Žene bolje igraju u drugom poluvremenu

Svetska zdravstvena organizacija kaže da smo mladi do 65, to je naše pravo, ali i obaveza; pošto biti radno aktivan znači biti mlad, nema prostora za opuštanje

Žalopojka naših baka „da su mi one godine a ova pamet” danas može da se sagleda iz vedrije perspektive. Možemo istovremeno da imamo iskustvo zrelosti i elan mladosti. I ne samo da možemo, nego i moramo. Jer, ideja da su pedesete nove tridesete proširila se na sve segmente života. Ona nije samo naše pravo da se tako osećamo i ponašamo, već su i očekivanja okoline od žene u pedesetim ista kao od žene u tridesetim.

Vreme kada je žena posle 50. rođendana mogla da se lagano priprema za penziju – odavno je prošlo. Čak i ako nije ambiciozna, žena posle pedesete mora da ostane na tržištu rada još ozbiljno dug period, pa je stoga bolje ako tu nužnost shvatimo kao povoljnu priliku.

Nije SZO jedina koja smatra da sve dok smo radno aktivni, mi smo i mladi. To su očekivanja i poslodavaca, biznisa, kreativnih i svih drugih delatnosti

Biti radno aktivan znači biti mlad

Danas, pedeseta nije znak za poslednja tri minuta, već pištaljka za poluvreme. Zato svaka žena, pre nego što dozvoli da je demorališe strah od pedesete ili šezdesete (a ni onih sa strahom od tridesete nije malo), treba da se seti da najbolji timovi najviše golova daju u drugom poluvremenu.

Nije ovo samo jedna od mnogih motivacionih fraza. Ova tvrdnja zasnovana je na naučnim i statističkim pokazateljima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je nedavno izašla sa novom periodizacijom ljudskog života. Po njoj, do 17. godine smo maloletni, od 18. do 65. smo mladi, od 66. do 79. ljudi srednjih godina, od 80. do 99. stariji, a preko 100. dugovečni.

I dalje su raširene predrasude i diskriminacija na osnovu „hronološke ili vidljive starosti” – tzv. ejdžizam

Jedan od ključnih parametara ove periodizacije predstavlja doba do koga se očekuje da budemo radno aktivne, a to je u većini svetskih zemalja, za sada, 65 godina. Pošto biti radno aktivan znači biti mlad, nema prostora za opuštanje. I nije SZO jedina koja smatra da sve dok smo radno aktivni, mi smo i mladi. To su očekivanja i poslodavaca, biznisa, kreativnih i svih drugih delatnosti kojima se bavimo.

Pod udarom ejdžizma

Zrela žena je već dobro upoznala svoje lice i telo, davno je prestala da u njima gleda neprijatelje i pretvorila ih u svoje saradnike

Naravno, ni SZO ne gubi iz vida da postoji ono sa čime se ljudi suočavaju u celom svetu: raširene predrasude poslodavaca i diskriminacija na osnovu „hronološke ili vidljive starosti”. Ta pojava nazvana je ejdžizam, a odnosi se na diskriminaciju starijih u odnosu na mlađe, na teže zapošljavanje, a lakše otpuštanje starijih. Asocijacija na rasizam ovde je namerno izazvana, da ukaže na ozbiljnost problema. Naravno, pod udar ejdžizma mnogo češće dolaze žene. Ali, s druge strane, žene se bolje nose s takvim situacijama, pre svega zato što svoj identitet manje vezuju za posao, mesto u hijerarhiji i status. Pošto su navikle na multitasking, žene će vrlo brzo neku od svojih veština pretvoriti u primarnu delatnost.

Naučile smo da vrednujemo zdravlje

Naravno, biti mlad do 65. ne znači iznurivati se agresivnim metodama podmlađivanja. Zrela žena je već dobro upoznala svoje lice i telo, davno je prestala da u njima gleda neprijatelje i pretvorila ih u svoje saradnike. Ona dobro zna da samopouzdanje, šarm i vedrina skidaju više bora nego bilo koji hirurg. I psiholozi kažu da je u tim godinama manje depresije, pre svega zato što bolje od sasvim mladih ljudi vrednujemo ono što je realno i ostvarivo. A jedna od stvari koju smo već naučili da vrednujemo i o kojima se staramo jesu naše fizičko i emotivno zdravlje. I upravo to je naša prednost u odnosu na sasvim mlade osobe, koje se često bahato odnose prema zdravlju. Da bi istakla važnost zdravstvene preventive, SZO je period od 2020. do 2030. proglasila decenijom zdravog starenja.

Samopouzdanje, šarm i vedrina brišu bore

Već sada, očekivani ljudski vek procenjuje se na 100 godina. A među dugovečnima ima više žena. Prema podacima od pre nekoliko godina, žene su činile 54 odsto populacije starije od 60 godina, ali čak 61 odsto populacije starije od 80 godina. Naravno, mnogo je mogućih objašnjenja ove prednosti na strani žena, ali je ipak nepobitno da žene bolje igraju u drugom poluvremenu.

Da bi istakla važnost zdravstvene preventive, SZO je period od 2020. do 2030. proglasila decenijom zdravog starenja