Zašto je važno da razumemo vaginalni mikrobiom i probiotike
Mikrobiom se odnosi na kolekciju mikroorganizama u milijardama koja uključuje bakterije, gljivice, viruse i druge mikrobe koji žive u ljudskom organizmu. Ovi mikroorganizmi igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja i funkcije organizma domaćina.
Mikrobiom se može naći u različitim delovima tela, uključujući creva, kožu, usta i genitalni trakt, između ostalog. Svaki od ovih mikrobioma ima jedinstven sastav mikroorganizama, na koji mogu uticati različiti faktori – genetika, ishrana, način života i izloženost životnoj sredini.
Istraživanja su pokazala da mikrobiom igra važnu ulogu u različitim aspektima zdravlja, uključujući varenje, metabolizam, imunološku funkciju i zdravlje mozga. Promene u mikrobiomu su povezane sa raznim zdravstvenim problemima, kao što su gojaznost, autoimune bolesti, alergije i poremećaji mentalnog zdravlja.
Razumevanje sastava i funkcije mikrobioma je važna oblast istraživanja, jer ima potencijal da informiše nove pristupe za prevenciju i lečenje niza zdravstvenih problema.
Verovatno najmanje izučavan jeste vaginalni mirkobiom. Poslednjih godina sve veći naglasak se stavlja na zdravlje žena, posebno u odnosu na vaginalni mikrobiom.
Vaginalni mikrobiom
Vaginalni mikrobiom je složen eko-sistem mikroorganizama koji naseljavaju vaginu. U njemu žive bakterije, sa dominantnim lactobacillusom, koje igraju važnu ulogu u održavanju zdravog vaginalnog okruženja. Vagina sadrži ogroman mikro eko-sistem koji sadrži milijarde mikroba. Sistematska detekcija mikrobne biomase ženskog reproduktivnog trakta sprovedena je sekvenciranjem gena i otkriveno je da vagina sadrži 1010–1011 bakterija.
Zdrav vaginalni mikrobiom karakteriše nizak pH (ispod 4,5) i prisustvo mnogo vrsta lactobacillusa. Ove bakterije proizvode mlečnu kiselinu, koja pomaže u održavanju kiselog pH vagine, stvarajući okruženje koje je neprijateljsko za patogene bakterije i gljivice. Ovo pomaže u prevenciji infekcija, kao što su bakterijska vaginoza, gljivične infekcije i polno prenosive infekcije.
U organizmu postoji homeostatski odnos između mikrobiote i njenog ljudskog domaćina. Domaćin obezbeđuje vlažno, hranljivo i toplo stanište za mikrobe, dok rezidentna mikrobiota proizvodi antimikrobne i antiinflamatorne faktore. Tako je uspostavljena prva linija odbrane od neautohtonih mikroorganizama. Ipak, ovu ravnotežu mogu narušiti unutrašnji ili spoljni faktori.
Unutrašnji faktori, kao što su hormonski status, godine i imunosistem, promena okruženja domaćina, narušavaju njegovu sposobnost kontrole. Oportunističke patogene bakterije sadržane u rezidentnim mikrobima mogle bi da napadnu ljudsko telo i izazovu bolest. Spoljašnje smetnje, kao što su antibiotici, infekcije i izloženost mikrobima u životnoj sredini, utiču na mikrobiotu i predstavljaju potencijalni rizik faktora za bolesti. Varijacije ovih unutrašnjih i/ili spoljašnjih faktora dovode do raspada uravnoteženog eko-sistema, poznatog i kao disbioza. Prema sekvenciranju DNK, smanjena raznolikost u crevnom eko-sistemu povezana je sa bolešću, dok je velika raznolikost u vaginalnom eko-sistemu povezana sa bolestima i poremećajima, kao što su bakterijska vaginoza, neželjeni ishod trudnoće, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili humanim papiloma virusom (HPV).
Neuravnotežen ili poremećen vaginalni mikrobiom, poznat i kao disbioza, može dovesti do prekomernog rasta štetnih bakterija, kao što je gardnerella vaginalis, i smanjenja korisnih vrsta lactobacillus, što može dovesti do razvoja BV i drugih vaginalnih infekcija.
Održavanje zdravog vaginalnog mikrobioma je važno za sveukupno zdravlje vagine i može se postići različitim pristupima – redovno održavanje higijene, izbegavanje ispiranja i drugih vaginalnih proizvoda koji mogu poremetiti mikrobiom, korišćenje kondoma tokom seksualne aktivnosti kako bi se smanjio rizik od polno prenosivih bolesti. Pored toga, zdrava ishrana, upotreba probiotika, dobra hidratacija i izbegavanje nepotrebne upotrebe antibiotika i drugih lekova takođe mogu pomoći u održavanju zdravog vaginalnog mikrobioma.
Bakterijska vaginoza
Bakterijska vaginoza je uobičajena vaginalna infekcija uzrokovana prekomernim rastom određenih vrsta bakterija u vagini. Ona se javlja kada je normalna ravnoteža bakterija u vagini poremećena, što dovodi do smanjenja korisnih bakterija lactobacillus i povećanja štetnih bakterija, kao što je gardnerella vaginalis.
Bakterijska vaginoza je veoma rasprostranjen poremećaj donjeg genitalnog trakta među ženama reproduktivnog doba širom sveta. Ona pogađa od 23 do 29 odsto žena širom sveta, a godišnje se troši 4,8 milijardi dolara na njeno simptomatsko lečenje. Bakterijsku vaginozu karakteriše gubitak ili nagli pad ukupnog broja laktobacila i odgovarajuće, od 100 do 1000 puta, povećanje koncentracije fakultativnih ili obaveznih anaerobnih mikroba, kao što su gardnerella, prevotella, atopobium, bifidobacterium, sneathia i neke nove bakterije u redosledu clostridiales koje se nazivaju bakterije povezane sa bakterijskom vaginozom.
Tačan uzrok bakterijske vaginoze nije u potpunosti shvaćen, ali je identifikovano nekoliko faktora koji mogu povećati rizik od razvoja bolesti, uključujući nepravilno tuširanje, više seksualnih partnera, upotrebu određenih antibiotika i hormonske promene.
Simptomi mogu uključivati tanak beli ili sivi vaginalni sekret s jakim, ribljim mirisom, svrab, pečenje tokom mokrenja, a ponekad i vaginalno krvarenje. Međutim, mnoge žene sa bakterijskom vaginozom možda neće imati nikakve simptome.
Ona može povećati rizik od drugih vaginalnih infekcija i takođe može povećati rizik od komplikacija tokom trudnoće, kao što su prevremeni porođaj i mala porođajna težina bebe.
Lečenje obično uključuje antibiotike, kao što su metronidazol ili klindamicin, koji se mogu uzimati oralno ili lokalno. Važno je da se završi ceo tretman antibioticima prema preporukama, kako bi se osiguralo da se infekcija u potpunosti izleči. Pored toga, izbegavanje tuširanja, nošenje široke odeće i korišćenje kondoma tokom seksualne aktivnosti mogu pomoći u sprečavanju ponovnog pojavljivanja bakterijske vaginoze.
Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Važno je da potražite medicinsku pomoć ako sumnjate da imate bakterijsku vaginozu ili ako imate neobične vaginalne simptome.
Vaginalni probiotici
Vaginalni probiotici su suplementi koji sadrže korisne bakterije, tipično sojeve lactobacillus, koji imaju za cilj da pomognu u obnavljanju ili održavanju zdrave ravnoteže mikroorganizama u vagini. Ovi probiotici su dostupni u različitim oblicima, uključujući kapsule, tablete, supozitorije i kreme, i mogu se koristiti za sprečavanje ili lečenje vaginalnih infekcija kao što su bakterijska vaginoza (BV) i gljivične infekcije.
Ideja koja stoji iza upotrebe vaginalnih probiotika jeste da dodavanje korisnih bakterija može pomoći da se poveća broj lactobacillus bakterija u vagini i obnovi zdrav vaginalni mikrobiom, održavanje zdravog vaginalnog okruženja i kiselog pH koji je neprijatan za štetne bakterije i gljivice.
Nekoliko kliničkih studija sugerisalo je da vaginalni probiotici mogu biti efikasni u prevenciji i lečenju vaginalnih infekcija. Međutim, optimalna doza, trajanje i vrsta probiotika za svakog pojedinca mogu varirati i potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela efikasnost vaginalnih probiotika.
Važno je napomenuti da se vaginalni probiotici ne smeju koristiti kao zamena za lečenje vaginalnih infekcija. Ako sumnjate da imate vaginalnu infekciju, važno je da potražite medicinsku pomoć da biste utvrdili osnovni uzrok i dobili odgovarajući tretman.
S druge strane, istraživanja su pokazala da vaginalni probiotici mogu biti efikasni u prevenciji određenih vrsta vaginalnih infekcija, posebno bakterijske vaginoze i gljivičnih infekcija. Zato ih treba koristiti preventivno, i kada nemate smetnje, jer – zdravlje dolazi spolja samo kada ste zdravi iznutra!