Zeleni ljiljan – kako se održava i po čemu je posebna pauk biljka?

Zeleni ljiljan je sobna vrsta koju će uspešno uzgajati i početnici.

Ako želite da u kući, stanu ili kancelariji ozelenite kutak koji je osvetljen, ali bez direktnog sunca, nemojte propustiti da nabavite sadnicu ove raskošne sobne biljke. Posebno je zahvalna za kancelarije, i to ne samo jer ne traži posebnu negu već joj ne treba ni mnogo prostora.

Kod nas zeleni ljiljan ili pauk biljku, kako se još popularno naziva, možete nabaviti tokom cele godine, a nije komplikovano ni da biljku sami razmnožite. Treba vam samo zrelija sadnica koja je formirala mlade biljčice razvijene iz središta matične biljke.

Na internetu ćete pronaći veliki broj tekstova o nezi zelenog ljiljana i možete pretraživati pod latinskim nazivom hlorofitum (Chlorophytum), što u prevodu znači ’zelena biljka’. Ipak, sve što je potrebno da znate da biste se pohvalili zdravom i lepom sadnicom, saznaćete u nastavku našeg teksta.

Zeleni ljiljan – prirodni prečišćivač vazduha 

Pored raskošnog izgleda i uskih dugih listova sa širokom belom trakom po sredini (ili obrunuto, što zavisi od varijeteta), biljka zeleni ljiljan je na spisku sobnih biljaka koje pročišćavaju vazduh.

Dugovečna je vrsta, pa vredi da uložite malo truda oko nege da bi vam živeo više godina i prostor učinio zdravijim. Zato se i preporučuje za kancelarije, jer su danas sve češće centralne ventilacije.

Zeleni ljiljan ili pauk biljka je izuzetno dekorativan. Ako nabavite nekoliko sadnica i gajite ih u grupi, dobićete izuzetan zeleni efekat žbunastih primeraka, pa ako još uklopite i ukrasne saksije, častićete sebe prirodnim prećišćivačem vazduha koji su pravo bogatstvo. 

Zeleni ljiljan – nega 

Ako zelenom ljiljanu posvetite malo pažnje i pružite mu osnovnu negu, radovaće vas svakog dana izduženim stabljikama koje se elegantno savijaju.

Osnovno što treba da znate o nezi biljke zeleni ljiljan jeste da je vrlo zahvalan, lako se gaji i u toplim danima možete ga izneti i napolje. Isto tako, biljka dobro raste i u vodi, i lako se prenosi na vodenu kulturu.

Listovi koje biljke formiraju mogu biti dugački i do 45 cm, a široki i do 2,5 cm. Da biste isplanirali gde ćete smestiti saksiju sa biljkom, treba da znate da starije biljke mogu da budu visoke i do pola metra i isto toliko široke, a dobro će napredovati u saksijama prečnika 12 cm. Zato dobro isplanirajte mesto za sadnicu zelenog ljiljana. 

Zeleni ljiljan – potrebna količina svetlosti 

Prvo pravilo koje treba da imate na umu ako ste nabavili zeleni ljiljan jeste da voli svetle pozicije. Biljka je najlepša na osvetljenom mestu, na malom stolu ili polici pored prozora.

Ipak, dobro podnosi i tamnije delove prostorija, što je često u savremenim kancelarijama. Ali, što se svetla tiče, njen najveći neprijatelj je direktno sunce. Po smeđim vrhovima listova znaćete da joj je previše sunca i da joj treba zasena.

Zimi, ovoj biljci treba više svetlosti, pogotovo ako ste odabrali varijetet prošaranih listova (chlorophytum comosum). U suprotnom, listovi će izgubiti intenzivnu boju i atraktivne šare.

Pravilno zalivanje zelenog ljiljana 

Što se zalivanja zelenog ljiljana tiče, treba da znate nekoliko pravila da biste gajili bujne biljke:

• Zeleni ljiljan je otporan na sušu, što je važno ako ste često odsutni. I ako biljke zaboravite da zalijete, neće se osušiti. Naprotiv, suv supstrat može ih podstaknuti na rast i formiranje većeg broja stabljika, cvetova i biljčica.
• Zemlju održavajte vlažnom u periodu rasta – od proleća do jeseni. Tokom zimskog perioda mirovanja, smanjite zalivanje i pustite da se zemlja osuši pre ponovnog zalivanja.
• Uvek imajte na umu i da je biljci za intenzivan rast potrebna hrana. Zato ne propustite da zeleni ljiljan prihranjujete u periodu rasta jednom u dve sedmice. Odaberite prihranu koja u sebi ima veću koncentraciju azota (N), koji je važan za bujnost lisne mase.
• Važno, a možda i najvažnije, jeste da biljke pravilno zalivate – nemojte ih zalivati pomalo, već supstrat treba dobro da natopite i sva nalivena voda treba da iscuri kroz otvore na dnu saksije. Samo tako ćete biti sigurni da su svi delovi korena dobili dovoljno vlage i da se voda neće zadržati i uzrokovati truljenje.

Zeleni ljiljan – bolesti i promene na listovima

Kao i svaka biljka, i pauk biljka je osetljiva na bolesti i štetočine. Ali, retko oboleva. Baštovani kažu da joj može naškoditi crveni pauk, što ćete lako dijagnostikovati po beživotnim i sivkastim listovima. Verovatno ćete u centralnom delu sadnice ugledati i sitne larve.

Ipak, zeleni ljiljan najčešće oboleva zbog neadekvante nege, i to prvenstveno zbog previše zalivanja. Mnogo vode oko korena koja se tu i zadržava, jer je loša drenaža u saksiji, dovešće do truljenja korena i teško je biljke spasiti, osim ako ih u što kraćem roku ne presadite i proverite da koren nije truo. Da je koren natopljen vodom znaćete i po tome što biljka deluje ’umorno’, spuštenih listova.

Temperatura takođe može da bude uzrok obolevanja biljaka, pa se držite pravila da zeleni ljiljan gajite na temperaturi u rasponu od 18 do 24°C. Ako je pak biljkama pretoplo, to ćete znati po sporijem rastu i slabim i istanjenim izdancima. Ako je hladno, listovi će biti providni i meki.

Ako primetite promene na listovima, kao što su blago sasušeni vrhovi ili krajevi, nije to ništa neobično, ukoliko je cela biljka u dobrom stanju. U tom slučaju, slobodno se poslužite čistim i oštrim makazama i odsecite te sasušene krajeve koji narušavaju lepotu zelenog ljiljana.

Sasvim je normalno i da stariji listovi venu, baš kao što se pojavljuju novi, mladi. Te stare i uvele takođe možete pažljivo odseći makazama, s tim da ne sečete zeleno zdravo tkivo biljke. 

Zeleni ljiljan u letnjem periodu

Neke sobne biljke, iako se zovu sobne, možete izneti na terasu, prozorsku dasku ili baštu. U proleće i leto, kada su temperature do 25°C i vaš zeleni ljiljan će odlično napredovati napolju. Naravno, važno je da ga sklonite sa direktnog sunca, jer će mu sunce oštetiti listove i oni se ne mogu oporaviti. Najbolja pozicija je u senci uz nešto redovnije zalivanje, jer se u spoljašnjim uslovima supstrat brže isušuje.

Zeleni ljiljan ne voli mnogo toplote i zato mu ne prijaju naša leta kada temperatura pređe 30°C. Tada je najbolje da sadnice ipak unesete na sobnu temperaturu.

Leti je takođe orošavanje dodatna nega koja će vašoj pauk biljci i te kako prijati. Ako već orošavate, idealno je da to bude kišnicom ili vodom iz vodovoda sa što manje hlora. Hlor ćete izbaciti tako što ćete vodu sipati u otvorene sudove i ostaviti na otvorenom bar 24 sata kako bi hlor ispario. Ovom vodom je dobro i da zalivate biljke.

U letnjem periodu veoma je važna i prihrana, jer pauk biljka troši mnogo hrane za intenzivan rast.

Zeleni ljiljan u zimskom periodu 

U zimskom periodu sobne vrste uglavnom miruju i sporije rastu.

Kad je nega u pitanju, to i treba slediti – manje zalivanja i nema potrebe za redovnom prihranom. Zeleni ljiljan podnosi nešto niže temperature, ali naše zime napolju ne može da preživi. Ako ste ga u leto izneli na terasu ili u baštu, u jesen ga morate uneti unutra. Minimalna temperatura koju podnosi je oko 8°C, a sve ispod toga će uzrokovati da zeleni ljiljan ugine.

Po pravilu, zimi je zelenom ljiljanu potrebno mnogo svetla da bi listovi zadržali lepu i zdravu zelenu boju.

A, ako vam se desi da je vaše biljke u jesen prekrio neočekivani mraz, što nije neobično za kontinentalnu klimu, i niste ih uneli, videćete promenu na listovima koji će ubrzo postati meki bez zdrave čvrstine i forme. Primetićete i da gube boju i postaju providni. Nažalost, zelenom ljiljanu nema spasa kada se jave takva oštećenja.

Zeleni ljiljan i razmnožavanje

Zeleni ljiljan je vrsta koja se izuzetno lako razmnožava i zato je i omiljen među baštovanima.

Kod nešto zrelijih biljaka, primetićete da se na krajevima listova formiraju male biljke koje možete posaditi u saksije prečnika 8 cm. Ovakav način vazdušnog razmnožavanja verovatno je razlog zbog kojeg zeleni ljiljan ili pauk biljke nazivaju još i ’biljka avion’. Ove forimirane mlade biljčice veoma brzo rastu i napreduju, i za godinu dana mogu da narastu za saksiju prečnika 12 cm.

Ove novoformirane male biljke sa vrhova listova možete staviti i u vodenu kulturu, ako imate uslova.

Zeleni ljiljan ćete veoma lako razmnožiti i deljenjem korena. Za to su vam potrebne starije biljke razvijenog korenovog sistema. Izvadite sadnicu iz saksije, pažljivo odstranite iscrpljenu zemlju sa korenja i rukama pažljivo razdvajajte koren i stabljike. Ako delite na dva dela, oba uobičajeno posadite u saksije koje nisu prevelike da bi biljke lepo napredovale i dobro se ukorenile. Pošto polovine posadite, dobro zalijte i ostavite na svetlo mesto.

Da li zeleni ljiljan cveta? 

Cvetanje zelenog ljiljana je pravi baštovanski ugođaj.

Cvetovi se mogu pojaviti tokom cele godine, ali najčešće je to u letnjim danima. Pred samo cvetanje primetićete da se iz centralnog dela biljke formiraju stabljike koje veoma brzo rastu i na čijim krajevima su smešteni pupoljci. Nakon desetak dana, a to sve zavisi od svetla, temperature i vlage, kada stabljike narastu u dužinu od oko 15 do 20 cm, na vrhovima će se pojaviti beličasti cvetovi. Otvaraće se postepeno, par dana i dugo će trajati.

Ako vas vaš zeleni ljiljan bude obradovao ovakvim cvetnim stabljikama, to znači da se o njemu dobro brinete i da mu potpuno odgovaraju uslovi za rast.

Pošto precveta i stabljika koja nosi cvetove počne da se suši, makazama je odsecite pri samom dnu, da ne bi narušavala lepotu cele biljke. Naredne sezone možete očekivati novo cvetanje, ukoliko i dalje nastavite sa pravilnom negom.

Ako biste da pospešite biljke da cvetaju, zeleni ljiljan možete na početku sezone rasta, a to je na početku proleća, prihranjivati đubrivima koja u sebi i pored visoke koncentracije azota (N) imaju i visoku koncentraciju kalijuma (K), koji je biljkama neophodan za formiranje cvetnog pupoljka.

Da li je pauk biljka otrovna?

Zeleni ljiljan, bilo koji njegov varijetet, nije otrovan. Možete biti bezbedni ako imate kućne ljubimce ili decu i brinete da ne dođu u kontakt s listovima.

Moguće je da će ukoliko pojedu malo lista imati blage probleme sa varenjem, ali glavno je da u listovima zelenog ljiljana nema otrovnih supstanci. Naprotiv. Ovo je vrsta koja se preporučuje za negu, jer doprinosi da vam vazduh u prostoriji gde je gajite bude čistiji.

Zato, ne brinite. Slobodno se odlučite da u svoju kancelariju ili kuću unesete sadnicu bujnog zelenog ljiljana.