Živeti

Gde god da pogledam, ogavne face, sa sladostrašćem manijaka, najavljuju da će biti još gore i da ovo sve nikada neće prestati

Došla je zima. Pada prvi sneg.

Ništa ne raste, osim straha i besmisla. Gde god se okreneš, samo strašne vesti.

Kao da je na globalnom nivou uspostavljeno ministarstvo straha, kome je pridodato ministarstvo besmisla, sa posebnim odeljenjem za apokalipsu. Gde god da pogledam, ogavne face, sa sladostrašćem manijaka najavljuju da će biti još gore i da ovo sve nikada neće prestati.

Kako ostati normalan, kako ne poludeti, kako ne izgubiti svetlance u tami?

Tragam, danima, za inspirišućim videom, za osobom, pojavom, rečenicom, za malom žiškom koja će da me trgne iz ovog mutnog i strašnog matriksa. Sanjam o blagovesniku, koji će da stigne odnekuda i upali svetlo u tami, ali ne čujem nikoga da dolazi.

Čekanje umara, a nada se troši ovih dana, kao sapun. I optimisti pucaju, zar ne?

Čak i onaj naš monah na Youtube-u najavljuje same užase. Nije li njegov posao da čuva vatru nade?

I onda dolazim do zaključka koji mi je sve vreme pred nosem, a koji nisam uspela da vidim od pažnje koja je rasuta, poput konfeta, po svim ekranima kojima sam okružena – taj blagovesnik koga čekamo je u nama.

Ustani i uradi nešto, ponašaj se kao da je sve normalno

Ili jesi ili nisi svoj sopstveni Gavrilo.

Ustani i uradi nešto, ponašaj se kao da je sve normalno.

Sredi fizuru. Našminkaj se.

Skokni do pijace po peršun. Odvrni radio kad si kod kuće.

Skupljaj ispravljenih kolena mrvice sa poda jer je to dobro za istezanje. Obuj štikle i odigraj pred ogledalom bar jedan mali latino ples.

Okiti, već jednom, novogodišnju jelku.

Nemaš hleba u kući?

Zasuci rukave i brzo umesi jedan mali hleb, i gledaj kako testo raste, i kako sa tim testom raste malkice i tvoje raspoloženje, i prestani da misliš o svemu što znaš, i prestani da misliš o tome šta će da bude, i da li će naši životi više ikada biti kao pre, nego se koncentriši na kažiprst koji ubadaš u meki stomak testa, i proveri rernu da li je ugrejana na 200 stepeni, i skloni, dok se hleb peče, krš sa pisaćeg stola.

Zatim, otvori konzervu sardine i napravi neku novu paštetu.

Otvori flašu vina koju čuvaš već nekoliko meseci, i pusti to vino da malo prodiše.

Upali svećice. Stavi novi stolnjak, uzmi tanjire iz servisa koje čuvaš za goste, postavi sto.

Izvadi hlepčić iz rerne, pomiriši ga i pogledaj oko sebe.

Izmisli život.

Ne znam kako drugačije.