Zašto se u kriznim vremenima vraćamo teškim filmovima

Knjiga o snimanju filma Kineska četvrt i najavljena serija o njegovom glavnom junaku, podsećaju na vreme kad se Holivud nije plašio komplikovanih priča

Da u kriznim vremenima ljudi posežu za klasičnim vrednostima svedoči upravo objavljena knjiga Sema Vosona pod nazivom Veliko zbogom: Kineska četvrt i poslednje godine Holivuda. Voson je za Veniti Fer rekao da dok se jedni okreću religiji, a drugi mitovima, on poseže za filmovima. Izabrao je da istraži okolnosti snimanja filma Kineska četvrt zbog lika Noa Krosa (igra ga Džon Hjuston) za koga kaže: „Nisam mogao da se setim ozbiljnijeg negativca, lošeg tipa koga je teže pobediti”. Film ima kultni status, iz mnogo razloga, a jedan od njih je i glumačka ekipa, pre svega Džek Nikolson, za koga je prevashodno pisan scenario, Fej Danavej, Džon Hjuston, Dajan Led, Džon Hilerman, Peri Lopez…

Scenario za Kinesku četvrt smatra se jednim od najboljih filmskih scenarija svih vremena

Pričajući priču o snimanju filma Kineska četvrt, završenog 1974, Voson opisuje i okolnosti koje predskazuju kraj takozvanog Novog Holivuda, u kome je rediteljima bilo dozvoljeno da prave autorske, teške i izazovne filmove,kada su „odrasle ljude dobro informisali dobro informisani kritičari, posle čega je publika odlazila u bioskope da gleda film zato što je dobar”.

Poslednja komplikovana holivudska priča

Scenario za Kinesku četvrt smatra se jednim od najboljih filmskih scenarija svih vremena i „možda poslednjom komplikovanom velikom pričom za koju je film imao hrabrosti”. Film je režirao Roman Polanski, glumačka ekipa je vrhunska, ali svi se slažu da je snaga u scenariju. Tada tridesetogodišnji Robert Taun napravio je duboku i hrabru priču o negativcima i njihovim žrtvama, a svoj rodni grad ovim filmom učinio je „besmrtnim, ali i prokletim”.

Netfliks je krajem prošle godine najavio saradnju reditelja Dejvida Finčera (rođen 1962) i 85-godišnjeg scenariste Kineske četvrti Roberta Tauna

Iako je rođen i odrastao u Los Anđelesu, Taun je dete doseljenika, rumunskih i ruskih Jevreja. Porodično prezime Švarc promenio je još Robertov otac, želeći da se potpuno asimiluje. Otac je držao Gradsku modnu prodavnicu, pa je za novo prezime uzeo reč grad iz naziva svoje firme, samo što tada još nije najbolje znao engleski, pa se u prezimenu zadržala slovna greška (Towne). Ipak, radnja je donosila dovoljan prihod da Robertu obezbedi kvalitetno školovanje.

Negativac koji kontroliše budućnost

U mladosti, Robert Taun proveo je mnogo vremena u biblioteci, izučavajući istoriju Kalifornije, i podatke koje je pronašao spojio je s modernim detektivskim romanima. Tako je nastala priča o privatnom detektivu Džejku Gitesu, koji počinje da istražuje banalni slučaj preljube, da bi ga tragovi doveli do ubistva i krajnjeg zločina, incesta, zbog čega se ovaj film smatra i jednom od najvećih priča celokupne kinematografije.

Ovogodišnja svetska pošast dodatno je podvukla osnovnu ideju opusa Tauna i Finčera – „ništa nije onako kako izgleda”

Konačno, detektiv stiže u sedište moći, do negativca koji želi „da kontroliše budućnost”. Svestan da onaj ko kontroliše vodu i energiju, kontroliše i ceo Los Anđeles, Noa Kros je malverzacijama i zločinima uspeo da zaposedne sve izvore vode u okruženju grada, ostavljajući hiljade farmera u bezvodnoj pustinji. Tako ova priča, čija radnja je smeštena u 1937. godinu, otkriva i korene sistema moći u kome svet danas živi. U filmu, privatni detektiv je sve razotkrio, ali moćnik ostaje nekažnjen, jer kontroliše i policajce koji izgovaraju završnu repliku: „Zaboravi, Džejk, ovo je Kineska četvrt”.

Mračne strane stvarnosti

Autor knjige o kraju Novog Holivuda smatra da je danas možda više nego ikad važno da se ljudi sete ove priče, ali ne veruje u mogućnost da se nešto slično sada snimi u Holivudu. Ipak, Voson nije jedini koji se setio Kineske četvrti. Netfliks je krajem prošle godine najavio saradnju reditelja Dejvida Finčera (rođen 1962), za koga je Tarantino rekao da je najbolji režiser svoje generacije, i 85-godišnjeg scenariste Kineske četvrti Roberta Tauna.

Neće se raditi nastavak filmske priče, već televizijska serija o događajima koji su prethodili radnji filma. Iako tridesetak godina mlađi od Tauna, i Finčer je sklon temama koje preispituju mračne strane stvarnosti. Kao reditelj potpisuje filmove Osmi putnik, Sedam (o sedam smrtnih grehova), Igra (sa Majklom Daglasom u glavnoj ulozi u kome biznismen dobija od brata na poklon igru na život i smrt da bi shvatio šta je zaista važno u životu). Saradnja ove dvojice autora počela je prošle godine, na 45. godišnjicu snimanja Kineske četvrti.

Ovogodišnja svetska pošast dodatno je podvukla osnovnu ideju opusa Tauna i Finčera – ništa nije onako kako izgleda!