Zašto volimo žute lale

Trenutno možemo da uživamo u lepoti lala, rezanih ili u saksiji. Do divnih cvetova stiže se sadnjom lukovica u septembru, da bi nas proleće nagradilo njihovom neprevaziđenom elegancijom

Cvetanje lala u našim baštama sasvim je siguran znak da je stiglo proleće, ali i pre nego što se to dogodi možemo da uživamo u elegantnim tulipanima, u saksijama ili rezanim, koji uglavnom stižu iz Holandije. Bele, žute, crvene, ružičaste, ljubičaste, crne, šarene, papagajke, sa reckastim laticama, okruglaste, duple (sa više latica) – kakve god lale želimo da zasadimo u bašti, malo smo okasnile, jer se lukovice lale sade u septembru. Sada možemo samo da improvizujemo, kupimo lale u saksiji i presadimo ih u vrt. Lale vole prolećno sunce, prevelika vlaga u zemljištu može da ih uništi. Ne trpe korov i nisu oduševljene kad su u društvu drugog cveća, naročito narcisa. Sade se na petnaestak centimetara dubine, uglavnom ne mirišu, a kažu da u saksijama bolje uspevaju lale sa kraćim stabljikama (koje rano cvetaju). Kada precvetaju, lišće se ne kida jer se lukovica iz njega hrani i priprema za novi ciklus. Lukovica se vadi iz zemlje kad lišće potpuno požuti, a ako u tome ne budemo vešti, do septembra imamo vremena, a sada možda i inspiraciju, da izaberemo cvet koji je obeležio istoriju sveta.

U vazi, navodno, najduže žive žute lale, jer su najotpornije

Da bi lale duže krasile dom kupujemo ih dok su cvetovi neotvoreni i zelene boje. U vazi, navodno, najduže žive žute lale, jer su najotpornije. U svakom slučaju, pre nego što ih uronimo u vodu odsečemo jedan centimetar stabljike da bi bolje upijale vodu. Pošto lale rastu i u vazi, ona bi trebalo da bude visoka najmanje kao polovina stabljike, kako cvetovi ne bi klonuli preko ivice.

Lale imaju burnu istoriju, a u zavisnosti od podneblja one su znak novog života, nežnosti, ponosa, slave, glasnici ljubavi i strasti. Prema nekim tumačenjima složenog jezika cveća, crvenim lalama izjavljuje se ljubav, žute predstavljaju beznadežnu ljubav, ružičaste brižnost, ljubičaste dostojanstvo, a bele praštanje.

Carska lala

Holandija važi za domovinu lala, međutim one su u Evropu stigle sa istoka, gde je uzgajanje navodno počelo još pre desetak vekova.

Lale su na Stari kontinent donosili putnici i trgovci iz Azije, ali možda je zanimljivija priča prema kojoj je za to zaslužan ambasador Habzburga na dvoru sultana Sulejmana Veličanstvenog, koji je u Istanbulu zapazio tulipane i poslao lukovice ovog cveća na bečki dvor. Iz ovog carskog vrta, ili nekim drugim putem, možda iz Francuske, lale su najzad stigle u Holandiju i ušle u istoriju.

Holandija važi za domovinu lala, međutim one su u Evropu stigle sa istoka

Evropska aristokratija je u 16. i 17. veku obožavala začine i egzotično bilje koje je stizalo iz udaljenih krajeva planete. Neki su navodno bili spremni da za jednu lukovicu lale neobične lepote daju celo imanje. Kod Holanđana je interesovanje za tulipane dostiglo neverovatne razmere i preraslo je u lalomaniju koja se pominje i u filmu Tulip fever. Tokom tulipanske groznice, tridesetih godina 17. veka, lale su postale neverovatno tražene i skupe, njima je moglo da se trguje kao zlatom. Ilustrativno, prema nekim navodima, 40 lukovica lala koštalo je 100.000 guldena, a radnik je godišnje zarađivao od 150 do 300, dok je najekskluzivnija lala semper augustus koštala 10.000 guldena i od tog novca jedna porodica mogla je da se hrani i oblači pola života. Ovo tržište na kraju je krahiralo, ali je Holandija do danas ostala najveći proizvođač lala i ima najveću stalnu izložbu tulipana.

Kuriozitet je što je lepotu semper augustusa, možda najslavnijeg cveta u istoriji, proizvela infekcija zahvaljujući kojoj je bela lala dobila neobične crvenkaste pruge nalik perju. Na ovaj ekskluzivni cvet danas najviše podseća lala rembrant.

Inspiracija umetnika

Tulipan su ovekovečili najznačajniji holandski slikari, kao i francuski pisac Aleksandar Dima (Crna lala). Inače, kažu da je prava crna lala proizvedena tek krajem 20. veka, a da su sve pre nje pod nazivom crna zapravo najčešće bile tamnoljubičaste boje.

Ambasador Habzburga na dvoru Sulejmana Veličanstvenog zapazio je u Istanbulu tulipane i poslao lukovice ovog cveća na bečki dvor

Lala je inspirisala i umetnike i zanatlije na Istoku, često je bila ukrasni element na tkaninama i keramici. Zanimljivo je da se jedan period vladavine sultana Ahmeda III, poznat kao godine prosperiteta Osmanskog carstva, naziva Doba lala.