inspiracija
Zen bašta | To sam ja

Zen bašta

Mačka leži na vrućim pločicama, a ja, kao moja baba, spuštam roletne, zamračim, i pravim se da mi je prijatno

Vruće je, jul mesec. Iznenađeni svi. Ključamo i spolja, i iznutra. Mačka leži na vrućim pločicama, a ja, kao moja baba, spuštam roletne, zamračim, i pravim se da mi je prijatno.

Imam veliki plan za danas. Slušam italijanske šansone u mračnom stanu, mir je. Ornella Vanoni šapuće mi da smo već do sada i ovako i onako već pogrešile milion puta i da ovo što gledam u tebe kao tele i što sigurno grešim u svemu, nije nikakva novost. Pročitaću knjigu za dan.

Kažu šamani da život počinje u četrdesetoj, a Amerikanci da počinje kad dete ode na fakultet, a pas ode na neko bolje mesto. Ko sam ja da ove mudre ljude ne slušam?

Mi, kako ko. Neko kasne četrdesete, neko gazi pedesete. Dele nas na nasmejane i umorne, sa novim zubima i bez njih. Čvrsto odlučili da živimo punim plućima još onomad, devedesetih, kad smo shvatili da je sve moguće. Svaki dan za sebe, sutra je baš neizvesnog postojanja.

Dele nas na nasmejane i umorne

Ja najviše volim da letujem sa Draganom. Eee, kad biste znali kakva je to uživancija. Moram to hitno ponovo da organizujem.

Ja uporno želim da je Crna Gora moja kuća i ne mrdam odande. Ma, verujem vam svima da je bolje i jeftinije na drugim mestima, ali ja želim grbaljski krompir i paradajz. Da bacim vršu sama ispred babine kuće i da se bojim da ne uhvatim ugora, njega ne smem u ruke da uzmem. Da sednem na isti kamen, uzmem od komšinice domaće maslinovo ulje i da izgorim kao rak milioniti put. To je moja zen bašta, moje utočište, moj povratak sebi.

Psalm 35: Gospode! Budi suparnik, suparnicima našim. Uzmi štit i digni se nama u pomoć.

Volim te, poveruj srcu mom.

Kuvanja danas nema.