Ženski vikend
Prošlog vikenda bila sam pozvana u hotel Ramonda na Rtnju da održim književno veče kome će prisustvovati isključivo žene. Boravak u hotelu, u ta dva dana, muškarcima je bio dozvoljen samo ako su zaposleni
Veliki sam borac protiv opasne teze da su muškarci sa Marsa a žene sa Venere, koja nam se direktno i inidirektno odasvud indukuje, i da smo zato dva nepomirljivo zakrvljena plemena koja moraju da vode rat do istrebljenja. Svet bez muškaraca bio bi grozan.
Prošlog vikenda bila sam pozvana u hotel Ramonda na Rtnju da održim književno veče kome će prisustvovati isključivo žene.
Odlična je i inspirativna zamisao hotela Ramonda da se dva puta godišnje kod njih napravi takozvani ženski vikend, osmišljen sa idejom da se žene malo odmore od svega, od svojih života, obaveza i stvarnosti i da se dva dana druže, zabavljaju i uživaju, kao da su devojke.
„Žene umeju bolje da se zabave i umeju da uživaju i bez muškaraca”, zaključila je Gordana. Kada sam je, posle, na mojoj večeri, citirala, dobila sam aplauz oduševljenja
Boravak u hotelu, u ta dva dana, muškarcima je bio dozvoljen samo ako su zaposleni.
Gošćama hotela bila je organizovana vrhunska zabava – bile su manekenke na modnoj reviji, imale su organizovane tretmane lepote, masaže, žurke na bazenu, tombolu, književno veče, i odmah, čim sam stigla, primetila sam fantastično raspoloženje, osmehe na licima, opuštenost i humor. Dva dana izlaska iz vlastite svakodnevice, očigledno je mnogo prijalo svima.
Podsetilo me je to na naše ženske žurke: nova frizura, nove cipele, lako vino, mnogo smeha, divne večere, komplimenti, prisnost, radost života.
I ovde je bilo isto.
Dok smo pile kafu i posmatrale taj mali isečak života – neke gošće su posle bazena ili posle masaže prolazile u bademantilima, neke su bile u patikama i trenerkama, neke su već bile doterane za večeru – moja sestra Gordana i ja osetile smo delić te divne energije.
Šifra – osmeh i opuštenost.
„Znaš šta mi je palo na pamet?”, rekla je.
Slegla sam ramenima, dok sam pogledom skenirala veliku i divnu hotelsku biblioteku u foajeu.
„Muškarci nikada ne bi mogli ovako da uživaju”, rekla je Gordana.
„Zašto to misliš.”
„Zato što bi im bilo dosadno bez žena. Ili bez pevačica. Ili bez takmičenja. Ili bez razgovora o biznisu, o novcu i uspehu. Ili teške teme, ili nema tema.”
Nasmejala sam se, i zamislila sam se.
Bila je u pravu.
Dva dana bez sportskog takmičenja, ili bez takmičenja bilo koje vrste, bez uzajamnog poređenja i bez onoga što se danas smatra idealnim provodom uspešnog muškarca, za mnoge predstavnike jačeg pola bilo bi nezamislivo.
„Žene umeju bolje da se zabave i umeju da uživaju i bez muškaraca”, zaključila je Gordana.
Kada sam je, posle, na mojoj večeri, citirala, dobila sam aplauz oduševljenja.
Taj aplauz nije bio aplauz životu bez muškaraca, nego aplauz ženama koje umeju da od svega naprave nešto lepo, i vredno, i divno. Ženama koje su spremne da, ako treba, skoknu i do Marsa da pokažu šta je umeće življenja.