Zašto se najčešće „istresamo” na najbliže

„Istresti” se na nekoga ili preneti nervozu nekome, znači da govorimo o veštini ophođenja s ljudima u svakodnevnom životu. Umeti postupati s ljudima sigurno je jedna od najvećih teškoća s kojima se susrećemo.

Pored toga što prenosimo naša osećanja na druge (tugu, nervozu, depresiju, sreću…), imamo i tendenciju da oponašamo osobe s kojima provodimo puno vremena.

Najčešće prenosimo naše neraspoloženje na osobe koje ne zaslužuju da se na njima „iskaljuje” nezadovoljstvo, nervoza ili bes. U osnovi ovakvog ponašanja obično se srećemo sa mehanizmom odbrane koji zovemo POMERANJE!

Najbliži nisu kanta za naš emotivni otpad

Bez obzira na situaciju koja je u vama izazvala nezdravu emociju besa, ljutnje…, ne treba kasnije da se „istresate” na partnerku/partnera, decu, prijatelje… Nažalost, neretko tu nastrada neko ni kriv ni dužan.

Iako vas oni mogu razumeti, sasvim je sigurno da im to neće nimalo prijati. Naprotiv, osećaće se loše, jer oni nisu kanta za tuđi emotivni otpad.

„Istresati” se na osobe koje su u tom trenutku u vašoj blizini i neprijatno se ponašati prema njima, ili se kasnije „istresati” na svoju porodicu, predstavlja loš način da smanjite svoju nervozu i napetost (bez obzira što se kasnije može javiti osećaj krivice što ste se tako poneli). Zato potražite neki drugi način da izbacite negativnu energiju iz sebe.

Uvek prenosimo nervozu na one koje volimo, zato što očekujemo da nam oni to neće zameriti. Verujemo da su oni uvek tu za nas i da će nam oprostiti baš zato što nas vole.

Nekako se uvek trudimo da ostavimo bolji utisak na one koje jedva poznajemo, a „istresemo” se na one koji su nam bliski.

Zašto smo nervozni

Nervoza je prirodni odgovor na neku zahtevnu životnu situaciju kojom nam telo i um kažu da nismo potpuno spremni za izazov koji je pred nama.

Na „ivici ste”, pod stresom, neraspoloženi, brinete, ne možete da se opustite, loše spavate… Uzbuđujete se zbog sitnica, osećate se umorno i iscrpljeno, osećate puno telesnih smetnji… To su trenuci kada osećate da ne možete upravljati svojim osećanjima.

Sve to vas uvodi u nezadovoljstvo i prvi način redukcije ovakvog stresa je prebacivanje besa i ljutnje na svoje najbliže. Čak poželite i da zaplačete zbog osećanja nemoći.

Zašto bi iko trpeo tuđe ispade, pogotovo ako se oni često ponavljaju?

U slučaju da je to u nekoj manjoj meri, možete to da trpite (ako ste svesni da na taj način olakšavate partneru/partnerki i ako nema agresije), ali ako se to često ponavlja ili je jačeg intenziteta, tada recite voljenoj osobi da vas to povređuje i zamolite je da prestane sa takvim ponašanjem. Ukoliko ne prestane, potrudite se da se redovno sklonite kada partner/partnerka počnu da se „istresaju” na vas. Dobra je ideja i da se fizički aktivirate u tom trenutku.

Mehanizam odbrane – pomeranje

Mehanizmi odbrane su naučena, većinom nesvesna ponašanja koja smo stekli još u detinjstvu. To znači da većina nas nije ni svesna da ih koristi. Oni su način da naša ličnost održi samopoštovanje, štiteći se od neprijatnih osećanja. Svi mehanizmi odbrane deluju nesvesno i iskrivljuju realnost kako bi se ona lakše i bezbolnije prihvatila.

POMERANJE je jedan od mehanizama odbrane koji neželjene, agresivne i neprijateljske misli, osećanja ili nagone premešta na drugi objekat, koji se čini bezbednijim u pogledu ispoljavanja svoje unutrašnjosti.

Primer

Kada na poslu osećate agresiju ili nezadovoljstvo prema svom šefu koji vas je iskritikovao, a ne možete/ne smete da mu se suprotstavite, vi svoju ljutnju i bes najčešće pomerate na svoje ukućane.

Muž je došao ljut, iskaljuje se na svoju ženu, žena pomera agresiju na dete, a dete posle šutne nogom svoje kuče. BES SE PREUSMERIO!

Uz pomoć mehanizma odbrane možemo videti kako se ljudi potpuno udaljavaju od neprijatnih misli, osećanja i ponašanja. Odrasli vrlo često, kada ne nauče neki bolji način suočavanja sa stresom, pribegavaju nekom od mehanizama odbrane. U ovom slučaju, to je POMERANJE, jer se ne može ispoljiti autentično osećanje prema nekoj osobi na siguran način.

Ovo je neefikasan mehanizam odbrane zato što će, iako se bes ispolji, većini ljudi izazvati dodatne probleme i konflikte, zato treba nastojati da se na vreme suzbije i kontroliše.

Zašto ostajemo u fazi besa

Mnogi ostaju u nezdravoj emociji besa, jer nije lako proći kroz fazu BOLA. A bol je zdrav način da se izborimo sa problemom i patnjom. On je zajednički imenitelj svih nas koji imamo probleme.

Zato PRIHVATIMO nešto loše i bolno i produžimo dalje, planirajući, jer je plan snažna orijentacija ka budućnosti, govori o optimizmu i vodi nas iz začaranog kruga u kome se trudimo da prihvatimo nešto što nam deluje nepodnošljivo.

Podsetnik

Izražavanje EMOCIJA je svakodnevni deo našeg života – međutim, to je za mnoge ljude poteškoća.

Emocije ne možemo zanemariti; ne treba ih ni preterano izražavati.

Pokušajte da ih prihvatite onakve kakve jesu, razmislite o njima i učite iz njih.

Svakako, uvek štitite svoje voljene i važne ljude od sopstvenih negativnih emocija!