Zašto sami sebe sabotiramo

U našim glavama često postoji paralelni svet u kome mnogo puta sabotiramo sebe. Naše misli i osećanja svakodnevno nam „pomažu” u tome, a sa frustracijama koje doživljavamo, ostajemo daleko ispod svojih mogućnosti. Ne usuđujemo se da uradimo ono što bismo želeli, pritom izgaramo za druge i ostajemo u odnosima koji nam odavno više ne prijaju.

Zato bi trebalo da oslobodimo sav svoj potencijal kako bismo poboljšali svoj život.

Šta nas to frustrira?

Strah, sumnja u sebe, manjak hrabrosti i samopouzdanja, glavni su uzroci frustracije i svi su povezani sa snažnim unutrašnjim blokadama.

Na kraju našeg spektra frustracija nalaze se i brojne varijacije naizgled besmislenog ponašanja kojima škodimo sebi: odlažemo planove, nikako da završimo zadatke koje smo postavili ispred sebe (prokrastiniramo), nemamo hrabrosti i pronalazimo hiljadu izgovora za stagnaciju i na poslovnom i na ličnom planu.

U takvim trenucima tačno znamo da nešto ide naopako, ali imamo osećaj da radimo po unutrašnjem programu koji se odvija automatski i od kojeg nam nema spasa i ostaju nam samo kritike na sopstveni račun.

Fenomen odlaganja obaveza seže sve od unutrašnjeg PASIVNOG OTPORA pa do potajne želje da nas neko drugi spase.

Upravo ovde se odvija gotovo perfidan program sopstvene SABOTAŽE koji nas navodi da se u odnosu prema postavljenim odlukama i zadacima ponašamo autodestruktivno.

Mentalne blokade

Smatram da je važno da svako od nas prepozna, razume i okonča način na koji blokira sebe i onda, znajući koje su to prepreke, omogući ispoljavnje svog punog potencijala.

Kada prepoznamo i rastumačimo sopstvene smetnje, koje postoje u svačijem načinu razmišljanja, doprećemo do izuzetnog potencijala koji svako od nas prirodno nosi u sebi i nije ga ni približno iscrpio.

Smatram da nas ništa drugo tako suštinski ne menja i ne oslobađa dugoročno za bolji život, kao kada prepoznamo i razumemo svoje blokade i kroz njih dopremo do svog punog potencijala.

TIMOTI GALVEJ, koji se danas smatra ocem savremenog koučinga, uočio je da teniseri koji se tokom igre oslobode unutrašnjih razgovora sa sobom, pokazuju bolju sposobnost za učenje i bolje rezultate od onih koji su prekritični prema sebi ili su pak ekstremno motivisani.

On u svom pristupu, pod nazivom Inner Game, tvrdi da je protivnik koji se nalazi u glavi često jači od onog sa druge strane mreže!

On je otkrio značaj unutrašnjeg dijaloga i koliko nas to remeti. Zato je važno osloboditi ga se, jer je protivnik u nama ponekad neuporedivo jači od svih protivnika na terenu.

Međutim, za donošenje složenih odluka, kako u poslu tako i u životu, nije dovoljno samo da ućutkamo glas iznutra. Važno je spoznati fenomen smetnji kojima remetimo sami sebe.

To je specifičan jezik. Sabotiramo sebe tako što vodimo određenu vrstu razgovora sa sobom. Za naš način razmišljanja u tom trenutku karakteristične su specifične rečenične konstrukcije.

• Na primer, kauzalni odnos „ako – onda”.

„Ako me on ostavi, nikada neću naći pravu ljubav.”

„Ako izgubim ovaj posao, onda će me svi smatrati nesposobnim.”

• Konstrukcija „ili – ili”

„Ili on/ona ili ja.”

„Ili ću uspeti iz prve ili neću uopšte.”

Vrlo često se u takvoj komunikaciji (sami sa sobom), kada se blokiramo, sebi obraćamo u drugom licu:

„Ako izgubiš posao, propao si.”

„Ako mu sada oprostiš, uvek će te koristiti.”

LOGIKA samosabotaže je skoro brutalna! Kritikujemo se, uterujemo sebi strah (a važno je znati da strah nikada ne postoji sam od sebe, već je posledica destruktivnog unutrašnjeg dijaloga koji prati sopstvenu logiku i sopstveni scenario), vršimo pritisak na sebe, omalovažavamo se, nepoverljivi smo prema sebi i drugima…

Tada se blokiramo i izazovemo veoma neprijatna osećanja.

Kako ukloniti mentalne blokade?

Ako samoblokade predstavljaju lični misaoni svet sa sopstvenom logikom, onda to znači i da možemo sa sigurnošću da ih prepoznamo i dešifrujemo… i otklonimo!

• Pođite od nekog segmenta u poslu ili životu gde se suočavate sa blokadom.

• Zatim zapišite tačan sled svojih misli kada se blokirate.

Sigurno će postojati više argumenata zbog kojih tapkate u mestu. Pokušajte da budete što je moguće opušteniji i pristupite toj temi bez ljutnje.

Zapitajte se, iznova i iznova: „Postoji li još nešto što mislim ili osećam na ovu temu?”

To je važno, jer vaš stari unutrašnji kompas želi da vas sačuva od novih iskustava na osnovu kojih biste upravo razvili sav svoj potencijal.

Što je veća blokada, to je veći vaš potencijal koji se krije iza njih.

Iza svake blokade krije se neka vaša prirodna osobina, neki prirodni impuls ili prirodna misao koju imate kada se ne blokirate!

A kada prevaziđemo blokadu vrednovanja, sposobni smo za mnogo toga.

1. RADOZNALOST, HRABROST I NEUSTRAŠIVOST

Umesto da se plašite, hrabro pristupte ljudima i situacijama kojih ste se do sada klonili iz straha koji sami sebi namećete. U svakom trenutku imate mogućnost izbora: da li da se plašite i izluđujete sebe ili da budete hrabri.

U poslu vas radoznalost, hrabrost i neustrašivost vode do izuzetno pozitivnih sposobnosti. One svakoj karijeri daju ogroman podsticaj.

Tada ste:

• zainteresovani i koncentrisani;

• otvoreni i radoznali za nova iskustva;

• za vašu kreativnost ne postoje granice;

• imate snagu da rešite svoje probleme.

2. INDIVIDUALNOST, ORIGINALNOST I SPOSOBNOST DA SARAĐUJEMO, a da u tome ne izgubimo sebe

Ova samouverenost nije nadmenost ili arogancija. Ona je svest o tome kako zračimo, ona je saznanje: JA SAM JA. POSTOJIM. I DOBRO JE ŠTO JE TAKO.

Ovo ćete prihvatiti onda kada prestanete da dovodite sebe u pitanje i tada će na površinu izbiti vaša jedinstvena individualnost i originalnost.

3. TOLERANCIJA PREMA SEBI I DRUGIMA

Kada se oslobodimo mentalnih blokada, čekaju nas istinska ljudska tolerancija, pažnja bez vrednovanja, otvorenost, izoštrena percepcija i pravedna i dobra moć rasuđivanja.

4. PAŽLJIVO UPRAVLJANJE SOPSTVENIM RESURSIMA

Primećujete kada još ima zaleta i energije, ali isto tako primećujete i kada je vreme za predah i regeneraciju.

5. ZNATIŽELJA, KREATIVNOST I MAŠTA

Kada nestane blokada, razigra se mašta, a situacijama se pristupa iz nove perspektive.

6. POVERENJE U SEBE I DRUGE

To znači da ne dovodimo sebe u pitanje, već verujemo u svoje sposobnosti i ohrabrujemo sebe. Ne povlačimo se, ne umanjujemo sebe i ne pokušavamo više ni drugima da prebacujemo kako su nesposobni ili nepouzdani. Potencijalna agresija prema drugima, kao i prema nama samima, jenjava, postajemo otvoreni i miroljubivi. To unosi mnogo života tamo gde je ranije vladala plašljivost ili preterana obazrivost.

Umesto zaključka

Kada ne dobijemo ono što zaista želimo, uvek je u igri samosabotaža.

Zato je krajnje vreme da otkrijemo ko smo zapravo i šta možemo da napravimo od svog jedinstvenog života.

Ne zaboravite da sami postavljate granice svog uspeha!