Nasilje na društvenim mrežama

Ženski onlajn prostor: kako se odbraniti od digitalnog nasilja

Saznajte kako prepoznati različite vrste nasilja na internetu, suprotstaviti se jeziku mržnje i omalovažavanju i zaustaviti seksističke komentare

Taman kad je izgledalo da su se žene izborile za ravnopravan tretman u javnom prostoru, život je munjevitom brzinom počeo da se preseljava u onlajn sferu, a tu, već je vidljivo, žene će ponovo morati da vode istu borbu.

U svojoj knjizi Kako biti žena onlajn, Nina Džankovic daje uznemiravajuće podatke o disproporciji koja postoji između žena i muškaraca kada su u pitanju napadi zbog pokušaja da se ostvari onlajn prisustvo.

Autorka je izračunala da je za dva meseca predsedničke kampanje, na šest mreža, za 10 kandidatkinja stiglo čak 360 000 uvredljivih komentara i dezinformacija, što je tri puta više nego što je stiglo istom broju muških kandidata.

Cenzura ili borba protiv verbalnog nasilja

Upravo objavljena knjiga Nine Džankovic sasvim slučajno došla je pred američku publiku baš u trenutku kad se zaoštrila rasprava oko uređenja onlajn prostora. Milijarder Ilon Mask kupio je Tviter jer je bio ogorčen što je ta platforma, po njegovom mišljenju, uvela suviše pravila o tome šta sme da se govori a šta ne, što su mnogi korisnici ograničavani, a mnogi i brisani sa platforme zbog svojih stavova. Ilon Mask je, po sopstvenim rečima, dogmata slobode govora, pa je kupio Tviter da bi omogućio da tu svi mogu da kažu sve što hoće.

U svojoj knjizi Kako biti žena onlajn, Nina Džankovic daje uznemiravajuće podatke o disproporciji koja postoji između žena i muškaraca

Na drugoj strani, zastupnici uvođenja reda i pravila na mrežama u Nini Džankovic dobili su i zvanično svog predstavnika, jer je ona upravo postala izvršna direktorka američkog vladinog tela za borbu protiv onlajn dezinformacija. Formiranje takvog tela zastupnici apsolutne slobode govora vide kao uvođenje cenzure, kulture poništavanja i orvelovskog ambijenta u onlajn prostor, a hejteri iz tog tabora su Ninu Džankovic odmah prozvali Bajdenovom vešticom.

Gradacija uvreda

Ona, međutim, i dalje tvrdi da „svi treba da vežbamo informaciono distanciranje” i upozorava da dozvoljavanje zlobnih, seksističkih i rasističkih komentara takođe dovodi do cenzure govora i mišljenja napadnute grupe, koju pretežno čine žene, i to one koje obavljaju javne funkcije, imaju profesije ili su na bilo koji način prisutne u javnosti.

Novu lavinu napada, podstaknutu novom funkcijom i novom knjigom, Nina Džankovic dočekuje sa iskustvom pretočenim u knjigu. Naime, svoju prvu knjigu, pod naslovom Kako izgubiti informacioni rat, Nina je objavila 2020. i njome izazvala lavinu napada. Sama Džankovic kaže da treba imati emocionalni kapacitet da bi se podnela takva vrsta komentara.

Mnoge žene su rekle da su upravo zbog hejterskih i pretećih komentara počele da pribegavaju autocenzuri

Da bi pomogla i drugim ženama koje nailaze na slične probleme, napisala je novu knjigu, upravo objavljenu.

U njoj Nina piše da ponižavanje i vređanje imaju gradaciju. Počinju od omalovažavajućeg obraćanja sa: draga, mala, srce, princezo, šećeru i sličnih izraza koji ne bi smeli da se koriste u obraćanju ozbiljnom sagovorniku na ozbiljne teme. „Muškarci su komentarisali moju frizuru, veličinu mojih grudi, simetriju mog lica”, piše Nina. Spektar uvreda se nastavlja seksističkim komentarima i nipodaštavanjem ženske uloge u svetu. Jedan od komentara koji navodi bio je: Ona raspravlja s tobom zato što želi da spava s tobom, dok je drugi glasio: Vi rađate decu, mi gradimo mostove.

Lični sigurnosni alarm

Uz već klasične uvredljive termine za žene iz poznatog arsenala, ponovo je oživela i jedna konstatacija koja je obilato bila korišćena za prve sifražetkinje, a potom je jedno vreme bila gotovo zaboravljena – histerična.

Na vrhu tog cunamija uvreda nalaze se otvorene pretnje. Njoj lično stigao je komentar: Kad počne građanski rat, ti si prva.

Mnoge žene su joj rekle da su upravo zbog hejterskih i pretećih komentara počele da pribegavaju autocenzuri. I sama Nina kaže: „Sada nosim lični sigurnosni alarm sa sobom jer me brine šta bi moglo da se desi ako bi se neko od ljudi koji su mi pretili onlajn pojavio u stvarnom životu.”

Ona upozorava da dozvoljavanje zlobnih, seksističkih i rasističkih komentara takođe dovodi do cenzure govora i mišljenja napadnute grupe

Iako zastupnici totalne slobode govora na mrežama podsećaju da su ovde u pitanju samo reči i da se radi o sadržaju „koji jeste grozan, ali nije nezakonit”, Nina Džankovic upozorava da najjači udar trpe upravo manjinske grupe i oni koji nemaju sredstva da se brane. Zato ona misli da je bilo dobro ono što je radio Tviter pre nego što ga je kupio Ilon Mask, kada je uvredljiv, uznemiravajući i preteći sadržaj ipak uglavnom uklanjan sa mreže, kada ste mogli da prijavite verbalno nasilje i kada su pojedini nalozi sa neprihvatljivim sadržajem uklanjani.

Nina Džankovic je dosta javno govorila o knjizi koja je izazvala veliku pažnju, a trenutno je u žiži medija i kao ekspert za pitanja Ukrajine i Rusije, u Vudro Vilson centru.