Zašto treba da jedemo supu od kostiju
Za pripremu bujona potrebno nam je malo više vremena i recept po kome su naše bake pripremale veoma zdrav obrok od pilećih nogica ili junećih kolenica
Sigurno se sećamo da su naše bake kuvale supe u kojima je bilo pilećih nogica i kostiju. One su takve supe/bujone odavno proglasile za zdrave obroke, a mi im se danas vraćamo jer su izvor izvanrednih sastojaka, bilo da ih pravimo od kostiju i vezivnih tkiva piletine, junetine, teletine, svinjetine ili ribe.
Da bismo uživali u ukusu i istovremeno čuvali zdravlje, najbolje je da za ove supe u mesari tražimo zglobove, repove, rebra… Ovi delovi naročito su bogati raznim mineralima, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, kao i termostabilnim vitaminima. Njihovo izdvajanje iz kostiju i tkiva može se još više pospešiti ako pri laganom kuvanju dodamo malo sirćeta.
Da bi bujon bio što bogatiji hranljivim sastojcima, bitno je koristiti razne kosti, vezivna tkiva i povrće
Koštana srž – riznica vitamina A i K
Vezivna tkiva otpuštaju sastojke hrskavice i tu je najbitniji kolgen koji se pri kuvanju pretvara u želatin, obezbeđujući amino-kiseline koje su bitni gradivni sastojci proteina. Da bi bujon bio što bogatiji ovim sastojcima, bitno je koristiti razne kosti i vezivna tkiva, ali to bi uvek trebalo da bude istog porekla (od jedne vrste domaćih životinja ili mesa).
U pojedinim kostima ima koštane srži, koja je bogata vitaminima A i K, esencijalnim masnim kiselinama, kao i gvožđem, selenom, cinkom i manganom, a tokom kuvanja deo toga pređe u bujon. Ako se dodaju povrće i začini, on postaje još zdraviji i bogatiji raznim hranljivim sastojcima. Kako je želatin sastavni deo bujona, on može imati ulogu u zaštiti zglobova. Vremenom, hrskavica se troši i postaje tanja (zbog godina), a nekada i zbog loše ishrane, gojaznosti ili sportskih povreda.
Kako je želatin sastavni deo bujona, on može imati ulogu u zaštiti zglobova
Goveđi bujon bogatiji od pilećeg
Pominje se da pojedine amino-kiseline iz ove neobično lekovite supe imaju antizapaljenska svojstva. U studiji objavljenoj u časopisu Neuropsychopharmacology navodi se da amino-kiselina glicin utiče na bolji san i manji umor sledećeg dana, kao i na povećanje energije. Bujon, takođe, ubrzava metabolizam. On je niskokalorična hrana koja utiče na razvoj mišića. Služi da se telo pročisti, jer se ne jedu šećeri, hleb. U njegove vrline ubraja se i to što jača imunosistem, smanjuje celulit, jača kosu i nokte. Inače, goveđi bujon bogatiji je od pilećeg.
Postoji i dijeta koja se zasniva na konzumiranju bujona (po dr Kellyann’s), jer se uz njegovu pomoć obezbeđuju vrlo bitni hranljivi sastojci, a smanjuje težina. Ovakva vrsta ishrane (i uopšte konzumiranje bujona) vrlo je bogata proteinima, što nas dugo čini sitim i smanjuje potrebu za unosom više kalorija.
Osim žarke želje, za pripremu bujona, potrebni su nam recept i malo više vremena.
PROBAJTE RECEPT
Bujon od kostiju
Postoje dve varijante za pripremu bujona. U jednoj se kosti blanširaju, zatim peku u rerni i na kraju kuvaju, a u drugoj se samo kuvaju.
Ako se koristi rerna za pripremu bujona, kosti se najpre blanširaju oko 15 minuta, potom se izvade, poređaju u pleh i stave u pećnicu zagrejanu na 200 stepeni. Peku se jedan sat, uz povremeno okretanje, a zatim stave u lonac i kuvaju sa povrćem i začinima.
Ukoliko se kosti samo kuvaju, sve sastojke treba staviti u veliki lonac i pustiti da proključa, usput skupljati penu koja se stvara na površini. Kada proključa, smanjiti vatru i pustiti da krčka 10-12 sati. So se dodaje pri kraju kuvanja. Ohlađenu supu procediti kroz sito i razliti u sudove koji se potom stave u frižider. Posle izvesnog vremena posude izvaditi iz frižidera i ukloniti beli sloj masnoće koji se formirao na površini.
Potom se može ostaviti najviše do sedam dana u frižideru (do korišćenja), a ako se zamrzne traje do šest meseci.
Ingredients
Directions
Postoje dve varijante za pripremu bujona. U jednoj se kosti blanširaju, zatim peku u rerni i na kraju kuvaju, a u drugoj se samo kuvaju.
Ako se koristi rerna za pripremu bujona, kosti se najpre blanširaju oko 15 minuta, potom se izvade, poređaju u pleh i stave u pećnicu zagrejanu na 200 stepeni. Peku se jedan sat, uz povremeno okretanje, a zatim stave u lonac i kuvaju sa povrćem i začinima.
Ukoliko se kosti samo kuvaju, sve sastojke treba staviti u veliki lonac i pustiti da proključa, usput skupljati penu koja se stvara na površini. Kada proključa, smanjiti vatru i pustiti da krčka 10-12 sati. So se dodaje pri kraju kuvanja. Ohlađenu supu procediti kroz sito i razliti u sudove koji se potom stave u frižider. Posle izvesnog vremena posude izvaditi iz frižidera i ukloniti beli sloj masnoće koji se formirao na površini.
Potom se može ostaviti najviše do sedam dana u frižideru (do korišćenja), a ako se zamrzne traje do šest meseci.