Zašto je leti mleveno meso kvarljivije od drugih vrsta mesa

Površina mlevenog mesa na kojoj se mogu naći bakterije mnogo je veća od površine mesa u komadu, na primer,od šnicli

Toplo letnje vreme idealno je za posetu restoranskim baštama ili roštiljanje, kada svi tradicionalno volimo da uz osvežavajuću salatu pojedemo i poneki specijalitet od grilovanog mlevenog mesa. Kod kuće su česte letnje musake od tikvica ili nekog drugog lokalnog povrća.

Međutim, sa mlevenim mesom treba biti vrlo oprezan, naročito kada stignu vreli dani idealni za rast bakterija.

Kada kupujemo mleveno meso, najbolje je tražiti da se samelje neki komad mesa boje svetlocrvene trešnje, što većina nas verovatno i radi.

Najsigurnija varijanta za vreme vreline je kućna mašina za mlevenje mesa, naravno za one koji imaju vremena i mašinu! Ako se odlučimo da kupimo pripremljeno ili zapakovano mleveno meso, treba obratiti pažnju da bude gore opisane boje, u paketima koji nisu nigde oštećeni, sa utisnutim rokom trajanja i, naravno, iz dobro ohlađenih frižidera.

U slučaju da je meso promenilo boju, odnosno da je braonkasto ili sivo, da je počelo da propada, ima kiselkast, ružan miris, ne treba rizikovati!

Ako meso stoji duže vreme, unutrašnji deo može biti sivobraon boje. Razlog za to je što se u unutrašnjem delu mesa ne stvara oksimioglobin, crveni pigment, koji se stvara kada protein mioglobin reaguje sa kiseonikom koga u unutrašnjem delu mesa ima mnogo manje… (tako da to ne znači uvek da je meso počelo da propada).

Neophodno je pripremljeno meso dobro termički obraditi i to na višoj temperaturi

U svakom slučaju, još jedna vodilja je da je sveže, zdravo meso tvrdo, a pokvareno nekako lepljivo i sklisko.

Posle kupovine, pravo kući

Posle kupovine, nema zadržavanja, pravac kući, meso se mora odmah otpakovati i staviti u frižider. Ako planiramo da mleveno meso koristimo za pripremu jela sutradan, najbolje ga je što pre malo termički obraditi i ostaviti u frižideru do sutrašnjeg pripremanja jela. Naravno, ovo se ne odnosi na spremanje ćufti, faširanih šnicli i sl.

U slučaju kada nam preostane neko jelo od mlevenog mesa, treba ga odmah staviti u frižider i pojesti najkasnije sutradan.

Kada ne planiramo odmah da ga koristimo, treba ga prebaciti u posudu i izravnati da bi se uniformnije zamrzlo, kao i odmrzlo. U frizu se može držati do tri meseca.

Posle pripreme mesa bitno je dobro oprati ruke, kao i posude, da ne bi došlo do kontaminacije.

Ćufte osetljivije od šnicli

Površina mlevenog mesa na kojoj se mogu naći bakterije mnogo je veća od površine mesa u komadu, na primer, od šnicli. Ta cela površina dolazi u kontakt sa vazduhom, uopšte okolnom sredinom, i mnogo su veće šanse da se zagadi.

Dodatno, kada se mleveno meso priprema, ono se meša sa drugim sastojcima, tako da se u tom procesu i bakterije umešaju u celu smesu.

Zato je neophodno pripremljeno meso dobro termički obraditi i to na višoj temperaturi.

Bakterija koja najčešće može kontaminirati meso je Esherichia coli, ali kuvanjem ili pečenjem ona se lako uništava.

S obzirom da je mleveno meso rastresito, u komadićima, ono se brzo priprema, dovoljno je pržiti ga ili kuvati 15-30 minuta

Odnedavno se u supermarketima može naći i mlevena piletina, koja je posebno osetljiva, zbog problema sa Salmonellom spp. koja se često nalazi u piletini, tako da se mere predostrožnosti svakako moraju poštovati. Čak i bakterije vrste Pseudomonas, ukoliko se namnože, iz oportunih bakterija mogu preći u patogene.

S obzirom da je mleveno meso rastresito, u komadićima, ono se brzo priprema, dovoljno je pržiti ga ili kuvati 15-30 minuta. Može se uzeti parčence i proveriti da li je i unutra braon boje.

Ovo bi trebalo da nam bude navika i u restoranima, da bismo bili sigurni da je meso dobro pečeno! Gotovo je kada je zlatnobraon, a sok koji curi iz mesa mora biti bistar.Ne valja ni prekuvati ga, jer meso onda postaje suvo i žilavo, s tim što se to može popraviti, ako se doda malo mleka.