Žene su bolji maratonci

Statistika je pokazala da su žene bolji trkači od muškaraca jer održavaju ravnomerniji pejs (tempo), zbog čega manje sagore u drugoj polovini maratona. Štaviše, 18,33 odsto su bolje.

Da nema Jovane Subić koja se bavi analitikom sportskih rezultata, muškarci bi mislili da su uspešniji od žena u maratonu, kao i u drugim sportovima. Međutim, statistika je pokazala da su žene bolji trkači od muškaraca jer održavaju ravnomerniji pejs (tempo), zbog čega manje sagore u drugoj polovini maratona. Štaviše, 18,33 odsto su bolje.

Analiza je obuhvatila 2.348.505 maratonskih rezultata postignutih u periodu od 2009. do 2019. godine, što je najveća maratonska rodna analiza svih vremena.

Možete je pročitati ovde: https://runrepeat.com/women-are-better-runners-than-men-2020.

Ženama do 1967. godine nije bilo dozvoljeno da trče maraton. Među mnogim objašnjenjima postojala je gotovo srednjovekovna besmislica da će im ispasti materica

Od prvih maratonki do danas

Ipak, svega toga ne bi bilo da se pre više od 50 godina (1967. godine) nije pojavila Katrina Švicer, prva žena koja je zvanično istrčala Bostonski maraton, prijavivši se samo sa inicijalima K. Š. Iako je Međunarodna atletska federacija kao prvi rezultat žena u maratonu priznala rezultat Violete Persi postignut 1926. godine u Londonu, ženama do 1967. godine nije bilo dozvoljeno da trče maraton. Među mnogim objašnjenjima, postojala je gotovo srednjovekovna besmislica da će im ispasti materica. Prilično uporedivo sa antivakserskim razmišljanjima danas.

Bilo kako bilo, žene danas trče maraton i to ravnopravno sa muškarcima. Kao specijalista koji se bavi sportskom medicinom mogu samo da kažem da kada bi muškarce i žene sveli na isti procenat mišića, sigurno bi bilo neizvesno.

Ovako, žene zbog većeg procenta masti ne mogu da ostvare isti rezultat kao muškarci, i to za samo četrnaestak minuta – to je razlika između trenutnih rekordera, Brigid Kosgei i Elijuda Kipčogea, oboje iz Kenije.

Katrina Švicer je prva žena koja je zvanično istrčala Bostonski maraton, prijavivši se samo sa inicijalima K. Š.

Jedinstven ženski maraton

Ako ste pomislili da ovde prestaju zasluge žena za maraton, grdno ste se prevarili. Upravo u kovid vremenu, dok su mnogi maratoni otkazani, a mnogi organizatori se premišljaju, svetske agencije su objavile da je oko 5.000 trkača sigurno stiglo kući iz Nagoje, Japan, što „ohrabruje trkače i organizatore događaja širom sveta”.

Najveći ženski maraton na svetu održan je u nedelju, 14. marta 2021. godine, kao prva masovna trka koja se održava u Japanu od početka pandemije

Naime, jedinstven maraton u Nagoji održava se od 2010. godine – samo za žene. Najveći ženski maraton na svetu održan je u nedelju, 14. marta 2021. godine, kao prva masovna trka koja se održava u Japanu od početka pandemije. Od vrhunskih sportista do rekreativnih trkačica, u trci je učestvovalo ukupno njih 4.704 i sve su imale razloga da se raduju nakon meseci karantina.

Osim što su žene „probile led” za milione maratonaca, testirane su i mere zaštite. Na kraju, nije bilo nijednog zaraženog. Kao naravoučenije, možda ženski maraton u Nagoji može da pomogne organizatorima Beogradskog maratona, koji je najavljen za 6. jun.

Priprema za maraton u Nagoji

Broj trkačica je smanjen sa 22.000 na 11.000 (i to samo za domaće stanovnike). Pošto je neposredno pred maraton uvedeno vanredno stanje, broj je smanjen na 5.000 učesnika koji su odlučili da trče uličnu trku. Kuriozitet je da su trkači sa prebivalištem izvan Japana prihvaćeni na virtuelnoj trci, zbog međunarodnih ograničenja putovanja.

Protokol za sve trkačice podrazumevao je:

• maske za sve (osim trkače tokom takmičenja);

• dezinfekciju ruku (po dolasku, nakon završetka, pre i posle korišćenja toaleta itd.);

• merenje temperature (svima koji imaju temperaturu od 37,5 stepeni Celzijusa ili više odbija se učešće);

• kontrolisanje i praćenje zdravstvenog stanja i telesne temperature (putem veb-obrasca) sedam dana pre trke.

Na takmičenju, sportisti su morali da se pridržavaju sledećih pravila.

• Trkači moraju da nose maske pre starta.

• Društveno distanciranje u startnim blokovima (više od 1 metar između trkača).

• Postepeni polazak svakog startnog bloka.

• Pokrivena voda na vodenim stanicama kako bi se sprečilo kapljično prenošenje infekcije.

• Pojedinačno zapakovana hrana na stanicama za osvežavanje i dezinfekcija ruku pre nego što se uzme.

• Distanca prilikom presvlačenja i ograničeno vreme na 15 minuta.

Protokol je postojao i za volontere. Svi volonteri dobili su maske za lice, štitnike za lice i alkoholno sredstvo za dezinfekciju.

Bez želje da se dalje mešam u protokol pod kojim treba organizovati maraton, činjenica je da od 1967. godine nema maratona bez žena, ne zbog ravnopravnosti, već zbog toga što su u mnogim elementima bolje, a očigledno i hrabrije.