Zašto se samosažaljevamo

Samosažaljenje nam se dešava iz različitih razloga i na različite načine.

Svi se ponekad samosažaljevamo, ali ne bi trebalo da gubimo vreme na to, jer život je takav kakav je i ne možemo ga promeniti. Međutim, možemo promeniti način RAZMIŠLJANJA i preduzeti neke korake kako bi stvari išle nama u korist.

Ako niste bili u mogućnosti da izmenite lošu situaciju, čak i nakon mnogo pokušaja, trebalo bi da promenite NAČIN na koji je posmatrate. Jer, ništa nije suštinski dobro ili loše – dobro i loše uvek su relativni, samo su okolnosti u kojima se srećemo dobre ili loše.

Zato nemojte da se samosažaljevate.

Kako se to samosažaljevamo

Samosažaljenje je emocija u kojoj osoba oseća sažaljenje prema sebi, a može biti i sa ciljem da se privuče pažnja drugih (njihova uteha, kao i empatija). Međutim, ako se stalno nadate da će vas drugi utešiti, mogli biste na kraju pokleknuti pod težinom te potrebe.

Ako imate stalnu potrebu da vas „čuju”, znajte da vam tu želju niko u potpunosti neće ispuniti. Umesto da se samosažaljevate i tražite utehu i empatiju od drugih, ponudite ih drugima i saslušajte ih.

Dok pomažete drugima, zacelićete i vi sami.

U trenucima (okolnostima) kada počnemo da se samosažaljevamo:

• izbegavamo probleme umesto da ih rešavamo;

• insistiramo da su naši problemi teži od tuđih;

• žalimo se ljudima koji nisu u stanju da reše problem;

• ne trudimo se da promenimo svoj život, jer pretpostavljamo da ništa neće funkcionisati;

• govorimo sebi da smo osuđeni na samosažaljevanje, jer nam je život užasan;

• sedimo i samo razmišljamo o problemima, umesto da krenemo da ih rešavamo;

• osećamo se beznadežno i bespomoćno.

Razmislite o ovim okolnostima i zapišite kakve misli imate u takvim trenucima, kako samosažaljenje utiče na vaše ponašanje, šta tada radite…

Osećanje tuge nasuprot osećanju samosažaljenja

Samosažaljenje (žaljenje samog sebe) razlikuje se od tuge. Tuga vam pomaže da odate počast nečemu što vam u životu nedostaje: voljena osoba, posao, neka aktivnost… Takođe vam otkriva san od koga ste možda odustali – život koji ste mislili da ćete imati.

S druge strane, samosažaljenje vas zadržava u stanju očajanja. Ono stavlja u fokus to što su okolnosti nepravedne po vas. Preuveličava vašu nesreću i onemogućava vam da preduzmete pozitivne korake.

Primeri razlika između tuge i samosažaljenja

TUGA: Bilo bi lepo da imam nekog da zajedno odemo na more.

SAMOSAŽALJENJE: Niko me ne voli. Svi imaju nekoga i zabavljaju se. Mene niko nikada ne zove.

TUGA: Tužna sam zato što nisam dobila taj posao.

SAMOSAŽALJENJE: Nikada neću naći bolji posao. Ostaću na ovom poslu zauvek.

Kada se samosažaljevate

Svako ima drugčije okidače koji vode samosažaljevanju. Neko samosažaljenje može osetiti kada radi posao koji ne voli, drugi počinje da kuka kada doživi odbijanje u društvu.

Koji su vama događaji i okolnosti najčešći izvor samosažaljenja?

• Kada doživite odbijanje u profesionalnom životu

• Kada ste usamljeni

• Kada se razočarate

• Kada doživite neuspeh

• Kada doživite odbijanje na ljubavnom planu

• Kada naiđete na neočekivanu prepreku

Znakovi upozorenja

Nekada ćete osećati samosažaljenje, a da toga niste ni svesni. Ono se može javiti polako, tokom vremena. Zato je važno da prepoznate lične znakove upozorenja da ste počeli da se samosažaljevate.

Znakovi upozorenja:

• Žalite se na razne ljude

• Povlačite se od drugih ljudi

• Ubeđeni ste da vas niko ne razume

• Ne upražnjavate zdrave aktivnosti (samo hrana, alkohol i društvene mreže)

Misli koje hrane samosažaljenje

Da biste prestali da se samosažaljevate, neophodno je da promenite MISLI I PONAŠANJE koji hrane samosažaljevanje.

Zato je važno da jačamo MENTALNU SNAGU kako bismo se izvukli iz začaranog kruga.

Često glavu opteretimo iracionalnim mislima i preterano negativnim idejama koje nisu zasnovane na činjenicama. Ne možete sprečiti takve misli, ali možete odabrati da na njih odgovorite nekim realnijim iskazima (zamenite ih racionalnim mislima).

Mračne misli

Kada imate mračne misli to znači da:

• Okrivljujete druge, a neprihvatanje sopstvene odgovornost vas čini žrtvom.

• Ističete loše misli. Ako se desi pet dobrih stvari, a jedna loša, vi ćete se fokusirati na tu jednu koja hrani samosažaljenje.

• Preterujete. Preuveličavanja nekog lošeg događaja samo će dovesti do toga da se osetite još gore.

Kada se samosažaljevate, vaš mozak vas laže kako bi dodatno nahranio samosažaljevanje. I to će vas blokirati.

Način da izađete iz ovog začaranog kruga je da PROMENITE NAČIN RAZMIŠLJANJA.

Na mračne misli odgovorite ispravnim (racionalnim) mislima.

Primer

Vrsta misli – preterivanje

Mračna misao: Nikome se nije dopala moja prezentacija.

Racionalna misao: Nekome je moja današnja prezentacija bila korisna.

Sprečite samosažaljenje

Ima perioda u životu kada možete da predvidite da vam sledi samosažaljenje. Možda je to u vreme praznika, ili kada dođe zima pa ne možete da radite sve što volite. U takvim situacijama mogu vam pomoći mere predostrožnosti kako biste se zaštitili od samosažaljevanja.

Izbegnite tu zamku! Može vam pomoći bilo šta, od večere sa prijateljima pa do volontiranja.

• Posegnite za veštinama koje na zdrav način pomažu da prevaziđete tugu.

• Ne zovite druge ljude da biste hranili sa njima svoje samosažaljevanje.

• Vežbajte prihvatanje.

Primer

OPIRANJE: Zašto se uvek ja zaglavim u saobraćaju?

PRIHVATANJE: Na putevima je milion automobila dnevno. Nekada mora da dođe i do zastoja u saobraćaju.

Unesite i više ZAHVALNOSTI u svoj život! Pored toga što otklanja samosažaljevanje, studije su pokazale da iskazivanje zahvalnosti pojačava osećaj sreće, poboljšava fizičko i mentalno zdravlje, a pomaže i da bolje odspavate. Zahvalni ljudi su skloni čak i da duže žive.

Nemojte se samosažaljevati!