Zašto treba proslavljati 50. rođendan

Žurke na kojima se proslavljaju 50. rođendani postale su luđe, a pokloni slavljeniku „otkačeniji” od onih kojima se obeležavaju punoletstva. Važnost 18. rođendana je jasna. Osoba prestaje da bude dete. Za nju počinje život punopravnog građanina sa ličnom kartom, pravima i obavezama odrasle osobe.

Ali šta postajemo kad napunimo 50? Šta to prestajemo da budemo, a šta tek počinje posle 50. rođendana? Ne počinje nova mladost, ali počinje novo razdoblje sreće, tvrdi Džonatan Rauč.

Krivulja sreće ima U oblik

Prema Džonatanu Rauču, autoru popularne knjige Krivulja sreće: Zašto život postaje bolji posle 50 (The Happiness Curve: Why Life Gets Better After 50), taj okrugli rođendan predstavlja prekretnicu posle koje ćemo početi da budemo sve srećniji. Rauč tu svoju smelu tvrdnju potkrepljuje i rezultatima naučnih istraživanja.

Osećaj lične sreće u čovekovom životu kreće se u obliku latiničnog slova U, ustanovili su ekonomisti Dejvid Blenčflauer i Endrju Osvald (David Blanchflower, Andrew Oswald).

Osećaj lične sreće i zadovoljstva prvi vrhunac dostiže u dvadesetim godinama života, a onda već tokom mladosti i kroz srednje životno doba to osećanje sreće naglo opada, da bi najnižu tačku dostiglo u 50. Ali od tada, u narednih 20 godina ono ponovo naglo raste, da bi novi vrhunac dostiglo u 70.

Mada mnogi psiholozi ukazuju na nepouzdanost ovih rezultata, sam Džonatan Rauč tvrdi da je on lično živi dokaz da se tokom života osećaj sreće kreće baš po toj U krivulji.

Samoobnavljauća spirala nezadovoljstva

On opisuje svoja iskustva iz 40-ih, kada se stalno suočavao sa osećajem nezadovoljstva, iako nije mogao da shvati zašto. Imao je dobar posao, stabilnu vezu, pristojne finansije i bio je zdrav. U profesionalnom smislu čak je nadmašio svoje mladalačke snove.

A ipak, dominantna raspoloženja bila su mu mračna, bio je uznemiren, stalno u haosu i sumnji. „Bio sam preokupiran onim što nisam ostvario”, objašnjava.

Postao je svestan tog neobičnog nemira i nezadovoljstva negde oko 40. Kad je u 45. godini dobio vrlo prestižnu profesionalnu nagradu, svega desetak dana je osećao zadovoljstvo. Kad je razgovarao sa svojim prijateljima, video je da se i njima događa slično.

„To je samoobnavljajuća spirala nezadovoljstva”, kaže Rauč. „Ona ne nastaje zato što nešto nije u redu sa vašim životom, ili vašim brakom ili vašim umom ili vašim mentalnim zdravljem.”

Uspeh ne donosi očekivano zadovoljstvo

Ovakva osećanja nisu po sebi kriza srednjih godina, ali mogu da dovedu do krize, koja se uglavnom manifestuje nepromišljenim potezima, od kojih žive i filmski zapleti i gradski tračevi.

Zapravo, termin „kriza srednjih godina” skovan je 1965. godine i brzo je postao veoma popularan u masovnoj kulturi. U svakodnevnom životu uglavnom služi da opravdamo sve ono što radimo iz straha od broja 50 na rođendanskoj torti.

Da bismo izbegli krizu, potrebno je samo da budemo strpljivi jer „vreme radi u korist naše sreće”. „Sva naša nezadovoljstva bila su ni oko čega”, kaže Rauč.

„Kad smo mladi, težimo maksimalnom statusu, imamo ambiciju da budemo na vrhu sveta, da imamo važan posao, izuzetan brak ili neku posebnu osobu ili mnogo novca. Ili neki oblik veličine. Kad sam imao 20, sanjao sam da napišem knjigu koja će nadmašiti Šekspira”, kaže Rauč.

A zapravo, u mladosti smo previše optimistični oko toga koliko će nam zadovoljstva doneti naš budući uspeh.

Većinu tih stvari mi i ostvarimo tokom 30-ih i 40-ih, ali smo suviše „u mašini” da bismo zastali i uživali u onome što ostvarujemo.

„Ne osećamo zadovoljstvo koje smo očekivali, pa mislimo da nešto nije u redu sa našim životom”, piše Rauč.

Kad se magla raščisti

Da bi proverio svoja iskustva, Rauč je razgovarao sa mnogim ljudima, svojim prijateljima, osobama različitih životnih priča, biografija i profesija. Kod svih je nova percepcija sopstvenog života počela da se javlja posle 50.

Nije u pitanju nikakva radikalna promena u njihovim svakodnevnim životima. Naprotiv, samom Rauču su se u tom periodu desile i neke teške stvari, kao što su smrt roditelja, gubitak posla i neslavno završen pokušaj privatnog biznisa.

Ipak, tu pozitivnu unutrašnju promenu on opisuje „kao da je magla počela da se raščišćava”.

„Demoni su ućutali i sada ih vrlo retko čujem”, rekao je Rauč na promociji svoje knjige, kad mu je bilo 58 godina.

„Ne radi se ovde o nekoj velikoj promeni uslova našeg života, već se menja ono što osećamo u vezi sa životnim promenama”.

Poverenje u protok vremena

Tu promenu, zbog koje krivulja našeg osećaja sreće počinje naglo da se penje posle 50, izaziva prvenstveno sam protok vremena. Uz to, počnemo da se manje kajemo, manje se zadržavamao na negativnim stvarima, bolje regulišemo stres i emocije.

Kompeticija nam više nije tako važna i prestajemo da poredimo svoj život sa tuđim životima.

U šezdesetim se krivulja sreće još više penje i postajemo zahvalni za svoj život. Rauč kaže da bi voleo da je sve to znao dok je njegova lična krivulja sreće bila pri dnu, kada je osećao da je promašio život.

Opisujući osećanje sreće koje mu je doneo protok vremena i s njim promena percepcije, Rauč kaže: „Vredelo je čekati”.Argumenti koje Rauč iznosi u knjizi Krivulja sreće: Zašto život postje bolji posle 50 dovoljni su da se 50. rođendan ne dočekuje sa strahom, već da se proslavlja sa optimizmom i iščekivanjem novog talasa životne sreće.