekcionizam usmeren na druge je takođe problematičan. Usko je povezan sa značajnim problemima u spavaćoj sobi, većim sukobima s partnerom i niskim seksualnim zadovoljstvom.

Perfekcionizam karakteriše razmišljanje o nesavršenosti:

Nisam dovoljno savršen, i stoga moram da sakrijem svoje nesavršenosti od svih drugih koji me okružuju.

Perfekcionizam – simptomi

● Perfekcionisti imaju nerealne standarde, čak i u oblastima koje ih ne interesuju. Veruju da su dobri samo ako su na vrhu, u protivnom imaju osećaj da je ceo trud bio uzaludan (iako su dosta toga uradili).

● Veoma su kritični. Neprestano proveravaju svoj i tuđi rad ne bi li pronašli grešku i kod sebe i kod drugih. Ekstremno su kritični prema sebi i umesto da teže uspehu, traže greške. To im stvara veliki stres, jer su tako perfekcionisti od početka osuđeni na neuspeh.

● Teško donose odluke.

● Perfekcionisti prokrastiniraju, imaju problem sa odlaganjem obaveza, jer ih njihova anksioznost da neće biti savršeni parališe (kako da zadatak završe savršeno).

● Perfekcionisti ruminiraju, opsesivno razmišljaju i to ih koči jer stalno misle gde su pogrešili i zašto, a to ih sve mentalno iscrpljuje.

● Perfekcioniste muči nisko samopouzdanje. Visoko postavljeni ciljevi se ogledaju u postavci „sve ili ništa” – iako sve dobro urade, uvek misle „moglo je bolje”.

● Perfekcionisti se vode strahom od neuspeha koji je uvek prisutan kod njih.

● Perfekcionisti su defanzivni. Niko ne voli da čuje da nije savršen, a kritiku ne shvataju kao konstruktivnu već kao lični napad na njihove sposobnosti.

● Perfekcionisti često koriste reči moram i treba.

Kakvi su ljudi perfekcionisti?

● Perfekcionisti žele da sve bude savršeno, precizni su i sve rade dobro, verujući da niko neće uraditi kao oni.

● Ostavljaju utisak vrednih i skladnih osoba, ali ne uživaju u onome što su postigli, jer su odgovorni i savesni – retko se zabavljaju.

● Napeti su i veliki su kritičari svojih postupaka.

● Perfekcionisti funkcionišu po principu da moraju biti savršeni kako bi ih okolina prihvatila, da ne bi bili odbačeni ili na neki drugi način ugroženi.

● Iako ih zovemo perfekcionisti, to ne podrazumeva da postoji „perfekcionistički tip ličnosti”.

● Perfekcionisti su skloni crno-beloj kategorizaciji i jednom potpuno savršenom priznanju – sve ostalo je u kategoriji NEDOVOLJNOG.

● Perfekcionisti mogu pokazivati izuzetnu okretnost. Mogu da se pretvaraju da žive savršenim životom jako, jako dugo, čak i kada se suočavaju sa velikim STRESOM, pa čak i kada su obuzeti prlično oštrom samokritikom. Istraživanja pokazuju da ljudi sa visokim stepenom perfekcionizma nastavljaju da istrajavaju daleko od udobnosti kada su suočeni sa preprekama i skloni su iskazivanju prilično kompulsivnog ponašanja, posebno na radnom mestu.

Njihov strah je da će biti odbačeni ili osuđeni ako ne nastave da ustrajavaju ili barem da izgledaju kao da ustrajavaju.

● Perfekcionisti su SAMOUSMERENI. Usmereni su na sebe; imaju izuzetno visoke lične standarde; vrše kritičku samoprocenu zbog nesavršenog učinka ili izgleda.

● Perfekcionisti su USMERENI NA DRUGE. Strogo procenjuju druge zbog nesavršenosti.

● Perfekcionisti su DRUŠTVENO PROPISANI. Njihova percepcija je da okruženje zahteva savršenstvo.

Perfekcionizam čini da se stid lepi za unakrsnu vatru sudbine kao vreli katran za hladni beton. Zato bi bilo dobro da perfekcionisti prihvate da je mnogo toga u svetu što je daleko van njihove kontrole i da bi bili mnogo zdraviji kada bi mogli mirno da posmatraju putanju svojih života.

Umesto toga, oni se osećaju krivim za svaku lošu stvar koja im se dogodi, a svaki neuspeh doživljavaju lično i kao dodatni dokaz da imaju nepopravljive mane.

Oni ne nalaze saosećanje za sebe kada ih neko slaže, ignoriše ili prevari.

Skrivaju svoje slabosti i čine sve što mogu da zadrže nedvosmisleno pozitivan privid savršene i vesele osobe.

Veruju da ono što te ne ubije, čini te jačim!

Možda najveća zabluda o ljudima perfekcionistima je ta da je njihova primarna briga da učine nešto briljantno, za razliku od narcisoidnih ličnosti sa kojima ih često brkaju.

Perfekcionizam i psihologija

Korene perfekcionizma treba da potražimo u detinjstvu, jer se najčešći uzrok perfekcionizma skriva u porodici. Naime, deci treba povezanost sa roditeljima, ona to i traže. Međutim, neki roditelji mogu i nehotice da otežaju tu povezanost.

Odrastanje sa zahtevnim roditeljima, sa autoritarnim ocem i dominantnom majkom, nosi dugoročne posledice za razvoj svakog deteta, koje je uvek u iščekivanju kritike ili uvrede. Dete je svesno da mora zaslužiti ljubav ispunjavanjem zahteva roditelja – da mora biti savršeno, da se u svemu mora izdvajati od drugih.

Tako dete sa sobom nosi IRACIONALNO UVERENJE koje stoji iza perfekcionizma: Nisam dovoljno dobar/a.

Emocionalna rana koju dete nosi je odbacivanje. Nema dovoljno pohvala od roditelja, a svakom detetu je potrebno priznanje da je dovoljno dobro.

Obično deca „nose” na svojim leđima neostvarene ambicije svojih članova porodice. Zato se i srećemo sa različitim nezdravim emocijama (anksioznost, depresija, bulimija…), koje bi, putem REBT psihoterapije, trebalo prebaciti u zdravije emocije, kako bi se racionalno funkcionisalo na kognitivnom nivou, a samim tim i funkcionalno ponašalo na bihevioralnom nivou.

Da, perfekcionizam se nasleđuje i dok GENI i ova RANA ISKUSTVA čine „špil karata”, naša kultura od nas traži da nastavimo da neprestano igramo sa „savršenim kartama”.

Što dublje upadamo u zamku savršenstva naše kulture, to će više perfekcionizam iscediti život iz nas.

Shutterstock.com

Kako pobediti perfekcionizam

Krajnje je vreme da vidimo zašto perfekcionizam toliko šteti našem zdravlju i kako možemo pobediti tu našu omiljenu manu.

Jer, ne zaboravite – perfekcionizam se krije ispod površine mentalnog stresa!

● Da bismo se oslobodili perfekcionizma, moramo ZAVOLETI SEBE kakvi jesmo i OSVESTITI da smo dovoljno dobri, da vredimo.

● Sledi BEZUSLOVNO PRIHVATANJE SEBE.

● Takođe i JAČANJE SAMOPOUZDANJA i

● PREVAZILAŽENJE STRAHA OD GREŠKE I NEUSPEHA.

Ovo je suština za koju se treba boriti.

Cilj nam je da putujemo ka PRIHVATANJU, a ne da se udobno odmaramo na cilju. I zato uvek budite ljubazni prema sebi. Znajte da je to izuzetno teško, i znajte da, bez obzira da li mislite da se krećete ka nečemu, sam čin rada na PRIHVATANJU – osećanje udobnosti u spstvenoj koži i u svojim okolnostima – jeste NEŠTO NAJHRABRIJE ŠTO MOŽETE DA URADITE.

Nastavite! Nemojte se predavati!

Svaki put kada ustanete i ponovo se izložite KRITIKAMA, vaše samopouzdanje će porasti još malo, prihvatanje će ući u vaš vidokrug i iskusićete sve više spontane radosti koja izbija kada donesete autentične odluke i preuzmete punu odgovornost za njih.

Verujte, ne postoji ništa što nam pričinjava takvu nelagodu kao kada pokušavamo da budemo neko drugi, neko savršen.

I ne postoji ništa što nam pričinjava takvu radost nego da mislimo, osećamo i govorimo ono što je naše!

Cilj terapije je da se postigne upravo ta vrsta spontane radosti koja pokazuje da se klijent vratio sebi i da oseća istinsku integraciju i zdravo osećanje celovitosti, jedinstva… Ne samo da su telo i um, ponašanje i misao ili osećanje, saglasni i harmonični, već funkcionišu bez ikakvog sukoba.

Pošto je savršenstvo uvek iznad mogućeg, a jurnjava za njim jedna krajnje beznadežna potraga, cena za one koji u tome istrajavaju mora biti veoma visoka!

Naslovna fotografija-Shutterstock.com