kultura-odmor
Zašto je bila besna najpoznatija domaćica na svetu? - To sam ja
Sju Hofman - Besna domacica - Ilustracija

Zašto je bila besna najpoznatija domaćica na svetu?

Kultni roman Sju Kofman aktuelan je i posle pola veka od prvog izdanja, jer govori o tome kako Ikarov kompleks i ludilo gradskog života uništavaju brak

Omlet parti za blazirano selebriti društvo, foliranje o vinima, francuska guvernanta za decu, pogrešna frizura na pogrešnom mestu, ličini psihijatar, ekstravagantni recepti za hranu koju deca odbijaju da jedu i ljubavnik za jednom nedeljno, samo su neke od slika iz života bračnog para u raskoraku između onoga što jesu i onoga o čemu sanjaju.

Priča o ambicioznom advokatu Džeremiju i njegovoj supruzi Tini, ispričana u romanu Dnevnik besne domaćice Sju Kofman, prvi put je objavljena 1967. godine i vrlo brzo postala je planetarni hit, a tri godine kasnije snimljen je istoimeni film. Za ulogu frustrirane domaćice Tine, glumica Keri Snodgres nominovana je za Oskara, a dobila je Zlatni globus. Sve to učinilo je književnicu Sju Kofman najpoznatijom domaćicom na svetu.

Pola veka kasnije, Dnevnik besne domaćice doživljava nova izdanja i veliko interesovanje publike na engleskom govornom području, a ovih dana osvanuo je i u našim knjižarama

Lekcije o braku koje još nismo naučili

Pola veka kasnije, Dnevnik besne domaćice doživljava nova izdanja i veliko interesovanje publike na engleskom govornom području, a ovih dana osvanuo je i u našim knjižarama. Izgleda da neke lekcije iz ove knjige ni do sada nismo savladali.

Sju Kofman nam je ispričala priču o braku ili, tačnije, o snu o braku, koji se kruni pred elementima stvarnosti. Sasvim neočekivano, nezadovoljstvo raste zajedno sa društvenim statusom muža. Glavna junakinja Tina, kojoj je u detinjstvu obećan život princeze, posle udaje i rođenja dece bori se sa bolnim razočaranjem i ne može da razume zašto se ono što je počelo kao velika sreća srozalo na listu za kupovinu, brigu o dugmadima i osećaj da je zarobljena.

Ništa zadovoljniji nije ni njen muž Džonatan, uspešni advokat i hranilac porodice. Tina je iznenađena kad joj muž poverava da želi da postane filmski producent, da se kaje što posle studija nije otišao u Pariz da piše roman i da je sav novac investirao u nekakav vinograd u Francuskoj. Uprkos tome što oseća nelagodu, Tina prati muža u svim njegovim trapavim i često grotesknim pokušajima da uđe u ono što on smatra visokim društvom.

Sju Kofman nam je ispričala priču o braku, ili tačnije, o snu o braku, koji se kruni pred elementima stvarnosti

Spanish films © / Youtube.com

Ikarov sunovrat u depresiju

Bilo je to vreme kada je rokenrol kultura ozbiljno uzdrmala malograđanske forme života širom sveta, a naročito u Njujorku, kada je biti moderan značilo biti neformalan, slobodan i umetnički nastrojen. Tako Tina završava u erotskoj vezi sa mladim piscem bonvivanom, u kojoj na kraju biva povređena, dok Džonatan ne uviđa zašto su se gosti, posle jurenja prženih jaja po tanjirima, ekspresno razbežali sa njegove skupo plaćene i tako trendi omlet žurke.

Na psihološkoj ravni, likovi ovog romana postali su žrtve takozvanog kompleksa Ikara, kojim se detaljno bavio Henri Mari, direktor psihološke klinike na Harvardu.

Ovaj kompleks goni ljude da budu preambiciozni, da opsesivno postavljaju nerealne ciljeve i precenjuju sopstvene mogućnosti. Takvi ljudi, kao mitski grčki junak Ikar, žele da lete suviše visoko, suviše blizu suncu, koje im onda brzo sprži krila.

Savremeni čitaoci moći će da čitaju Dnevnik besne domaćice s visokom dozom prepoznavanja

Tada doživljavaju neuspeh i psihološki slom i sunovraćuju se u more depresije, objasnio je doktor Mari. Upravo zbog ovoga i savremeni čitaoci moći će da čitaju Dnevnik besne domaćice s visokom dozom prepoznavanja.

Ludilo gradskog života

Međutim, izgleda da je i sama književnica Sju Kofman doživela nešto slično Ikarovoj sabraći. Sju je rođena u Njujorku, diplomirala je na prestižnom univerzitetu, prvu napisanu priču izdavači su joj otkupili, radila je u uglednim časopisima. Potom se udala za perspektivnog doktora i odlučila da više ne radi, već da ostane kod kuće i piše.

Ikarov kompleks goni ljude da budu preambiciozni, da opsesivno postavljaju nerealne ciljeve i precenjuju sopstvene mogućnosti

Živela je u udobnom stanu u centru Njujorka, imala je kućnu pomoćnicu, lepo vaspitanog sina i uglednog muža, koji je imao samo jednu manu – bio je previše posvećen karijeri. Plaćao je najskuplje psihijatre da joj pomognu u borbi sa depresijom.

Privremeno olakšanje, koje joj je doneo planetarni uspeh Dnevnika besne domaćice, nije dugo trajalo. Bio je to njen treći roman, posle koga je napisala još dva, dobro ocenjena, ali daleko od popularnosti Dnevnika. Sju Kofman imala je samo 50 godina kad je skočila s prozora porodičnog stana na 18. spratu.

Ni muž ni sin o tome nisu davali nikakve izjave. Ipak, jedna prijateljica u svojoj autobiografiji navodi jedno od poslednjih pisama, u kome Sju kaže da je „tema nesrećne žene iz srednje klase gotovo tabu” i da je za sve krivo „ludilo” gradskog života i njegov uticaj na ljude, a pre svega na brak.