Zašto je 45+ pravo vreme da obnovimo znanje iz ljubljenja

Možemo da optužujemo koronu da je zadala fatalan udarac svakom ljubljenju, pa i onom partnerskom, ljubavnom. Možemo, ako će nam tako biti lakše. Ali pravi razlozi što negde u petoj deceniji života, bilo da smo u braku ili singl, količina ljubljenja počne drastično da opada, leže sasvim na drugoj strani.

Veza bez ljubljenja – perspektive

Čak i parovi koji su na početku veze svoja osećanja izražavali prvenstveno dugim poljupcima, nevažno da li na kiši ili na plaži, u intimi ili u društvu, s vremenom izgube interesovanje. Počinje tako što se nema vremena, pa onda na scenu stupa stav: zreli smo ljudi, ne priliči nam da se ljubakamo na ulici, u liftu, pred decom. Tokom vremena, količina ljubljenja smanjuje se čak i kod onih parova koji uspevaju da održe zdrav ritam seksualnih odnosa.

Može i tako, ali mnogi stručnjaci smatraju da veza bez ljubljenja ima sasvim mršave šanse da potraje. Mi smo društvena i fizička bića, imamo pet čula, a bez ljubljenja naše čulo dodira ostaje bez najvažnijeg vitamina.

Zastoj u ljubljenju može biti samo faza

Iako je ljubljenje neophodno za uspostavljanje emocionalne veze između partnera, njegov izostanak ipak ne mora da znači i kraj veze. Portal marriage.com piše da većina dugogodišnjih parova prolazi kroz fazu „zastoja u ljubljenju”, za koju je uglavnom odgovorno destimulišuće delovanje navike.

Kao i većina partnerskih problema, i ovaj se može prevazići prvenstveno jasnim izražavanjem želja, ali i pažljivo posmatranje partnerovog govora tela može dati korisne odgovore. Ipak, posle posmatranja, svakako nešto treba da se preduzme.

Jer, ako faza bez ljubljenja traje predugo, ona dovodi do depresije, osećaja usamljenosti i ljutnje među partnerima.

A šest sekundi menja sve

A stvari, zarpavo, uopšte nisu tako komplikovane. Čuveni istraživač partnerskih odnosa Džon Gotman formulisao je pravilo šest sekundi. On naime tvrdi da poljubac treba da traje šest sekundi da bi stvorio vezu među partnerima, i da je jedan takav poljubac dnevno minimum sa kojim možemo da preživimo.

Zato oseka ljubljenja u vezi ne treba da bude povod za udaljavanje, već je treba shvatiti kao poziv da ponovo učimo da se ljubimo. Iskustvo i samopouzdnje koje smo stekli sa godinama mogu da nam budu dobri udžbenici.

Osmislite dramaturgiju poljupca

Kao što kažu u filmu Doručak kod Tifanija: U svačijem životu postoji poljubac koji se nikad ne zaboravlja. Do zrelih godina pamtimo taj jedinstveni „susret najveći na svetu”, a zaboravljamo sve ono oko njega, one male, ali vrlo važne stvari koje su prethodile takvom poljupcu. Zaboravljamo pre svega koliko smo ga želeli, pa kako smo ga pripremali dugim gledanjem u oči, pa uzbuđenjem koje je raslo od slučajnog dodira dlanova do dodira ramenima u tami bioskopa. Pa onda dramatično naginjanje dva lica jedno ka drugom, pa trenutak oklevanja posle koga je došao prvo tek laki dodir usana…

Ovo je samo jedna od mogućih priča, jer svaki taj poljubac nad poljupcima koji pamtimo imao je drugačiju, ali uvek složenu dramaturgiju. A mi bismo hteli da nam se u petoj, šestoj ili nekoj narednoj deceniji života, posle dve, tri ili više decenija braka, ponovi isto uzbuđenje, a da se nimalo ne potrudimo oko prateće dramaturgije.

Da li su naša očekivanja realna? Da li bi nam bio uzbudljiv film u kome bi nam odmah na početku rekli kako se završava?

Poljubac na prvom sastanku – da ili ne

Slične, ali donekle teže lekcije, čekaju sredovečne singl osobe kad upoznaju nove potencijalne partnere. Jer, jedno je sa 17 godina razmišljati da li je u redu ljubiti se na prvom satanku, a sasvim drugo pitati se to isto u pedesetim. Naravno, kad ste zrela osoba, jedini logičan odgovor je: u redu je sve ono što je vama lično u redu. Tim odgovorom smo možda malo relaksirali onoga ko posle upoznavanja preko mreže ili na nekom društvenom događanju izlazi na prvi sastanak.

Ma kako da smo zreli i emancipovani, izlazak sa novom osobom suočiće nas sa pitanjem da li se poljubiti na prvom sastanku. Većina ljudi će čekati kraj tog prvog izlaska da bi procenili pravi trenutak za poljubac.

Kako druga strana gleda na to najbolje ćete proveriti prateći govor njenog tela. Ali, ako niste sasvim sigurni da imate otvorena vrata, s prvim poljupcem treba sačekati do drugog ili trećeg viđanja. Ako se blago nagnete ka drugoj osobi i ona učini isto, poljubac je ono što se očekuje.

Novo pravilo – tražite verbalni pristanak

Međutim, mnogi stručnjaci za odnose savetuju da ipak pre poljupca pitate: Mogu li da te poljubim? Druga opcija je: Hoćeš li da me poljubiš? Ovo možete izreći i na neke duhovitije načine, ali ideja je da ipak pre fizičkog kontakta dobijete verbalni pristanak druge strane. Za sredovečne osobe ovo može biti prilično neprijatno, jer se umnogome razlikuje od duha vremena u kome su oni sticali prva i dominantna iskustva. 

To su genracije koje su svoja prva znanja o ljubljenju krale iz holivudskih filmova (otuda onaj već zaboravljeni izraz: ljubili smo se filmski). A u filmovima nikada nijedan od naših heroja nije pitao svoju partnerku: Mogu li da te poljubim?

Ali, vremena su se promenila, a eksplicitno traženje pristanka postalo je deo nove kulture ljubljenja.

Ni u 46, 58. ili 86. ovo novo pravilo neće ubiti romantiku i neće vas sprečiti da se ljubite kao ludi ako ste sreli osobu svog života.

Niti da vam ljubljenje postane poslednja stvar pred san i prva posle buđenja.