Some picture

Život u mehuru 2021. šta je važnije – znanje ili mudrost?

Nedavno sam prvi put ušao u takozvani mehur, koji nije kreirao neki pisac SF literature, već je napravljen u cilju održavanja sportskih manifestacija i zaštite učesnika, kad već nema publike na tribinama

Život u mehuru, kao u nekom naučnofantastičnom filmu, razumeli bi samo ljubitelji ovog žanra. Mehur predstavlja barijeru prema nečemu lošem, svejedno da li je radijacija, infekcija ili bezvazdušni prostor. Mnogi su pomislili da je to rešenje, ali nisam siguran da je iko od njih verovao da će se to dogoditi. I to tako brzo.

I eto, u novembru 2020. prvi put sam ušao u mehur. Njega nije kreirao ni Klark, ni Asimov, već međunarodna košarkaška federacija.

Da bi se koliko-toliko održao sport, s pravom je odlučeno da se najvažnija takmičenja održe. Sledeći korak bio je vezan za zaštitu svih učesnika.

Pritom, nije se mislilo na gledaoce. Oni već dugo nisu na tribinama. Ako ste pomislili da je teško zaštiti sportiste, skoro da ste u pravu. Međutim, da bi se odigrao jedan meč, potrebno je prisustvo velikog broja ljudi – od zvaničnika sporta, komesara, delegata, sudija, raznih merača, novinara, pa sve do obezbeđenja i čistačica. Još plus vatrogasci, doktori, policajci, i tako dobijemo jedan poduži spisak.

Mehur predstavlja barijeru prema nečemu lošem, svejedno da li je radijacija, infekcija ili bezvazdušni prostor

Po pravilu, svi oni moraju da urade bar jedan negativan PCR test pred takmičenje, sportisti i po dva, a ambicioznije federacije zahtevaju i jedan na samom takmičenju. I tako se stvara prava pometnja, jer neko to mora da razume, pregleda i odobri prisustvo svih tih ljudi.

Novi koncept

Inače, koncept mehura izmislili su ljudi iz NBA, profesionalne košarkaške lige u Americi. Krajnje originalno, prvi put su okupili timove u Diznilendu, u avgustu ove godine, i odigrali utakmice. Nijedan tim nije mogao da napusti „bubble” dok je trajalo takmičenje. Malobrojni koji su bili pozitivni, bili su u izolaciji, i na taj način je sprečeno da se infekcija prenese na ostale košarkaše i da se proširi.

I kada se pomislilo da je mehur rešenje, pokazalo se da je kratkotrajno – samo dok su ljudi u njemu. Čim ga napuste, kreću se, mešaju, oni stvaraju idealnu situaciju u kojoj se podtipovi korona virusa mešaju. Samo u Evropi trenutno cirkulišu stotine različitih varijanti novog korona virusa SARS-CoV-2, koje se razlikuju po mutacijama u svojim genomima.

Srećom, vrlo malo ovih varijanti se proširilo tako uspešno i postalo jednako rasprostranjeno kao novoidentifikovana varijanta, nazvana 20A.EU1.

I kad nema publike,da bi se odigrao jedan meč potrebno je prisustvo velikog broja ljudi – od zvaničnika sporta, komesara, delegata, sudija, raznih merača, novinara…

University of Basel © (Slika je veza ka tekstu.)

Ako pogledate sliku koju su uradili naučnici Univerziteta u Bazelu, videćete da različite boje predstavljaju različite tipove korona virusa. Izgleda da Britanci oboljevaju od jedne vrste, Španci od druge, a Litvanci od treće. Genetska analiza ukazuje da je virus putovao najmanje desetine, a možda i stotine puta između evropskih zemalja.

„Možemo videti da je virus više puta ušao u nekoliko zemalja i pritom je nastavio da se širi među stanovništvom”, kaže profesor Tanja Stadler iz ETH Cirih, jedan od glavnih istraživača. „Nije se ni pokazalo da je ulazak novog soja virusa prošao bez posledica.”

Mehur štiti, ali zahteva stručnu orgnizaciju

Koncept mehura izmislili su ljudi iz NBA, profesionalne košarkaške lige u Americi

Zbog svega je dobro da ljudi ne putuju, osim kada je neophodno. Mehur je svakako zaštita, ali zahteva dobru organizaciju i stručne ljude. Čini se i da bi bolja razmena informacija pomogla, ali do njih nije lako doći.

Nema objašnjenja zašto, kao što nema objašnjenja zašto svaka zemlja, svaka sportska federacija ili avio-kompanija ima svoja pravila za globalnu pandemiju koja nas sve podjednako ugrožava. I da završim mudrim rečima Isaka Asimova, naučnika i pisca:

„Najtužniji aspekt života je da nauka brže dolazi do znanja nego čovečanstvo do mudrosti.” Ili, optimističnije, mišlju oca naučne fantastike Artura Klarka: „Jedini način da otkrijemo granice mogućeg jeste da preko njih pređemo u nemoguće.”

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *